Просветни гласник

40*

С Д У Ж Б

Е н ii д Е 0

305

в) придозима у новцу, којнм ће се набављати књиге ириватног издања, и повезивати у тврд повез купљене иди покдоњене неповезане књиге. 4. На свакој књизи из Књижнице школских уџбсника надази се печат шкодски. 5. Овом Књижницом управља наставннк, кога ироФссорски савет бира на годнну дана. 6. Књнге из Књижнице издаваће се на носдугу за годину дана ученицима, који пореском књнгом иди уверењем докажу, да су сиромашнога стања, доброга учења и врдо доброга вдадања. 7. Ученици, који имају ове усдове, обраћају се молбом за књиге проФесореком савету преко својих разредних старешина, подносећи списак иотребних им уџбеника. 8. Књиге ће се издавати ученицима на потпис. Ни једном се ученику не може издати шкодско сведочанство нди уверење, док не врати књиге, дате му на посдугу. У уверење се бележи, да ли се сдужио књигама из Књижнице. 9. На крају шкодске године ученици су дужни вратити књиге. Ако књиге буду ишаране идн оштећене, онда тај учецив губи нраво на сдужење књигама из Књижнице за годину дана: ако су пак искварене или оштећене тако, да се више не могу употребити, или сасвим упропашћене, то је ученик дужан накнадити учињену штету, а у случају, да је не може накнадити, губи право на даље сдужење књигама за свагда, и то му се ставља у сведочанство иди уверење, ако остави завод. Докаже ди пак учеиик, да књига није његовом кривицом упропашћена, то је кривац накнађава иди је проФесорски савет расходује, а ученик — ако се ово у току године догодидо — добива другу. 10. Разредпе су старешине дужне прегдедати чешће преко године књиге дате ученицима и имају право, ио одобрењу старешине завода, одузети их од ученика, који их шарају и кваре. Ако ово опазе остади наставници дужност им је да саопште разредном старешини. 11. Књнжничар води два засебна списка, један за попис књига, а други о издавању књига. Књижничар је дужан о свакој књизи завести у каквом је стању издата и у каквом је натраг примљена. 12. Књиге, које су кроз пет година непрестано даване на употребу, може проФесорски савет но преддогу књижничареву расходовати. ПроФесорски савет оддучује шта да се чини са оним уџбеницима, који су бнди у употреби школској, па као такви и издавани ученицима, а касније замењени другима. 13. На крају године књижничар даје пзвештај старепшнп завода о броју свих књнга, о принови

за једну годину и како је постала (покдонима, купокицом), о броју ученика ио разредима, којн су примали књиге, о броју издатих књига и у опште о цедокупном стању Књижнице и подноси преддоге о преуређењу и поиравци ове установе, а старешина завода према потреби подносч предлоге о изменама ових правила министру нросвете и црквеппх послова. ПБр. 4069. 12. марта 1897 год. Београд. Министар аросвете и црквених послова, Анд. НиколиЋ с. р.

На основу члана II и VIII Закона о изменама и допунама у закону о уређењу Велике Шкоде од 22. окт. пр. годпне изведено је Иреуређење Ведике Шкоде, и те нове уредбе гдасе овако: УРЕДБА ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

I Општа нпређеља Чд. 1. Велика Шкода је научни завод за највишу стручну наставу у Србији. Чл. 2. Великој Шкодп припадају: а) у погдеду наставном Факултети: философски, правнички п технички; б) у ногледу дичном: сви наставници и њихови помоћници, ученици, управни чиновници и службеници ; в) у погледу имовном: зграде, баште, збпрке, библпотеке, лабораторпје, намештај; г) у погледу новчаном: буџет, новчанп приходи, фондови намењени њеним циљевима. Чл. 3. Ведика се Шкода управља: а) по закону о Устројству Ведике Шкоде; б) по својој Општој Уредби, коју израђује Академиски Савет, а одобрава Министар Просвете; в) ио Факултетсшш уредбама, које израђују Факудтети у споразуму са Академским Саветом, а одобрава Министар Просвете; г) но правидима за академиске заводе, библиотеке, Фондове, дпсципдину, која' ће израдитп Академиски Савет и Факултетски Саветп.