Просветни гласник

398

Н А У К А И

Н А С Т А В А

в) Излагање поделити у одељке. г) Одељци да буду мањи и ирема ирироди, (а да се не прекида где му драго). д) Утврђивати сваки одељак за се, а најпосле све. ђ) Неутврђене ствари не казивати као истинс, но као мишљење, веровање, држање. е) Пазити, да нам тон и расподожење одговара садржини. ж) Уплетати и народне аесме, па и гуеле, где се год може. з) Читати и у књигама о ономе што се у школи прича. и) Износити и слике појединих јунака и догађаја. ј) Старати се, да. се добро утврди све што се пређе, а ту ће помоћи и цртежи п забелегике онога што је најглавније. Г Б. У Иауци ХришКанекој Предавања из овога предмета лепше испадају приправнидама него приправницима. То је с тога. што га оне више зачине срцем. А у овоме и јесте његова моћ васпитна. За то га приправнице више и воле но други који предмет. Исто тако предавања из овога предмета стоје лепше и испадају боље и оним мушкарцима, који су љубазнији и питомији срцем. Религија и јесте више ствар осећања и срца, него разума. Зато п треба више утицати на њих. Овде ваља имати на уму ово: а) Не износити наставну садржину хладно, без осећања; него је износити с оном тонлином коју желимо и у деце да произведемо. б) Ово не чинити на силу, вештачки, т. ј. не намештати се и не претварати, но ваља истински осеЛати, иа ко колико може. в) Не упуштати се у процењивање, критиковање и размишљање, ио остављати децу да сама размишљају, па ма остала и у неизвесности. г) Избегавати догме, а узимати више моралну и ирииоведну страну, особито у нижим разредима. д) Не узимати много материјала. ђ) Не нападати никад на науку и научнике. Е. У вештинама Науке више развијају разум, а вештине срце и осећања. Зато оне више и васпитавају, него науке. Отуда би била велика грешка не предавати их, илп их предавати површно и као од беде. Што више пажње поклонимо њима, то ћемо више васпитања више питомнне, углађености и умешности имати у својих ученика.

Зато да поређамо и овде главне тачке, које морамо имати на уму једнако, код свих предмета који долазе у вештине. 1. У цртању а) Да наставиик сам лепо црта и да воли цртање, како би деци иослужио за, пример. б) Да пази одвећ на постуиност, како би деца стално наиредовала и радовала се своме напретку. в) Да пази на време у које се црта, те да се црта онда, кад има највише светлости и кад ће то деци бити забава и одмор од умнога рада. г) Да се пази на чистоту, што се више може. д) Тек после чистоте долази леиота. ђ) Особито уиутити децу, да не притискују, да не мрче, него да извлаче најтање линије, иа да их иодебљавају колико треба иосле, кад их повуку како треба. е) Цртати иред децом, црту по црту, а не износити готову целу слику. ж) Обилазити и надгледати како које дете црта и исправљати грешке. з) Цртати колико је могућно чешКе, скоро свакп дан, ако време не смеће. и) Ако има каких слова, писања и потписа, онда и то треба да је лепо, укусно, ситно и као нацртано. ј) Ученицима старијих разреда не треба бранити да раде и с бојама; само им ваља свратити нажњу на иостуиање с њима и чување од њих. 2. У иевању Код цртања ради око и рука; код певања ухо и грло с грудима. Зато певање још више развија срце, па и тело, особито кад се ради како ваља. Зато: а) Ваља певати чешИе — скоро сваки дан. Погрешно је имати само 2—3 часа недељно, па невати цео сат, да се деца заморе и да им се досади. Још је погрешније не иевати целе године, на у мају изучити неколико иесама за испит. б) Кад се иева ваља стајати или седети ираво, са спуштеним рукама, а не скрстити их. Још је боље у ходу, кад нема прашпне. в) Никако не певати у прашини и у загушљпвом, поквареном ваздуху, но само у чцстоме. г) При певању и, у опште, на часу Певања избегавати казне па чак и осорљив тон, набуситост, укоре и тако даље. Деца треба часу Певања да се радују, и да та радост остане и даље, за време часа. д) Деца ваља да разумеју што певају, да ра- • зумеју сваку реч. ђ) Али је код несама увек главна арија или глас. За то бирати оно што је за децу лако и из-