Просветни гласник
С .Л У Ж Б
велиа за ученике (чл. XIII зак.). Исто то важи п за ислужене професоре Велике Школе. Чл. 28. Осим доцената и асистената који иримају плату из Велнке Школе Факултетски Савет може предложити Мииистру Просвете за асистеите и доценте и стручна лица ван Велике Школе. Ако би такво лице у државној служби имало већ одређену илату, оно ће задржати свој иодожај и примати плату на томе месту. Онп се смењују чим Факултетскп Савет то за потребно нађе. Чл. 29. Сва места сталнога наставничког особља у Великој Школи попуњавају се путем стечаја. Само проФесори страних универзитета могу се, без конкурса, по своме пристанку иоставити за проФесоре Велике Школе, ако их Факултетски Савет и Академиски Савет, проппсшш бројем гласова изберу. У овом случају Факултет је дужан спремити мотивацију свога избора, којаћесеуз указ обзнанити. Чл. 30. Стечај објављује Министар Просвете преко „Српских Новина" а по могућству и иреко других словенских листова на три месеца пре избора. Чл. 81. У молби за наставничку службу у Великој Школп, дужан је сваки кандидат изјавити, какав положај тражи. Ако би изборно тело одредило неком кандидату мањи положај од онога, који он тражи, моћи ће бити иостављен за наставника, ако претходно прпстане на одређени му положај. Чл. 32. Ванреднп нроФесор бира се за редовног проФесора по његовом захтеву или на нредлог његовог Факултета. У случају неуснеха избор се може понављати сваке треће године. Нзбор редовнога проФесора потврђује се указом, уз који ће бити објављен и мотивпсан извештај избора у Академискоме Савету. Чл. 33. IIри бирању новпх проФесора суделују сви чланови изборнога Савета. Члановн који би болешћу или одсуством спречени били доћи у изборну седницу могу у затвореном нисму изјавити за кога кандидата дају свој глас. Ако при првом гласању ни један кандидат не добије прописни број гласова, онда се мора у истој седници поновити избор.
п и д е о 309 Чл. 34. Сваки је нроФесор члан само једнога Факултета. Ако би његова предавања слушали и ученици других Факултета, онда ће он у тим Факултетима имати саветујућег гласа. Чл. 35. Редовни ироФесори могу по овлашћењу Факултетског Савета држати предавања и ван науке, за кој.у су указом иостављени. Чл. 36. Наставници су дужни: 1) при првом ступању у Школу држати јавно нриступно предавање, које мора бпти најдаље за месец дана носле ностављења, а за тим морају редовна нредавања одмах ночети; 2) редовно држати прописни број нредавања н вежбања према утврђеном распореду, а по програмима, које ће у почетку сваке школске године подносити Факултетском Савету; 3) на крају школске године поднети старешиии Факултета извештај о својим предавањима и 0 Р а ДУ У семинарима, лабораторијама, итд.; 4) учествовати у седницама Савета и у испитиим комисијама (према закону); 5) управљати кабинетима, лабораторијама, семинарима и специјалним библиотекама, које им Факултетски Савет поверп; 6) помагати Академиске власти у одржавању поретка и утицати на васпитање ученика; 7) вршитн наредбе надлежпо донесене. За тачно и правилпо вршење ових дужиости наставннци су одговорни но закоду. Одсуство од дужности може се оправдатн само болешћу или неким другим важним узроком. Кад се наставник разболи, дужан је одмах о томе известитн ректора или старешину свога Факултета. Ако би болест трајала дуже од три месеца, Факултетски је Савет дужан старати се да отуда не буде штете по наставу бар у другом семестру. Наставник јс дужан накнадити она предавања. која није држао због неоправданих изостанака. Ако би се у току семестра коме наставнику јавила нотреба да распоред часова промени, он ће то моћи учинити по одобрењу старешине Факултета. Чл. 37. Наставници имају ираво: 1) да потиуно слободно излажу своју науку; 2) да нредлажу начине и средства за унапређење наставе; 3) да троше но своме нахођењу суме које су одређене на њихове заводе итд.;