Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

323

реч ј'1ов у различним облицима; у броју ГЛП. с насловом „Верност" долази реч јгпез у 10 врста 9 нута. У броју 1Л1. с насловом „Дан", где има 14 врста, само реч (Нез долази у. различним облицима, а ниједна друга реч, која се те деклинације тиче. И многпм иословицама накитио је г. Малина своју читанку, али некојим од њих ту нема места, јер су за почетнике неразумљиве; а учеиику квари се воља, кад нреводи реченпце, којима не разуме смисла. Ево неколико таквих нримера. Иза 3. броја пма: Шс Кћо1ш8, 1ие ааИа. — УевМдЈа 1еггеп(;. Иза броја XXVII, стоји: Уох рорнП ?ох <1е1. Иза броја XXX. Хе 8и(:,ог вирга сгерн1ат, —Ехип§ие 1еопет.ИзабројаXXXVIII, 2. Ма(,ег агИит песеззИаз. 3. ГгопЛет т 8ј1 у 18 11011 \'1(1е8. У броју Х1ЛП, 4. Еагае 1'итап1 ГеНсГћиз агае. 7. ТепЛИ т агЛиа У1г1и8. 8. Јп те<Но ућЧиз. Број БП. 1. Б1ез (Не1 сопзеШ. 2. В1ез (11ет (1осе1. 4. Хи11а (Нез 81пе Нпса. 5. Вагћагит ез! 111 сНет \'1уеге, итд. 8. У иочетку треба да су иримери н латински и српски тако удешени, да у њима нема великлх тешкоћа, тј. да се бирају примери, у којпма се оба језпка подударају у конструкцији; да ученик, када тек ночиње учити облике, не мора већ одмах учити и синтактичне разлике између оба језика. Тако ће се побудити ученику воља на учење; а тешкоће, које произлазе из различних конструкција у оба језика, доста ће рано доћи на ред. А у читанци г. Малине одмах у почетку у броју 1. В. налазимо оваке примере: 1. „Ти добро нриповедаш. 3. Он љуби. 5. Ви хвалнте. 12. Они добро приповедају, 16. Она добро пева - " Хоће ли с-е ту заменице „ ти, он, ви " итд. на латински језик преводитп пли неће? Ако хоће, откј'д ће почетник знати, како ће их иревести, кад их из граматике још није научио? У 16 примеру: „Она добро пева" свакако мора се реч „она" превести; а како је треба нревести, тога још почетник нп од куд не може знатп. На супрот тим примернма има и таквнх, где нема уз глаголе личних заменица, као год што их нема код латинских примера у броју I. Такви су примери 1. В и „Иевам и вичем, 6. Певамо и вичемо. 7. Љубим. 8. Пловнмо. 9. Еуда иловите?" итд. Еада дакле код неких глагола у српским нримерима има лична заменица, а код других је нема, шта ће онда почетник друго мислити него то, да се лична заменица мора преводити онде, где се налази? А ипак се срнски п латински језик у том подударају, да уз глагол не треба личне заменице, кад се на њу не полажс сила. У броју 1. В. пример 2. гласи : „Зашто нећеш да приповедаш? — 17. Зашто нећете да певате? Ту треба да се изрази ^да приноведаш", „да невате" превсду инфинитивом. Тако различне конструкције једног и другог језика не спадају никако одмах у нрви број примера, прем да има међу латинским примерцима у броју I. А. 19. пример: „Сиг сап!аге гесизаз? из којега ученик треба да научи,, како ћо оне српске примере превести. На томе латинском примеру ту још нема места због разлнчне конструкције између латинског прпмера и српског превода. У броју I. долазе речи „8Г и и „ поп " по више пута, а нема их у вокабулару. Како ће их почетник моћи иревести ? Тако и у српским прнмернма бр. 1.

долазе речи: „ако, ли, кад, не ", а нема их у вокабулару. Где ће их почетнпк тражити ? У броју 1. Г. стоје оваки примери: „1. Тебе поштују. ако ти ноштујеш. 2. Внчем, на ме коре. 4. Певамо лн добро, нас не коре." итд. У таквпм примерима хоће г. писац, да се активнп глаголи као „г 10штују, коре " пасивним обликом преведу; — дакле опет одмах у ночетку синтактична ствар! За ту ствар било би доста рано, кад се свршн наука о номиналним облицима. Ту ваља још и ово нриметити. У примеру: „1. Тебе поштују, ако ти поштујеш" требало би заменицу „ тебе и превестн, јер је на њој сила, а тога почетннк још не зна преводити, Боље би било, да тај пример гласп овако: „Погатују те, ако поштујеш", те би пасивно гласио: ћопогапз 31 ћопогаз. Алп како рекох, боље би бпло. да се такве ствари не узимају одмах у почетку. У броју XIX. прпмер 2. гласи: РаШит тогет е1 зегтопет вегуаге ћогшш ез! ћоиоп, код датива ћо110Н треба знати синтактично правило, без којега се тај датив не може превести. Исто тако је с прнмером 10 броја: Ко1Ша тогит реге§нпогит (1отев1лс18 топћиз т(ег(1ит еИат ето1итеп1о ез1. Правнло, какав је то датжв, треба ученнк да зна, ако хоће да нреведе из броја 14. пример 2: Мужеви обдарени врлином држави су на корист ." Исто тако из броја 17. пример 15: „Спасење отаџбине служи (= је) на велику славу храброј омладини." — Синтактпчног правила, по којем ће почетници такве нримере нреводитн, ја у г. Малине нигде не опазих. У броју XIX. нрнмер 4. гласи: Нотгпгз гтргоЂГ ез! ра!иат 11011 атаге. И тај пример почетник неће моћи превести, ако не зна синтактичнога правила, за штојету генитив. Ни томе примеру не додаје г. Малина никакве ноте. — У броју XXVI. пример 10. гласи: Ма^па рагз ћезИагит гићгит зап§'итет ћаћеп!. Зашто се ту глагол ћаћеп! у броју не слаже са субјектом рагз, г. Малнна не каже. Заменица 18 еа ;с1 наводи се у броју ГХХХ. као застунница личне заменице трећега лица, а у броју 11ХХХУ. прибраја се оним показним заменнцама, које госп. писац зове <1е1епшпаИуа; а у броју БХХХ1. спомпње се та заменнца. У том броју наводе се међу нримерима „присвојне заменице и оваки: „17. Беит содпозсппиз ех орепћиз егиз. 18. А1ехап(1ег еги.ндие орега рег ти11а 8аеси1а аћ отшћиз се1ећгап1иг." Кад госп. иисац заменнцу егиз наводи међу присвојним заменицама за то, што се у српском изражава присвојном заменпцом „његов" итд., онда је требао и од релатива сшиз и од интерогатива сшиз и од неодређених заменица аИсишз и пиШиз рачунати међу присвојне заменице, јер се сви ти генитиви српским присвојним заменицама замењују, као чиј, чије, ничиј. Како заменица ешз еогит ес, није присвојна заменица него посесиван генитив, тако и споменути примери с том заменицом не спадају међу примере о присвојној заменици, као што не спадају ни придеви посесивног значења међу присвојне заменице. А госп. Малииа као да је вољан и такве примере рачунати међу ирисвојне заменице; јер зашто би друкчије у броју 36. његове читанке међу примерима, који се тичу „личне повратне заменице и присвојне заменпце", стојао пример 4. који овако гласи : „Песме Хорацијеве су прекрасне, читајте их марљиво." — Ту има