Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГА САВЕТА

•327

перфекат пасивни (стр. 136.): „био сам се хвалио", а на дну те стране у ноти 1) велп: „у српском језику не употребљава се облик разз. р1из^р1 Обично се казује активом." РпШгшп ехас1ит рав81У1 „1аис1а{иа его" преводи г, писац: „будем био хваљен". Тако госп. Малнна. А у Туромановој лат. граматици § 92. (стр. 68. у 5. издању) нреводи се ргаезепз развт „атог љубнм се, пнрег^есиип „атаћаг љубљах се", регЈесШт „атаШз зит љубљен сам или бих љубљен", рЈиздиатрегГ. „атаШз егат бех ( или бејах) љубљен, ^иШгит ехасипп „атаШз его будем љубљен." Према томе су и примери у Лекићевој читанци удешенп. Ту виднмо велику и важну разлику у томе, како један и други писац латинске облике на српски језик преводи. А ко ту има право ? Очекивати било би, да је новија. књига боља од старије, јер која би друкчије била нужда, да новија на свет излази ? Та разлика у нрсвођењу латинских облика кадра је не само ученике на крнви пут навестн, него и међу старијима велику забуну начинити, кад су и самп учењаци у том несложни. 0 тој важној ствари ваља ми мало опширније проговорити. Дакле ргаезепз раззт 1аиг1ог госн. Малина на сриски језик преводи „хваљен сам". Ту ја не нитам, како су у којој граматнци латински облици на српскн језик нреведени, или како који писац нише не слажући се са народним говором српским. Вук намје показао, да чпст српски језик ваља учити из народнога говора: из народних песама, нрииоведака итд. Тај извор још није исцриен. „Зла жена" у народној нричи (види Вукову збирку срп. нар. приповедака 2. изд. стр, 144.) научпће нас, да „хваљен сам" не значи 1аис1ог већ 1аи<1а1 ;и8 зит. Почетак оне прнчс гласи овако : „Путовао некуд чоек са жевом, па ударе преко ливаде скоро иокошене, онда чоек рече: Ала жено! лијено ти је ова ливада иокошена! А жена: Зар ти јс нааало на очи, те не видиш, да то није кошено, пего стрижено! А чоек опет: Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? То је кошено , ето видиш откоса. И тако чоек доказујући, да је кошено, а жепа, да је стркжено, сваде се." Сад ја питам свакога, ко срнски и нешто латински разуме, хоће ли у тој иричи ове речи: „ова је ливада нокогаена" на латински језик иревести по граматици госн. Малине: ћос ргакт1 <1етеШиг, нли по Туромановој : ћос рга1ит Детеззит ев! ? — Хоће ли рсчи: „то нијо кошено, него сгрижено" превести по г. Малини: ћос поп теШиг зе<1 {опс1е1иг, или по Туроману: ћос поп теззит зес1 1опзит ез!;? — Ту видимо и то, да се не само сриски тренутни облик „покошено је", него и трајни облик „иије кошено пего стрижено" латинским иерфектом а не презенсом насивним нревести мора. А и сам г. Малина у лат. граматици у § 107. (стр. 102.) вели: „по трајању радње глаголи лат. језика не могу се, као у српском, тачно иоделити на трајне, тренутно и учестане; јер се у латинских глагола трајање радње не истиче већ самим основннм обликом, као што је то у српском." За бољи доказ, да „хваљен сам" не значи 1аи<1ог вего 1аис1а1из вит, навешћу јот који иример из народних приноведака. „Отиде кући илачући и прииоведи матери, шта му је сад цар зааовсдио. А мати пгосвеши гласник 1897. г.

му одговори: Иди, синко, опет иза села, не би ли те Бог намерио на ону девојку. Он изиђе иза села... она изиђе опет нреда њ... а он јој се стане тужити, шта му је сад заиовеђено" (пнрегаШт зИ). Вук, с. нар. прип. 67. — „Путујући тако сврши на путу све, као што му је речено " ((Нс1шп ез1). Вук. нр. 70. — „&но тп три сироте ђевојке... у једној кући поземљуши, која је на троје раздијељена " (<1тза ез1). 111. — „Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: понеси ово твојој шћери... Сиромах отиде... и даде све шћери. Она нозна, да су јаја варена " (сос1а еззе, а не: содш). 105. — Кнегиња настави пб пињате воде и сву кафу у воду, онако непопржепуЛ. Потрчи кнез до огња н запита кнегињу: Је ли већ варена? Је ли нуштила црнило? Па кад види, да није, врати се стидан" (сос!;а ез1, не : содиИиг). 292. — Ево има девет годиница, како сам ти млада доведена. Вук, нар. песме. 1. 757. По граматици г. Малине морали бисмо Цезарове речи (<1е ћеНо 6а11. 1. 1. 1.) СгаШа ез! отшз <1тза т раг1ез 1гез на српски језик овако превести: Галија је сва била иодељена на три дела. А ко преводи по Туромановој граматицн, рећи ће: Галија је сва иодељена на три дела; а тако по прилицн казао би и сам Цезар, да је српски говорио, а не латински. И то је са свим наравно ; јер рагПс. рег! разз. <1тза иотнуно одговара српском нартиципу „нодељона", исто тако латински глагол ез(; одговара срнском глаголу „је". Кад г. Малина учи, да 1аи<1ог значи „хваљен сам", а 1аш1а1;и8 8шп „био сам хваљен", како се онда то значење перфекта слаже с оним његовим речима у граматици (у § 111 на страни 104), где вели, даје перфекат облик за време радње свршене у садашњости ? Кад г. Малини значи 1аис1а1из зит „био сам хваљен", онда питам, вако ће се по његовој граматици преводити оваки примери: С1с. ов'. 1. 17. 67. (Јш 1асегагип!; отш зсе1еге раМат е! 1п еа 1ипсН1;из <1е1епс1а оссираМ е<; вит е! (иегипГ. По Туромановој граматици (§ 269. прим. 1.) то би се по прилици овако превело : Ко.ји су сваким злочинством отаџбину раскидали те забављени и јесу и били су тим, да је из дна разоре. Исто је и с овим примером: С1с. <1е ог. 1, 42, 187. Отша 1'еге, диае аип1 сопс1иза пипс аг(,Љиз, (Изрегза е(; сИззграЈа диош!ат (иегип1. Испореди још: 1 лу . 1, 19, 3. В1з с1ет<1е роз1; Китае ге§пит (Јапиз) сХаизиз {иИ . —• 81у. 38, 56, 3. Мопитеп1о з!;а1;иа зирегГтрозИа ј'иИ, диат (.етрезШе <Пз1ес(;ат пирег У1сПтиз 1р51. — Лако је разумети, да се такав облик нретерита може заменити плусквамперфектом. Пошто смо и из српских и латинских иримера видели, да „хваљен сам" не значи 1аиЛог него 1аис1а1из зит, дедер да видимо , како се нримери у читанци г. Малпне слажу с његовом науком у граматици. Врој СХХХ1. Б. 7. ОррМа тиПа, ()иае оНт Догиегип!, пипс сИгта зип1. По граматици г. Малине превешћемо речи нипс <Пги(,а зип);: „сад су били разорсни," а по Туромановој: „сад су разорсни." Бр. СУ. 4. Ка(;игае со§нШопе ИЂегаИ зитиз дгау1з81т18 с1от1т8, (еггоге зетрИегпо е(; <Нигпо ас п6с(,игпо те(,и. По г. Малпни превешће се: били смо ослобођена (дакле сад вишс нисмо); но Туроману: ослобођени смо.