Просветни гласник

306

С Л У Ж Б Е

Н П Д Е 0

Чл. 4. Факултети су у наставном иогледу гготнуно самостални делови Велике Школе. У њиховим посебним уредбама уткрђује се нарочито: 1 подела ®акултета на одсеке; 2 науке које ће се у њима предавати; 3 испити и начин испитивања. Сваки Факултет пма право да сам саставља и мења свој наставни план. Но за измене које би се тицале уређења појединих одсека, потребни су пристанак Академискога Савета и одобрење Министра Просвете. Чл. 5. Предавање наука у свима Факултетима траје четири године. Скраћсни рок учења није допуштен ни у ком случају. То се правило има одржати и при прелазу ученика из једнога Факултета у други или из страних Факултета у наше (чл. IV закона од 22 октобра 1896). Чл. 6. Науке се предају јавно по програмима, који ће се у почетку сваке године сачинити и обзнанити (чл. 43. зак). Програми нредавања подносе се на одобрење Факултетском Савету или Већу дотичнога одсека. Кратак нацрт свих предавања објављиваће се путем штампе у почетку сваке школске године. За свако нредавање одређује се један час (чл. 44 зак.). Осим редовних предавања могу се држати и предавања у повременим специјалним курсевима. Чл. 7. Редовеа стална предавања држе се с катедара, чији је број утврђен Уредбама појединих Факултета. Нове се катедре установљавају Краљевим указом, по одобрењу буџетскога кредита и договору са Академиским Саветом. За спајање одвојених катедара и за укидање катедара потребно је саслушање дотичнога Факултетскога Савета, и тако исто Академпскога Савета. Болесни и одсутни чланови Савета могу свој глас у, писму послати. Чл. 8. Повремени курсеви отварају се по министарском одобрењу, на предлог Факултетскога Савета, који ће одредити време трајања курсева и лица, којима ће се поверити предавања. Предавачима тих курсева који нису наставпици Велике Школе, одредиће, на њихов захтев, награду Министар Просвете по предлогу Академиске Управе. Чл. 9. Ради бољег проучавања појединих наука и због спремања самосталних радника на научним пољима.

у Великој Школи редовни су ученици дужни вежбати се у раду у лабораторијама, кабинетима, семинарима и другим институтима по распореду и по правилима, које ће утврдити Факултетски Савети (чл. III зак.). Сви радови стоје под управом и одговорношћу наставника, које одреде Факултетски Савети, а сви се издржавају из опште суме на научна средства, коју Академиски Савет сваке године распоређује на иоједине заводе. За установљење некога новог научног завода, потребна је одлука две трећине чланова Факултетскога Савета, а тако исто Академискога Савета и одобрење Министра Просвете. Чл. 10. Школска година траје од 1 септембра до ~30 јуна. Предавања се држе по семестрима од 1. октобра до 13. јануара и од 5. Фебруара до 1. јуна; остало школско време одређено је за упис и за испите ученика. Одмор школски траје од 1 јула до 1 септембра, а у току школске године: а) сваког недељног и празничног дана; б) од 23 до 27 декембра (закључно); в) од Великог до Светлог Четвртка (закључно) г) по који дан кад ректор за потребно нађе (чл. 45 зак.). II 0 академским властима Чл, 11. У Великој Школи су ове власти : 1) Ректор; 2) Декан; 3) Академиски Савет; 4) Старешине Факултета; 5) Факултетски Савети; 6) Академиска Управа ; 7) Академиски Суд. Чл. 12. Ректор: 1) представља Велику Школу у спољним односима; 2) потписује школске сведоџбе и све службене акте; 3) надгледа школску имовину и правилно руковање школском благајницом ; 4) извршује решења надлежно донесена; 5) прима ученике у Велику Школу и уписује их у главну књигу; 6) води бригу о вршењу школских закона и уредаба; 7) води надзор и врши дисциплинску власт над канцелариским особљем и ученицима но нарочитам прописима; 8) води надзор над свима заводима у Великој Школи и надзирава рад ђачких дружина; 9) нрима и отпушта надзорнике и иослужитеље школске и одобрава предлоге управника нојединих завода у том погледу; 10)председава Академиском Савету, Академиској Уирави и Академиском Суду; 11) даје одсуство чиновницима и ученицима Велике