Просветни гласник

348

објашаава писац: У начину неодређеном гласио је овај глагол некада гоејеп п мењао се је, као гдагол 1е|'еп, по јакој промени (гое)еп, гоа», дегоејеп), од које се сачувао само II. нридев: детоејеп. онда је ире требадо са истор. гдедишта објаснити горње обдикеГорње правидо објаснидо би се овако: Једнина пређашњега времена јаких глагола у старије време већином се раздиковада у основ. гдасу (916* (аи1) од множине истог глагода; данас је у свим врстама изједначена једнина и множина, тиме што је један основ. гдас отпао, на пр.: ,ЗФ бапђ — тогг бипђеи било је још у 17. веку; сада се овај обдик чује само у слику: ЖЈе ћГе 9Шеп )ипдеп (сада јандеп), јо зтогЈ|фегп (не Зипдеп, Данас гласи глаголбтђеп: гсђ бапћ, тогг Бапђеп. Изједначењем множиие са једнином измењен је савезни начин пређ. времена, који је пређе постајао преглашавањем множине, данас пак постаје тај облик преглашавањем једнине. Зсђ бапћ, тогг бипђеп, гф бипђе (пређе), сада гф Бапђ, тогг бапћеп, гф Бапђе. Ну стари, правилни самогласник задржао се код глагогола, код којих би се иначе коњунктив пређ. времена по гдасу изједначио са сад. временом (сад. време гсђ ђеХ^е, нређ. време коњ.: гф ђа(|е): и у ђиЦе, ЈШгБе, оегђигБе, гоигБе, топгђе, тоиф; о у Бе= (бђ(е, етрЈбђк, доКе, јсђб((е даље у јсђгобтте, Бедбппе, гбппе, јбгггге, јрбппе, дегобппе (код ових је гдагода у основи г, те би могдо бити гф јфтоатте и т. д.) поред (сђтоагпте, Бедагаге. . . [види: (*и1 Ђетзсћ уоп РгоСеззог А1Ђег1 НегпГге. 6. АиИ. ВегНп 1895.] ЈЈад неких јаких глагола наведени су и слаби облицн, који се употребљавају од истих гдагола; код свију тих глагола требало је навести, које је обдике боље употребљавати, то треба учинити ради поузданости наставника и ђака: ©Итшеп, д(отт, де= д(оттеп; ови су облици старији и бољи, него : д(шпг= (е, дед(гтт(; то исто важи за (Нтпгеп (стр. 164). ЗЗегдеп, Багд, деБогдсп, боље је: Багде (ђа? Багд' [гсђ тегпет §еин? 8сћШег.), него Бигде, јер је облик Бигде једнак са сад. временом гдагола Бпгдеп, оегБпгдеп (стр. 155.) — ФгеЈфеп, (Би кгјсђе|(, ег Бггјсђ() боље је ћгајсђ (него ђгојф), деБгојфен, те га је требало уврстити у прву врсту, а не у трећу. — 25ег|*еп, ђи БггЈ(еј(, ег Бггј(, Багј(, деБог|"(еп, Бггј(; нпје добро Богјг, Бегј(е(, Бег= ј(е(е (стр. 155.) — ©ебагеп, деБгег|"(, деБгег(, де= Баг, деБогеп, деБгег; није добро деБагј(, дебсШ, деБаг:е (стр. 156.) — ©(ђегеп, јсђог, дејфоген; обично је: 1'фегј(, јфегг место |сђгег)1, )"фгег1, које се употребљава као безличан глагол: 2Ваб 1"ф(ег('§ тгф? 6ое1ће. ©ЛЈИзагеп, јфтоог, де]"фтоогеп; сад. време иде по сдабој: јфтоагј(, јфгоаг( (стр. 165.) — ШЈебе« (умесно веди писац, да слаба иромена нреовдађује; иод свију глагола са двојаким облицима требало је казати, који је бољи облик), тооБ, »обБе, детоо&ен употребљава

се у свечаним приликама: тооБеп хп јеђет Зггптег ћге ©ргпнеп дго^ ипђ ((егп. Иђ(апђ. — бађеп по јакој товарити, ио слабој (аћеј(, (ађе( (увек де(ађеп), кад значи позвати. — Ше(еи не треба употребљавати по слабој (165. стр.) — бгеђеп, јоН, дејоиеп у обичном значењу; у нренесеном значењу уиотребљава се [геће(е, де)геђе(: ЗЛегп 33(н( [геђе(е ((оф(е). 2г1е|еп, ћгођ, де1гге(г; није добро 1г(еЈ(е (163. стр.) Згђгаи&еп више по сдабој; добро је и по јакој јфгоБ, дејсђгоБен (164. стр.) — фаиеп, ђгеБ — ђаи(е, деђаиеп; (цеБ је боље од ђаи(е (изведена именица ћег ЈргеБ). Глаголи Кедеп, [гђен, )(еђен имају у данашњем књигкевиом језику ђа&еи у сложеним временима, а не и јегп (стр. 149.); у најстаријем књижевном језику имали су ови глатодн јегн; са јегп чују се облици у јужној Немачкој. Ногрешно је правндо о употреби помоћних гдагола за начин (стр. 168.) Глаголи за начин : Бпфн, (бпнеп, тбдеп, тпј)"ен, јоКен, тооКеп имају два нартицииа; један, који је по изгледу једнак са инфинитивом (нема де), и један новији по слабој промени: &пг(еп: &пг(еп и деђиг((, (бинеп: (бппеп и де(отг(, гнбдеп и детосђК, тп(јеп: тп)]"ен и дети|(, (оНен: (оКеи и де)"о(((, тооКен: гоо((еп и дегооК(, на пр.; Зф ђа&е пгф( (бтгеп или де!опп( (а не само де(опп(); гф ђа&е шсђ( (оттеп (бппен ((бппеп је иартицип). Тако исто се употребљавају са допуиом глагоди: (еђеп, (а((ен, ђегЈјен: Зф ђсг&е гђп (опгтеп (еђен, (а((еп, ђег(5сгг; овде су гдаголи (еђеп, (а((ен, ђег^еп у партиципу без де (место де=(еђен, де«(а((еп, де=ђег(зеп); погрешно је овако употребљавати глаголе ђбгеп, ђе((еп, (еђгеп, (егаеп (стр. 168.), јер се партици без де разликују од неодређеног начина : ђбгеп (де=ђбг(), ђе((ен (де=ђо((еп), (еђгеп (де4еђг(), (егпеп (де=(егп(). Прилози су пажљиво обрађени. На ирсдлоге може се ово приметити. ©пМапд стоји са четвртим падежем иосле именице: 2)а» $ђа( еп(1апд; кад несника пред именицом са другим падежем: (®п((анд ће§ ЖаШдеБггдеЗ. 8сћП1ег. Није добро употребљавати еп((апд са генетивом (стр. 177.) 2апб§ обично стоји са дативом; 2апд§ ђет ЗДиђе; ређе стоји са генетивом: 2анд§ &е§ Шп((е§; не ваља употребљавати (апд§ са четвртим надежем (стр. 177). — је боље употребљавати само са дативом> него и са генетивом: 2п>ђ аКеп $гн&етг((еп. 6ое1ће. Кад се предлози аи|, ибег употребљавају у пренесеном значену, те не може да са пита где? камо ? куда ? онда стоје они обично са четвртим надежем: овако се употребљав и преддог ап: $а§ Шн& ђа(( (гф ап Бге Жп((ег (држи се уз њу, узда се у њу); а и у обичном значену: Фа8 Шп& ђа(( (гф ан &ег Шсн((ег. Зт дапзен ђаКе( еиф ап Жог:(е. 6ое(;ће.