Просветни гласник

Н А У К А И

Н А С Т А В А

И ако ово нису задаци из срнскога језика за одену, опет се одавде види зрелост прииравникова и ово утиче на оцену. Од ових грешака да споменемо само неколико : „јели", „дали", „билн" м. је лн, да ли, би ли (у иитању); „незна", „несме", „неможе" итд. а треба одвојено ; „даје" м. да.је; „даћу" м. да ћу ; „ћете" (ће тебе), м. ће те; „ићићемо" м. ићи ћемо; „не ваљао", „не марљив" итд., а треба састављено: тако и: „трча ћу", »чита ћу", „писа ћемо" нтд.; даље: лоше предвајање речи накрају; неунотреба или рђава унотреба слова х; бркање /»' и ч; малим место великим словом, иобрнуто; а понајвише неуиотребом пли лошом употребом знакова за застајање (интерпукцпје). За све ово треба доста веџбања и пажње од стране наставника Школскога Рада. Ј. Миодраговић.

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ СРПСКЕ ФАУНЕ од Д-р ЗКивојина ЂорЗјевића.

А., Мамалошки прилошци. МизШа еаппаИса Та11и. — (Гоек>пи8 Кеуз е1. В1аз. Г. багтаИсив.). Шарени твор, Ее ри1о1з с1е Ро1о§пе Сиу., <1ег Т1 §егШг8 Та11и. буг. Шаренг порг, 20. сентембра 1893. г. убијен је унеготинском риту овај твор, дотле непознат за српску Фауну. Срећом је тада био у Негогину г. II. Ђурнћ, сада нрепаратор у зоол. музеју, те ова реткост и новнна за нашу фауну није пропала. У Панчићевој „ Грађи за Фауну Кнежевнне Србије, ирво коло Кичмењаци" овај твор пијеописан, нити је пак споменуто да се у Србији налази он је дакле новина за нашу Фауну. Тада за одредбу рода послужио сам се поред Панчића, нарочито карактерима, које је V. Га(ло навео у својој књпзи. Како се пак у Швајцарској ова Фела не налази, то сам се нри одредби Феле послужпо ЗсМег-овим делом. Ну да бих био што сигурнијн у одредби, кад већ немамо довољно литературе, потрудио сам се, а и случај ми је помогао, те сам истог дана кад сам се занимао одредбом, добио из ботаничке баште обичног твора, те тако био у стању да сравним главне карактере нарочито зубне — у обе Феле.

Дужина је тела овог твора 40 см. а репа 24 см. Он је, дакле, нешто већп од обичног твора (Миз1е1а (ГоеЈ.опиз) ри^огшв К) и није тако здепаст, већ је виткији. Реп му је дакле дужи од иоловине тела, док је у обичног твора нешто мало краћи илн једва достнже до половине тела. 11 глава му је дугуљастија него у обичног твора. Свега нма 34 зуба. Горпа вилица: 11рви је прекутњак малн, зашиљаст, у напред унрављен; други је много већи косо положен на зубпој линнји, те гради с пређашњнм готово ирав угао. Раздирач је готово зашиљаст и нодељен на два, скоро подједнака дела. Доња вилица: Са обе стране по два обична сечњака скоро подједнака, кад се озго гледају. Три иремоларна зашиљасга и у толико већи, у колико се даље иде од пасјака. Први је најмањи и мало с поља забачен; последњн је скоро исте внсине с раздирачем. Унш има, већином мрке боје, ио ободу и врху беличасте, од нрилике од трећнне главе. Удовп здепасти, црнкасти ; табани нису нотпуно обрасли длаком; задње ноге много краће од главе. Ноктн доста дугачки, али нису јако зашпљасти. Реп нешто дужи од половпне тела (24:40), обрастао густом длаком ; од основе па скоро до врха беличасто риђе боје, ' при врху исте боје као и ноге. Глава и тело с доње страно црни. Глава с горње стране мрко затворене боје, око устију и по ушном ободу бела. Широка бела пруга иде преко чела, снлази испод ушију с једне и друге стране по врату, али се краци ове пруге ие састају. Тело је с горње стране мрке боје (нешто отворенија од боје на глави) са жућкастим мрљама на задњем делу и жућкастим пругама но врату и предњем делу тела. За ову лепу животињу наводи 8сћ1ег (1ос. сИ. стр. 48) да се находи у Волхинији, те јој је сигурно с тога Кивије дао име „пољски твор". РаИо је не наводи за Швајцарску нити ТгаиеуаИ за Француску Фауну, те ми је у толико чудније, што г. Христовић вели да се налази ночешће у Бугарској (види у „Сборнику" Хрнстович — Ри(огшз загта^сив — обикновен и расиросграњен но целој Бугарској). Нрема томе је она карактеристична животиња за источнн део европског нодрегиона 8с1а1ег^УаПасе-овог иалеарктичиог региона. Обичан је твор јако распрострањен по Средњој Евроии, један је у јужној, али за то на север иде до Шведске и Сибира. Отуда су и код пас