Просветни гласник

оцене и прикази

347

множ., као што писац вели) и овако: Жоп аИеш ђеи« {јсђеп 31ђе1; али је боље и овде по јакој: 'ГКаф Шх[Јапђепеш [ЈигшвоИет 2еБеп. Ирема овоме и ово се правило могло у кратко рећи; овако заузима оно готово две стране ситних слова а буни и ђака и наставника. Заменице су дошле пре придева, с тога се није могло објаснити, како се мења присвојна заменица са чланом, кад стоји без именице (шш кад стоји као именица); ова се мења, као придев, по слабој промена, а не као именица по слабој: Зф ђабе ђа§ ЗЛешде де1ђап; овде се мења ђа§ Жетпјде, као придев по слабој; да се мења као именица слабо, бидо би п на крају; да се мења као именица средњ. рода, не би било у 2. и 3. пад. п. —• Где је нашао писац ове примере: Жега ешег ЗЗгићег, еиге ете 6фтае[1ег (стр. 107.), не знам, алп тако се не каже немачки; ако има више лица, каже се: @шег гаешег ЗЗгиђег или егпег мп гаегпеп Шгиђегп; егпе еигег ©фше[1ег или егпе воп еигеп ©фтое[1епг. Ако је само једно лице, излишно је егп. Глаголи. Није добро правило (стр. 121.), да су свагда наглашени (те раздвојни) предмеци, који су именице, прилози. Ово нравило гласиовако: 1. Глаголи, који су сложени (зи[агатепде[е1з1) са именицама и придевима по иравилу су нераздвојни (и ако су наглашени), на пр. ђапћђаБеп (деђапћђаБЦ, гоађг* [адеп (дегоађг[ад4) тако и апЈгооЛеп. 2. Глаголи, који су спојени (зи[аттепде[ид1) са придевима, прилозима (квалит.), именицама раздвојни су (и наглашени су), на пр.: ©1аН[шћеп, 1ег(пеђтеп, ђофЈфађеп. 3. Код глагола, који су сложени са речицама, одлучује нагласак; ако је нагласак на предметку, глагол се раздваја, аБЈфгегбеп, аБдејфггеБеп; ако је нагласак на глаголу, глагол се не раздваја (без де), БејфгегБеп, Бе[фпеБеп. — Међу предметке, час наглашене, час ненаглашене, треба уврстити и воН: поПде[фпеБеп, ооЦепђе*. Правила о сложеним глаголима са два предметка нису са свим јасна; ту има четир случаја: 1. апег!еппеп, гф ег!еппе ап, апег!апп1. апјцег!еппеп; 2. ђего6[о1деп, гф оегаБ[о1де, оегаБ[о1д}, зи г)егаБ[о!деп; 3. ђег= аБ[аНеп (кад је ђег и аБ засебно, наглашено је једно и друго: овде је наглашено аБ) гф [аПе ђегаБ, ђегаБ« де[а11еп; 4. тг'[2оег[1еђеп (оба претметка засебно нису наглашена, овде је наглашено тгјз) гф гаг[8оег[1еђе, тг[Зоег[(апђеп, гаг[§зиоег[1еђеп. Јаки глаголи, којима је у основи е, а, о, аи мењају обично све самогласнике у 2. и 3. лицу једн. пок. начина (стр. 129.); даље се вели, да ови глаголи у 2. и 3. лицу једн. имају свагда краће облике [1 и 4 (никада е[1, еЈ), иа ма како тим отежао изговор; ако се основа ових глагола свршуЈе на [, [[. з, [ф, онда од [1 отпада ј, те је 2. лице једнако са 3. лицем, а ако се основа свршује на 4, онда

у 3. лицу отпада наставак 1, на пр.: 1е[еп, ћи Не[4, (не Ке[е[1), ег Пе[1; гаа[феп, ћи, ег гаа[ф{, (а не ђи гоа[фе[1). И ако писац одлучно тврди, да се овде наставци са дужим облицима не употребљавају, ипак то не стоји; овде је меродавно тешкоћа изговора, о томе се у језику мора водити рачуна; а ако писац мисли, да се дужи облици не чују, онда се не чује дужи облик ни у глаголу геђеп, на ипак је иравилно ћи геЈзеЦ. После [, [5, [[, [ф, з боље је задржати е пред [1: ћи Не[е[4, [Јб[је[*, ђп[феј1, [фгаг1зе[1, а пред 4 отпада е: ег 1ге[Ј, [1о[;1. Глаголи јаке промене подељени су на четир врсте, према а, г, о, ц у пређ. времену; иодела је практична и добра; така је подела и у Отоновој немачкој граматици на Фрапцуском језику; у немачким граматикама (за Немце) 1 деле јаке глаголе на седам врста; историја говори за ноделу на пет врста. Кад је узета практична подела, онда треба то до краја извести; тако треба други раздео II. врсте поделити на два раздела, на глаголе са г у пређ. врвм. и у II. придеву: Бегјзеп, Бг[з, де* Бг[[еп, и на глаголе са 1е у тим облицима: [фгегБен, [фпеБ, де[фггеБеп; ово треба тим пре учинити, што је ег у основи једних и других глагола, те буни ученике, да ли је у реченим обликама г или ге. Трећу врсту треба поделити на два раздела, на глаголе, који имају у основи ге: Бгедеп, Бод, деБоден и на глаголе са е у основи: Бегоедеп, Бегоод, Бегоодеп. Требало је неким знаком обележити све оне глаголе, који праве сложена времена са [ет; ту правила много не помажу. Уз пређ. време неких јаких глагола наведено је пређ. време и по слабој промени; боље је после једног раздела побројати све глаголе са слабим пређ. временом; то је прегледније, те се боље памти. Требало је неколико примера одвојено навести (и реченицама потврдитн), да се неки глаголи према значењу мењају. на пр.: чиеИеп (163. стр.) извирати, набубрити по јакој: Ме ©гБјеп [шђ дедиоИеп; по слабој квасити: ћге Еофги ђа* ћге @гБ[еп дедиеШ. ©фше1зеп (164 стр.) непрелазно по јакој: [фтг!зе[1, [фтг(з1; прелазно по слабој: [фте!= Зе[1, [фте!з1: $ег ©фпее [фтг!з1 гп ћег ©огаге. ®ге ©оппе [фгае1зЈ ђеп ©фпее. Код многих глагола истакнута су она пређ. времена савезног начина, која се не праве према пређ. времену пок.начина: Бе[еђ(еп, Бе[ађ1, Бе[6ђХе (место Бе[а|1е), |е1[еп, ђа([, ђи([е (место ђа![е), [ЈегБеп, [1агБ, [ШгБе, (место [Шбе). Ово је требало објаснити помоћу исторнске граматике, јер је иначе нејасно. Објашњење на стр. 133., да неки глаголи јаке промене муте а показног начина у сав. начину у о (место у а), а неки опет у и, погрешно је , а не може бнти никад б или и. Кад обдик дегое[еп, (стр, 139.)