Просветни гласник

826

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

и(; 1ае1Ша уеб1га р1епа еззе роззеГ; а то не ваља. Тако и у бр. 32. 3. „Ко би могао (својим) очима да види неприсутне?" ако се то преведе по граматици: роззеГ ун1еге, оиет не ваља. Рећи ће ко: синтактичне и друге тешкоће може наставник ученицима разјаснити. Може; али ако ће ученици само уз помоћ наставникову преводити, онда ирестаје сав самостални рад њихов. 13. За латински перфекат исторички употребљава госп. Малина кад кад српски аорист, а обичније пер. фекат, н. пр. у бр. 52, 8. „Тројански рат лако би предузет, (али) донесе небројеним људима пропаст." Бр. 52. 6. „Нерон, најсверепији цар римски, заиалио је град Рим." У том нпје ништа криво, јер се у српском народном говору често чује перфекат место аориста; и ученици могу до душе из граматике г. Малине у § 111. научити, да српски аорист треба преводити латинским перфектом, али ће онн у том параграфу наћи и ту новину, да служе „за време ра,дн>е свршене у садашњости регГес^шп: 1аш1ау1 хвалио сам, хвалих — Дакле не само „хвалио сам", него и „хвалих " је радња у садашњости свршена? — Да ли г. пнсац и сам збиља држи, да је то тако, како је на том месту у граматици његовој наштампано! Дакле разлика између аориста и перфекта и између исторнчког и логичког перфекта ученици нити из граматик« нити из читанке г. Малине неће научити, те не знам, како ће погодити, како треба глагол зависне реченице преводити у оваким нримерима: Бр. 57. 4. Цезар ономену војпике, да нападну на непријатеље. Бр. 50. 6. Сенат је одлучио, да се у Капитолу хране гуске о државном трошку. Бр. 52. 9. Непрнјатељи су онај богати град тако разорили, да су тек трагови од њега остали. Бр. 51. 1. Кад су Картагињанн после битке код Кане аокуиили плен, напунише неколико мерица златним прстењем. 14. Инфинитив перфекта, на пр. 1аис1аУ18бе, г. Малина у својој латинској граматици § 127. стр. 130. не преводи на сриски језик, него га тумачи велећи, да је „у српском лични глаголскн облик у споредној реченици", а на дну те стране под нотом 2) додаје овај пример: „ри(;о, та!гет 1аис1аУ18бе мислим, да је мати хвалила." Исто тако вели н за инфинитив иерфекта пасивног § 128. ст. 136. „1аис1а1;иб, а, ит (-ит, -ат, -ит) ебве", а под нотом 2) додаје: „Ри1о та!гет 1аи<1а1;ат еббе. Мислим да је била мати похваљена." Ја врло сумњам, да ће ученици помоћу тога тумачења моћи нревести из чптанке г. Малине оваке нримере: Бр. ТХХ1. 10. Јдпотнаа еб! гап^уит јтзае. „ БХХШ. 5. МиШз ргоЛеббе е!; тиШб ргојтззе та§па 1аиб еб1. Бр. СХУП. Б. 9. Јп риегШа соегсИит еззе ас1о1ебсеп(;1 ргоГиИ. Бр. С1. 11. Еггаигззе т1пиб 1игре еб! диат регбеуегаге т еггоге. Бр. С1. 14. С1ует 111 ргоеШз зегушлззе арис! Котапоб зитта 1аиб ега1;. Колико боље урадио је Лекић, што у својој лат. читанци у броју XXXVI. код примера 26. „ Рессап/ззе тћшб (;игре еб! риат регбеуегаге 1п еггоге" у ноти 11) каже : „ГпбпШ регГесИ преводи инфинитивом свршеног глагола: згрешити ." На ту ноту упућује он и

у броЈу XXXVII. код примера 23. ,Доп 1аис1атт еззе ваере иШе 1'иШ" где у ноти 9) каже: „ иохваљен бити ;" види ХХХ\ Г 1. примедбу 11. На исту примедбу упућује Лекић у броју 36. сриских примера код иримера 23. и 24., који гласе овако : „Отаџбину сиасти највећа ,је слава. Велика је срамота противника надмашити иороком, (а) не врлином." Та два примера примио је од речи до речи и г. Малина у своју читанку додавши уз глагол „спастп" у загради ноту: „(рГ.)". А зар не би ученицима јасније било, да је целу Лекићеву примедбу преписао, као што је те његове примере међу своје примио? Јер како у читанци г. Малине она нота ,,(р1)" само код једнога глагола усред текста стоји, може ученик мислити, да се само онога глагола тиче, јер није казано, за што се ту може употребити перфекат. Г. Малнна у лат. граматици § 124. стр. 121. учи, да ћгГ. ргаез. разб. с1е1егг у срп. језику значи „ бити разорен " ; према тому има он у читанци међу примерима, који се тичу презенске основе у броју 42. 6. овај пример: „Није срамота бити иокуђен од рђавих људн." По сноменутом параграфу из гриматике превешће се дакле „ иокуђен бити " : ућирегап. А у бр. СУ. 14. има овај нример : УИирегаШт еззе баере иШе еб(;. Откуд ће ту ученик знати, како треба ућирега1ит еббе превести, кад је „нокуђен бити" у српском инфитив презенса? Даље међу примерима, који се тичу „облика изведених од перфектне основе и сложених с партиципом пасивног перфекта", налази се у броју 48. 15. овај иример: „У дечачко доба бити иоучен врло је корисно;" исто тако у броју 51. 10. „У несрећи бити остављен од иријатеља највећије бол." Шта ће ти примери међу онима, који се тнчу перфекта, ако их не ваља перфектом нревести ? Ако ли их треба иерфектом нревести, откуд може то ученик знати, кад му се нигде јасно не каже, да то ваља, и за што ваља? Није ли то готова забуна за иочетника ? У Лекићевој читанци барем је назначено, да српски инфинитив презенса пасивног, кад је тренутног значења, може послужити и као инфинитнв перфекта пасивног, а г. Малина тога нигде јасно не каже. Али за право пасиван инфинитив на пр. „хваљен бити" истојетако инфинитив перфекта пасивног као што 1аис1а(;ит евбе, па тек за невољу служи облик „хваљен бити" п као инфинитив ирезенса пасивног. 15. Прем да овде није мој задатак, да говорим о латинској граматици г. Малине; али свако ће признати, да иримери у читанци треба да су удешени према граматици, и да су нотпуно у складу са науком у граматици изложеном. Због те околности ја се већ дотле на више места освртах на граматику госп. писца и показивах, да примери читанке не етоје у складу с граматиаом; а особито код те партије, на коју сада прелазим, нужно је примере читанке с науком у граматици испоредити, да се види, како се једао с другим подудара. Г. Малина у својој латинској граматици у § 123 (на страни 117) учи, да презенс пасиван на ир. „1аи<1ог" у српском језиау значи „хваљен сам, хвалим се, хвале ме" птд. Имперфекат пасивни „1аи<1а1)аг" нреводи он : „бејах хваљен, хваљах или хваљаху ме, итд. У § 128. на страни 134. перфекат паснвни „1аш1а(;иб биш" преводп г. внсац ,,-бно сам хваљен" ; плусквам-