Просветни гласник

радн.а гланнога

ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

329

крај жпвота" — по граматици г. Малине (Јиогит 1ј)Ј1(Ипеб поп соегсИае вип);, боље: соегсИае егап!. Тако ће се и латински примери, у којима је р1из(јиатрег^. разз. боље преводити по Туромановој граматици, него по граматици г. Малине. Бр. СУ1. М1Шас1ев, сгпиз сопзШо... т^епв Регзагит ехегсћив а Стгаесхз... ридаШз егаГ, поп ти11о ров*о а сГуИоив ассиваСиз ев1. До граматици г. Малине: „Персијска војска бејаше се од Грка разбила;" по Туроману: „беше од Гркаразбијена." Бр. СХХХУ. 4. — Ециит, си1 ГпзсгГр1а егап1 ћаес уегћа: „Бана1 Мтегуае с1опо (1ап4", дп Шоге геЊјиегип!. По г. Малнни: „коња, на којег се беху написале ове речи"...Хос(;и аи(;ет Тго1ап1 80111110 §гау1 орргеззГ егап1. По г. Малинн: Тројанци беху се од тешког сна савладали, по Туроману: Тројанци беху од тешког сна савладани. Како је г. писац доследан и како се он у читанци унравља ио граматици својој, види се и из ових примера. Бро.ј СУ. 12. АИштепвев рићПсе еов 1аи(1аћап(;, дш 111 ргоеШз песаИ егат. Испореди број 45. 8. „Код Атињана слављаху се јавно имена оних, којп су -били убијени борећи се за отаџбину." У оба нримера казано је једпо те исто; речи „уш песаП егап!." изразио је господин писац српским речима: „који су били убијеии." Томе не мОже се ништа приговарати. Само питам, хоће ли превод тих прпмера, који ће учепици удесити према граматици г. Малпне, одговарати тим примерима. Речн из српског примера: „који су билн убијени" преведени по граматнци г. Малине гласиће: дш песаИ вип!, а. то није онако како је у предњем латинском примеру, где стоји : ^ш песа(;1 егап!. А те речи по граматици г. Малине на српски језик преведене гласиће: „који се беху убили." То се може по готово и тако разумети, као да сами себи смрт зададоше. Дакле ту је нешто друго изашло, него што је у нредњем српском примеру, где стоји: „који су били убијени." Етп како су удешени ту примери према граматици. 17. ГиШгит ехас1ит на пр. 1аис1аШз его г. писац у својој граматпци преводи: „ будем био хваљен". а а читанци његовој нигде не нађох ни једног примера с тим обликом, него онако како је у Туромановој граматици, на пр. „ будем хваљем ", а тако је и у Лекићевој читанци. Тако у броју 52. 5. „Ако буду војници ирисиљени борити се, неће се вођа моћи надати победи." Бр. 54. 10. „Кад буде табор доста утврђен, извешће се војницн у бој." Дакле ту се опет г. нисац не управља по својој граматици. Ја не нађох, да г. писац игде каже, како треба ГиЈигит ехас1ит преводши у оваким примерима: Бр. СХХХ1Х. 10. 8а1лб сиФхИИ еггтиз, 81 (1еиз поб сиб(;осНе<;. Бр. СУ. 8. Вопо ез1е ашто! тох ћос рег1си1о ИЂегаИ егШн. —• Бр. С1. 2. 81 ипит сабИ§ауег18, сепШт ететГЉепз (треба даје: етепЛауепб).

18. Како је у последњем примеру иогрешно наиисано етешПЛепа место етеп(1а\'епа (у Лекићевој читанци бр. XXXVI. 21. тај нример гласн: 81 111111111 сабМцауепз, сепЈит етеп&аМџ); тако се у читанци г. Малине тамо амо још налазе погрешке у латинским примерима, као у броју XVI. 2. „...зИа аи(,ет ега! ЕрМаигиз 111 Ре1ороппебо СггаесЈае раепГ8и1ае — место рае11]'п8и1а. Бр. ХСИ. Б. 10. Кез (ј,иае(1ат, циатциат рг1та 1пШа аћ аШз 1гаћип1, 1атеп 1пШ1б би1в тагога биМ — место та1огеб. Број ХС1Х. Котап1... 8а1ш'паПа... се1еЂгаЂап1иг — место се1е1)га1)ап1. Бр. СШ. — Раб^огез, ди1 оует диопс1ат тас1ап1ез сопу 1у1ит рагаћап!, 1ириб уИ;ирега1)а1; Шб уег!)1б: с[иап(;ореге сЛатагеИб, 81 а§пит е§о /асегакегат. — Не знам, ко ће моћн ночетницима тај иример разјаснити и како ће га превести. — Бр. СХХЛ Г . Е§о <1шс1ет сае1о(По уои, пе аи(; а 1'ипћиз аМдатпн, аи(, а сапЉиз 1ассгтгт —- место 1асеге1шш. Како су те погрешке постале, ја не знам; тек оне су ту. Има ли још више таквих погрешака, не знам; јер нисам доспео, да све примере прочитам, као што у опште овде нисам навео свега, што би се навести могло. Ја сам само показао, каквих мана у тој читанци има; а из тога може се видети, да та читанка није за школу, и то најмање за српске гимназије, где је најмање времена за учење латинског језика одмерено. За српске гимназије Лекићева читанка куд и камо је иодеснија. Ја не велим, да пи у њој нема никаквих мана — та у којој књизи их нема — али онаких мана, какве сам у читанци г. Малине истакнуо, у Лекићсвој књизи нема. А кад г. Малини Лекићева читанка ие ваља, некако чудно нзгледа, да је он ипак прилично велики број примера, особито српских, из ње у своју читанку примио. Још се показало и то, да је латинска граматика г. Малине тако наппсана, да ни он сам није могао читанке према њојзи удесити. То се видело на вишс месга, а особито глагол, што је најважнији део, иајнесретније је за руком пошао. 26. марта 1897 год. Београд. Главном Просветном Савету понизни Лука Знмп нрофесор Велике Школе. Нрема овим ре®ератима г.г, ре#ерената Главни Просветни Савет са пет против два гласа одлучио је: да се „Латинсгса Читанка" за V разред гимназије, од г. Вл. Малине, оваква каква је не може препоручити за уџбеник. Г.г. Луки Зими, Мити Живковићу и Сиири Калику, у име хонорара за реФеровање, већином гласова одређено је свакоме по осамдесет (80) динара. С овим је завршеп овај састанак.