Просветни гласник

оцене ii прикази

349

Место исцрпно наведених свеза, боље би било навести разлику између неких свеза у практичној употреби. Тако ипе стоји иосле позитива: гф Вгп |о 0 го^, тоте ћи; а!# после компаратива: ег г(Ј дгођег, аШ ћи. ШЈепп стоји за радњу, која се понавља, в!§ за радау, која се једном дешава: Шлг [гецеп ип§, гаепп ђег бгиђНпв 1ошш4; гагг |геи!еп ип§ аХЗ ђег бтиђПид ,!аш. Употреба свезе оВ и шгс види. се из ових нримера: Зф еђге гђп п!§ тетаеп 2еђгег (као свога учитеља). Зф еђге гђп, јјј!с тетаеп беђгег (као да ми је учитељ.) Из свега наведеног види се, да су научне иогрешке у овом уџбенику потекле или отуда, што је писац употребио једностран, старији извор (или изворе : у предговору писац не спомиње дела, којима се служио; но свему судећи биће: бапбегз), или отуда, што нема историјског погледа на нека правила граматичка, те да их објасни, како би иста била потпуно јасна и наставницима и ђацима. У новом издању морају се наведене погрешке уклонити, а двојаки облици неких речи са историјског гледишта објаснити. Методска страна овог уџбеника је слаба, а то је један главан узрок, што није донео оне користи, која се од њега очекивала. Ова граматика, намењена нижим разредима гимназије, има 182 стране, те садржи толико материјала, да се овај никако не може савладати. Из ове опширне граматике може се и мора се изоставити једна трећина, као излишна за ученике, на пр. основе и облици на стр. 30. и 32., или она дугачка напомена на стр. 41. итд.; многа се нравила могу у кратко рећи. Из целе граматике треба одвојити једну трећину. коју би ученици могли лако савладати; онда би се тежиште наставе живих језика могло пренети на читанку. С обзиром на то, што још многи од наших наставника нису сигурни у граматичком знању, то се може једна трећина од ове граматнке одвојити, и у другом делу заједно са првим делом штампати. Тада би овај уџбеник био користан. На вишем ступњу наставе, у вишим разредима, наставник би у читању нарочиту обраћао пажњу на тај други део. Од именица ушло би у тај део: Правила о роду именица; именице двојака рода; неправилна промена именица двојаке множине, промена особних и туђих именица; све ово не да се научити у нижнм разредима. Тако би се од свију врста речи могло одвојити оно, што треба изоставити, оно, што треба узети за прву наставу; као и оно, што је за вишу наставу. Поред српских назива именица, број, придев итд. треба свугде метнути и немачко име. На многим местима има упоређења са српским језиком.

Нека су уиоређења излишна, као изговарање шт и шп (стр. 6.)} ненаглашено е (стр. 39.) Многа су уиоређења лепа и корисна, као она о превођењу иридева јаке, слабе и мешовите промене. Методика живих језика не допушта овака упоређења у ночетку наставе ; многа добра упоређења и још друга, којих нема у овој књизи, могла би ући у други део граматике за више разреде. Тако би упоређење било: три основе српекога глагола бити са три основе истога глагола у немачком |тт. У српском 1. основа за време садашње: буде ; 2. основа за време пређ. несвршено: бе и 3. основа за начин неодређени: би. У немачком јеш има: 1. основу, које почиње са 6 : гф &то, ђи &г|1; 2. основа е§: у ег гј1 и краћи облик \ исте основе у јшђ, |еј; 3. основа )ое§, од овог је пређ. време гф, иа§ (пре) — гогг ггзагеп (гаа8 очувано још у песмама: 6о Мг дејфепћ егп Шб§= (епг гва«); ту је имен. инфинитив с!аз ^Уезеи, стари партиципи а&гаејепђ, аншејепћ. Добре граматике у научиом и методском погледу добићемо скоро, ако будемо израдили програм, према сад. методици, ако се буде допустило да у школу уђе сваки уџбевик, који одговора науци, методици, нрограму. Да то што скорије буде зависи од чланова ПроФесорског Друштва. Врање. Сава Максић.

Српска граматика*) за I разред гимназије. Саставио Љуб. Стојановић. Четврто издање у Бео1 'Р а ДУ> штампано у Државној штампарији Краљевине Србије 1895. Вило је време, кад се мислило, да средњешколски наставник треба да је само стручњак у предметима, које предаје, и да ће тада моћи потпуно одговорити своме задатку. Ну, то је прошло, и даиас бар већина тако не мисли, јер се увидело, да средњој школи није задатак да даде стручну спрему. Средња се школа сматра за васпитни завод, те и наставници који у њој раде, морају бити и васаитачи, за шта је поред стручне потребна и педагошка спрема. II са овога гледишта, у опште цео рад у средњим школама подлежи данас и педагошкој оцени, а не само стручној. Са овога се гледишта цени и ваљаност појединих уџбеника, који се овде употребљавају, ма да још није начелно решено, у колико су у опште ови и у коме обиму оправдани. Остављајући ово питање за други нут, да се њим опширније нозабавим, намеран сам овога нута ириказати сриску граматику за I разред гимназије, коју је саставио г. Љуб. Стојановић. *) Уредништво се не слаже у свему са овим реоератом .