Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

367

за одрасле, који је имао смер оно што је било у првом делу програма Лантанова, т. ј. поновити оно што се у школи учило. Но да би ти курсеви одговорили задатку свом, требало је да то постане установа општа, као што је школа, а у исто време требало је осигурата опстанак са неколико милиона потпоре у буџету државном. То пак влада није учинила и зато се ово развијало лагано и неједнако. Но после кратког оваког застоја потпором владе и општина из деле земље засновано је Друштво за ариређивање иоиуларних иредавања. Год 1893 и мало је ово друштво 800 чланова. Год. 1894. увећао се број чланова само од учитеља за још 3000 члано%. Зими 1894 г. приредило је ово друштво око 6000 јавних предавања, од којих је 50 и штампанО. Члан овог душтва може бити сваки. Чланскп улог је управо незнатан, пгго олакшава чланство. Највећи број чланова долази из учитељства. Сваки редовни члан приреди у својој околини 1— 3 предавања недељно, на која позове становништво без разлике старости, пола вере и народности. Обично такав курс траје трц месеца. Што се тиче самих предавања, гледа се главно на оно, што је за ирактични живот потребно. У сваком крају гледа се да су предавања иодесна за становништво те околине, дакле у селима су преда вања више пољопривредна, у градовима занатлијска и индустриска. При том се гледа и на потребе женског света, који такође предавања посећава. За држање предавања друштво нлаћа извесан хонорар. Прошле године по званичним подацима походило је редовно предавање око пола милиона људи, а нередовно су посећивали и преко 3 милиона слушалаца. Год. 1896 било је ириређено 47.600 предавања. Париска академија имала је учешћа у 2600 оваких преДсШЗ;Н>&. Тако раде Французн и њихови учитељи на ширењу знања' и писмености у народу, они Французи који и школа имају доста, па опет и на овај начин раде на иромицању иросвете у свој народ.

4. Португалсве школе. У Португалској школе стоје врло рђаво. Престо•ница Лисабон има 301.206 становника, од којих половина не уме читати и писати. У округу лисабонском има 618.169 становника, од којих је У 8 неписмено. Други окрузи стоје још горе. А сви досадањи покушаји да се што учини за напредак школа, нису успели. Највеће сметње томе чине језуити.

5. Јапанске шволе. По званичном извештају јапанске владе за 1893. г. било је у Јапану 42,058.903 становника, а деце дорасле за школу било је 7,263.202, од којих је походило школу 4,265.590, дакле нешто више од 50 процената. Број школа је 23.960, од којих су 23.398 јавне, а 562 приватне. Издаци на школе износили су 10,683.150 јена; од које суме долази на основне школе 9,055.980, на семинаре 782.780, на средње школе 515.106, на више женске школе 1.771, на техничке школе 216.938, на др. школе 15.027, на дечја забавишта 32.518.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Похвална заузимљивост. — Начелннк среза алексиначког пружио нам је још један доказ шта може, кад хоће, ваљан чиновник срески. Скупштина среза његовог, доказала је да српски народ уме да цени просвету; доказала је да зна шта вреди васпитана и школована омладина. Она је са својим начелником на челу решила, да се из среског приреза куни за 250 дннара књига, које ће се поклонити о годишњим испитима врло добрим и одличним ученицима основних школа у срезу алексиначком. Радост, коју ће ови малшпани доживети примајући овај свесрдан поклон од свога среза, биће лепа награда онима који су се сетили и школе и њене омладине. Уз благодарност овим добрим грађанима среза алексиначког и њиховом вредном старешини, имали би смо две жеље: да се и остали срезови угледају на Алексинчане; да се и остали полицијски чиновници потруде, те да учине за школе свога краја само онолико, колико се може. Да се пак доста може доказао је начелннк среза алексиначког.

Дечје игре. Важност дечјих игара иазда се превиђала у нашнм школама. Телесно развпће наших ученнка била је готово брига последњег реда. Ми хоћемо много да научимо за кратко време, отуда се знање здрављем куповало. У I разред основне школе долази здрав и чио дечко, да као слабуњав младић нзиђе из VIII разреда гимназије. Кратковидост, искривљена кичма, малокрвност, па ако хоћете и нервоза, то су најобичније сведоџбе о свршеној гимназији. У VIII разраду видите често младе старце, без воље, без младићске живахности. Наше гимназисте виших разреда сматрају да је срамота играти се дечјих игара. Какво погрешно мишљење! ? Док се у Енглеској игра народних игара све шго још није дубока старост обхрвала, дотле се код нас стиди да се игра младић у својој 16. или 17. години ! Штете од никаквог физичког васпитања у нашнм школама давно су опажене. Покушавано је да се последице тога ублаже завођењем војног вецбања, али су ти покушаји свагда несрећно започињани, те нису пружали никаквих резултата. Она крута стега неприродна је; она убија природну веселост и живост дечју. Дете је створено да се игра. Против природе се не сме свуда упорно војевати. Уз учење пружимо деци и који весели час пријатне забаве; допустимо им, или натерајмо их, да се поиграју, да се освеже. Уверени будимо, да им тада чувамо најдрагоценије благо са којим скоро сви у школу долазе, да им чувамо здравље. Са здрављем осигурали смо и успех. Како се поуздано говори, садашњи г. министар просвете намеран је да од нове школске године заведе дечје народне игре по основннм и средњим школама Већ су учињене све припреме за извођење ове замисли. Уверен сам, да ће се овој вести обрадовати свакн наставник, јер су наставници дужни да се озбилно брину и о здрављу својих ученика. Поновимо ону толико иута понављану истину: у здравом телу је и душа здрава. Крајње је време, да о овоме поведе рачуна наша и основна и средња школа.

просветни мдсник 1897 г.