Просветни гласник

328

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Бр. СУ. 5. Могз отп1ћи8 рага!а е$1. По г. Малини : Смрт свима била је ириарављена (а сад ннје више) ; по Туроману: ириирављена је. Бр. СХ1ЛП. 7. М. Ре(;готи8 сепЈлпчо. аЈтиЈаЦие 1И тесНо8 ћо81е8 ћтирН, сопапШзиз аих1Наг1 зи18: Ггив1га, тсЈић, ппћј вићуепНе сопаипш, си1из уНез 1ат ехкаизГае §ип1. По г. Малини нревешће се речи сши8 У1гез 1ат ехћаиз1ае зип1;: „чија је снага већ иетрошена била; а по Туроману: чија је снага већ истрошена. Бр. СХХХ1У. Јп 1ес(о 8(;аћиН §а11и8 веЛећа!, сит 8а1Нп18, сит уи1рез аррагиН е1 (НхИ: БаеибзНиат гет уоћ1б пипПо: ^иае ттНсШае 1п1ег апЈтаНа егап!;, ћае отпез ехзИпс1ае &ип1. По г. Малини: та (нецријатељства) сва су уклоњена била; ио Туроману: сва СјЈ уклоњена. Бр. СХХШ. 17. 1Ј1 аб. сигвит есјииз, а<1 агап<1ит ћ08, 81С ћото а<1 ћав Лиав гез, а<1 ЈгћеПеаешТит е! ас1 а§енс1ит, гшјиз ез(. По граматици г. Малине треба па1и8 ев! нревести „био је рођен," а по Туромановој „рођеи је". Иснореди с тим иримером овај: Број 42. 15. „Марва створена (= рођенаЈ је за орање." По граматици г. Малине то би се нревело : Гесиа пазсИиг (нрема 1аи(1ог = хваљен сам); а по Туромановој граматнци: Ресиз па1ит е§1, што се и с горњнм латинским иримером (ћото ас1 с1иав гез... па1и8 ез!) слаже. Бр. 51. 6. Моћ Картагињана сломљена је у другом пунсвом рату. По граматици г. Малине (гдс се вели, да је 1аис1ог = хваљен сам) треба ту превести : орев Саг1ћа§ћПеп8шт јгапдитиг. Презенс 1гапдипШг могао би се само као ргаеа. ћ1б1;9г1еит оправдати, али не као превод облика „сломљена је". По Туроману преводи се то: орез С. ј'гасГае зипГ. Бр. 51. 15. „Кад је Цицерон спасао државу, ирозван је ((Нсеге) оцем отаџбине." По граматици г. Малине: Сит С1с. гет рићИсат сопвегуазве!, ра!ег раМае сИсИиг; а по Туроману: тс1и$ ез1. Бр. 51. 22. Цицерон је иослан у изгнанство (за то), игго је могао шкодити намерама Цезара, Помпеја (и) Краса." По граматицн г. Малине : Сшего тШИиг; по Туроману тг$зи$ ез1. Ако је госп. ппсац хтео, да се та последња три нримера иреводе по његовој граматици, онда им нема у том броју места, јер стоје међу примернма, који се тичу перфекта; ако ли је он хтео, да се преводе иерфектом, као што и смисао иште, онда се иревод не слаже с његовом него с Туромановом граматиком. Та три иримера узета су нз Лекићеве читанке. Још један друкчији облик ирезенса паспвног има г. Малипа у свом примеру: бр. 9, 15. „С тога, што свагда верујеш, биваги често иреварен. Тај облик нрезенса пасивног не нађох шггде у граматици г. Малине споменут, а требало би тек доказати, да ли га има у народном говору српском. Кад кад има г. писац уз повратни глагол насивног значења још и генитив с предлогом од, као у броју 437. „Од ратара се ораху многе њиво, али не бсху све плодне." Бр. 49. 4. Песници нека се од дечака читају и на намет уче." Ти нримери узети су из из Лекићеве читанко и ваља им додати примедЛу, да та конструкција у сриском језику служи само

за невољу због сличне латинске конструкције, а иначе у српском народном говору то није обично. (Биди Ђ. Даничића српску синтаксу стр. 227). 16. Пмперфекат насиван 1аш1а1>аг значи госп. Малини (како смо видели) „ бејах хваљен или хваљах се." Узевши тај облик за имперфекат не нађе он више пасивног облика за нлусквамперфекат, него само повратан облик „ бејах се хвалио ", те додаје, да се у срнском језику не употребљава облик пасивног плусквамперфекта. А по Туромановој граматици преводи се Гаи&аЂаг хваљах се, 1аж1а1иа егат бејах хваљен. Ко ту има право, научићемо опет из народнога говора. У приповеткама Букове збирке на страни 119-тој чита се ово: „У иуту рече брат, који бијаше удуречен 1огриега1, а никако 1огрећа1;): Ах брате за Бога, дај да се повратимо и да избавимо оне људе, који су затрављеии као што сам и ја био (фћ тоапШг вшћ и! еИат е§о 1ш). Поврате се и ухвате бабу, те јој отму ону трав-у и ночну мазати оне људе.... Кад тако сви, који су онђе затрављени били, оживе, убију ону бабу." Из тога примера видимо, да и облик „били су затрављени" има значења плусквамнерфекта. Испореди на страни 133. „И заиста нађе кућу лепу н велику; врата су била отворена, она уђе унутра (рог1а арег!а ега1, а не арег!а ев!). Са свим наравно је, да латинскому облику нлусквамнерфекта 1аис1а1и8 егат одговара срнскн „бејах хваљен", јер је 1аис1а1из = „хваљен", а егат = "бејах", а познато је и то, да иесто имперфекта „бејах" у обичном говору често се чује л био еам"; цо томе служн и „био сам хваљен" као плусквамперфекат. Познато је и то, да се говорн „бно сам хваљен" може служпти место аориста пасивног „хваљен бих". Али у значењу логичког нерфекта латинског сриски облик „био сам хваљен" не може служити. Криво јо дакле, што г. Малина у својој граматици (§ 128) за рег!ес1ит разз. 1аи(1а1из зит наводн само значење „био сам хваљен", (ЈеМиз зит само „био сам разорен" игд. Не знам, што хоће г. Малина с примером у броју 51. 5. који гласи овако: „Војници беху тако заалашени, да су табор оставили." — По његовој граматнци је „беху заплашени" као што „бејах хваљен" (у § Д23) Ш1регес1ит раввт, дакле ће се то превестн: тПћез ћа регГеггеЂапЛиг. По томе нема томе прпмеру овде места, јер стоји међу оваким нримерима који се тичу облика изведених од нерфектне основс и сложених с партиципом пасниног перфекта. Ако ли тај иример треба превести према смнслу његовом: 11111ћев ћа реНеггШ егапГ ■ —, онда се превод до душо слаже с Туромановом граматиком, али се нротпви оној г. Малнне. Број 45. 3. Код Римљана награђиваше со грађанском круном онај, чијом је храброшђу био сиасен живот грађана. У том примеру ћо се но грамитици г. Малине зависна реченица овако превести: сшиз ућ1;и<;е зегпаГа с$1 ућа, а боље би било да се каже: 80гуа1а ега1. Тако је и у броју 45. 5. „Муције, војсковођа римски, оиустошио је Коринт, што еу тамо били јавпо увређени носланици римски" — по граматици г. Малине сјцо Л оШ.аН зип1 , боље: с^иос! VIо1а(л егагћ. Тако у броју 48. 5. „Многи људи, чије страсти нису биле зауздане у младости имадоше један