Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

код пројекта за народне школе у Илиџи. Што се тиче спољашње нзраде, ту се гледа на важност самогаместа. За једноразредне интерконФесионалне народне школе одређена су међу тим четири изложена типа. Сви ти и још многи други предмети нису никако шаблонски и конвенционални, веК очевидно иоказују да одговарају стварним иотребама и да карактеристично представљају истинске односе. Уз то се разумевање олакшава вештим распоредом и натписима с више језика (двапут босански, немачки, мађарски и Француски) што је велика добит на супрот хрватско-славенском одељењу, где су натииси искључиво на једном језику. Такозвани „парадни комади" ређи су, али ко је само завирио у ђачке свеске, могао се увернти, како учитељи и ђаци подједнако, савесно врше њихове коректуре, а тај је иоступаку техничком ногледу сличан оному,који је уобичајен у Мађарској. 0 радовима из геометрискога цртања, које је изложило седам трговачких школа, донела је „МаЛуаг Рае(1а§о»'1а ! ' у Новемб. св. стручну критику од проФ. ЗхиЧеб-а. Кад је детаљно изређао изложене цртеже 8ш'1,с8 вели : ,Цртежп свих седам школа израђени су веома лепо, добро и тачно. Ми смо ове цртеже разгледали с великом пажњом јер је и образованом трговцу иотребна геометрија и геометр. цртање, па их само можемо похвалити будући су изведени с разумевањем. Разна израчунавања новршина и запремнна н расклапање мрежа најпространијих тела може им само бити од користи; па како онн често долазе у положај да цртају пројекције неких предмета, добро ће им доћи и знање нацртане геометрије...." Са примернога реда и оправдана луксуза изазивају изложени предмети укупношћу својом пријатно осећање. На тај начин ми се са босанскохерцеговачким одељењем на милениумској изложби растајемо са пријатним осећањем радости и поверења. Тако је и босанско-херцеговачки павиљонна изложби леп одморак, којему серадо повраћате. в.

ГЛАСОВИ 0 ШНОЛАМА

1. Хрватске школе Загребачки уииворзитет. — У свеучилишту цара Фрање Јосифа I у Загребу отпочео јо 11 априла летви семестар школске 1896 7 године. У минулом зимском семестру било је на хрватском свеучилишту 484 слушаоца, од којих су 391 редовни, 62 ванредни и 31 фармацент. Богословаца је било 62 редовна и

14 ванредних; правника 229 редовних и 32 ванредна; философа 100 редовних , 16 ванредних и 31 фармацент. — По завичају било је слушалаца : из Хрватске и Славоније 406, из Ријеке 3, из Угарске 27, из Аустрије 27 (из Далмације 10), из Србије 2, из Бугарске 14, и из осталих земаља 5. Од целе шволарине било је ослобођених 76 богослова, 96 правника и 72 философа, а од половине школарине били су ослобођени 3 4 правника и 3 философа.

Продужие школе у Хрватској. — Прошле школске године било је у Хрватској 30 продужних школа еа 4446 ђака. У овим школама радили су: 21 учитељ средљих школа, 37 учитеља виших осн. вшола, 152 учитеља основних школа, 4 учитеља стручних школа, а осим катихета још 2 трговца и 4 чиновника, Издржавање ових школа стало је 58.917 фер.; на једног ђака дакле утрошено је 13'^ фор.

2. Руске шводе Руске гнмназије. Задатак им је да спремају кандидате за универзитет. Царица Катарина II основала је гимназије уРусији, а организација им је управо од 1828. год., тј. из тога је времена правилник, којим се специјално одређују права н повластице ученицима, који се буду одликовали у учењу грчкога језика. Тек 1852. год. унесене су у наставни план руских гимназија математика и јестаственица. Али права уредба ових завода јесте правилник од 1864. год., којим се тражи изучавање мртвих језика као главна основа настави и као потребна погодба за стување на университет. Ти псти принципи веју и данас кроз наставни план руских гимназија и поред нове уредбе од 1871. год., којом су уведене измене, нарочито у том, што је дато видније место природним наукама. Може се рећи без претеривања да је средња настава у Русији често и једино класичка. Било би погрешно изводити из тога, да ништа није ни покушавано у корист модерних наука. Од 1872. год. Русија уводи реалне школе са 6 или 7 разреда, са задатком да дају нрактичну наставу младим људима, који доцније спадају на више техничке школе. С почетка, из тежње да настава у овим школама буде што реалнија, приговарало им се да су сувипте теориске, па се стале цепати у одељења ио струкама; али од 1888. ова се бифуркација у бескрајност ночела напуштати, и реалне школе посташе опет заводи за онште образовање. Сада на реалним шкблама има само један засебан одсек за трговачке науке, у ком настава траје 6 — 8 годиаа. Ова система не изгледа да је имала велика успеха. Год. 1887 било је у Русији 100 реалних школа ц 230 гимназнја. Руски индустријалци ретко узимају себи чиновнике од оних који су свршили реалну школу; претпостављају њима ученике виших индустријских школа, или и саме просте раднике, практички спремљене за посао. И поред тога одржавају се реалне пгколе по свима већим градовима, па и у Сибиру и на Кавказу. Између реалних школа и гпмназија руских има једна трећа врста школа, то су проминазије. Програм у четири ншка разреда једнак је с програмом тих раз-