Просветни гласник

387

творови мање заступљенп нешто севершце, а оваЈ је шарени твор врло редак за нашу Фауну, ако се гдеда на то, што нам је до сада био са свим непозаат. А Факт, што је до сада једино нађен у сев. источним крајевима Србије, дакде у крајевима најближим правој му постојбини, назоди ме на мисао, да ће му се геограФско распрострањење ту и завршити и да га нема у занадној Србији, где би га, нема сумње, до сада опазили бпдо ловди, бидо пак који природњак од заната. Ну прерано би било сматрати ово као утврђење Факта, бар дотде, док наши природњаци којима се нарочито обраћамо и интедигентнији довии, којих сада има подоста не утврде ово својим истраживањима, или га измене, чему бп се особито радовали. Према свему овоме : требало би у Панчпћевој грађи за Фауну Кнежевине Србије, стр. 78. XII. Миб1е1а Б. овакву измену учинитп: XII род МибМа Б. Еутњака 4 | 5 — 5 | в , тедо здуљено са сведеном грбином, табани длакави, канџе кратке. Животпње особито опасне пернатој лгивини. 1.) Доњи очњак изнутра са грбом, кутњака 5 |„, шкрбњака З ј 4 2 Доњи очњак изнутра без грбе, кутњака 4 ј 5 , шкрбњака 2 | 3 3 2.) Гуша и груди жуте; д. теда 41, репа 26 см. с. куна М. Маг1ез К Гуша и груди беде; д. теда 42, репа 22'3 см. с. златка М. Мпа И. 3.) Длака озго п оздо од једне или различите боје а) прстп слободни 4 б) прсти кожицама спојени . . 5 4.) Геп краћи од половине тела . . . в.) Одећа мрка. на њушци иза очију беле мрље; д. теда 42, репа 15*6 см. с. твор М. ри1:огш8 Г. Длака згор смеђа, оздо бела, зими ретко скроз бела, д. тела 15.5, репа 4 см. с. даснца, невестица М. ти1§апз Г. Геп дужи од подовине теда . . . г.) Геп с црним врхом; ддака дети озго смеђа, оздо бела, зими скроз бела, осим репа који остаје и зими на врху црн: д. тела 21, репа 11*7 см. М. егпипеа Г. Геп с црним врхом; глава и тедо с доње стране црни; тело с горње стране

в)

мрко са жутим мрљама; усни и ушни обод бели; широка бела пруга нреко чеда, иза очију до испод ушију. с. шарени твор М. вапнаИса Та11и. 5.) Одећа мрка; обе усне беде; д. тела 36'7, репа 13'1 см. М. 1и1гео1а Б.

Б. Орнитолошки прилошци. 1.) 8И1а саез1а \Уо11'. пузавад, бргљач. Месеца марта ове "године пођох с г. II. Ђурићем у екскурсију но београдској околини. Одмах до топчидерске механе па железничком путу убих једног пузавца, за који сам на први поглед мисдио да ће бити 8. еигораеа Б. коју је једнно и иоменуо Панчић у свом деду ,Птице у Србији". Ну доцније, по бољем проучавању, нашао сам да се ова нтица и ако но спољним карактерима одговара Панчићевој 8. еигораеа, може с много више права разликовати од ње и узети као 8. саебћа, за какву је модернп орнитолози примају. На ово ме је навео и Факт, што се 8. еигораеа сматра као птица сев. Европе, те до данас није виђена ни у Србпји. ни у Хрватској (С. Брусина. Споменик XII стр 63), нити у Бугарској (0. Ке1зег Ма1епа1еп т ешег 011118 Вакашса) а питање је, да ли ће се и наћи. Панчић је није имао у својој збирци, а бојећи се, да нарочито код овог рода са сумњпвим Фелама, не упадне у какву грешку, спојио је карактере 8. еигораеа и 8. саез1а по примеру оних орнитолога, који Феле овог рода сматрају за кдиматске варијетете (1)-г А. РгИвсћ. Ха1иг§'езс1псћ1е с1ег Уо§е1 Еигораа. Стр. 96). Старп је Брем у своме издању немачких птпца од 1835 год. (дело које се налази у библиотеци зоолошког Института) описао ову птицу под именом бМа асИепа. Г. Брусина такође мисли да 8. сае81а одговара 8. асћепа (С. Брусина 1ос. сИ. стр. 63.). У новом Бремовом издању птица, које чини део „МегуеШез с1е 1а Ка(иге а е!с. описана је ова птица на стр. ЗЗподименом „Тогсћеро!, 1)1еи, 81Иа саез1а, Лег К1е1ћег, с1ег В1аи8ресМ. Српско јој је име у источним крајевима иузавац а у западном (Подрињу) бргљач '), име згодније од термина „брглијез", који је г. Брусииа као деФинитпван задржао. На тај би начин у Панчићевом „Птнце у Србнји" на стр. 44 требало ставити место 8. еиго« Ј ) По уверењу г. Вељка Вукићевићи ироФ. у Шапцу 44*