Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

друго и забавније и поучније за децу. Само, све очигледно. 1 ) ж) Вера и наука су две сестре. Вера је старија сестра. Оиа је старија и у развитку човечанском и у развитку иидивидуалном. Она ностоји донде, док не дође наука и не објасни све појаве. (Па и онда остаје за дух људски ваздан иитања, неразрешљивих проблема и загонетака, које дух људски никада неће моћи постићи и објаснити). Зато према вери треба бити пажљив. Она држи милиуне рода људскога, који нити су дошди, нити ће још за дуго доћи, до знања, којима би објаснили све појаве на свету, а нарочито у животу и делима људским. Зато њу ваља оставнти на миру : не „нападати", не ,обарати", не „рушити" је; но само давати знање, па колико се постигне. (Али исто тако у васпитању се не допушта, ии да вероучитељ напада и окривљује науку и научнике за свакојаке немиле појаве У друштву). Г. У з е м љ о п и с у Земљопис се издваја из Познавања Природе. Донекле ово обоје иде заједно. (Очигледна настава и познавање места и околине). Онда се Земљопис одваја за себе и учи се у концентричним круговима. Најпре место, па онда околина, па онда отаџбина, на земље око ње, па тако даље, док се не изучи цела земна кугла, с оним што се види над њом. Земља је кућа општа, кућа свега што посгоји на њој. А како од куће много зависи и кака ће бити чељад њена, то се она мора добро познавати. Особито се са свом збиљом и пажњом мора изучити Отаџбина. Код овога наставнога предмета ваља имати на уму ово: а) Као и природни предмети и појаве, тако се и земља, земљиште, мора изучавати очигледно. Особито се прве, основне преставе и појмови морају дати аосматрањем. Зато, што више и даље изводити децу у поље, на висока брда, одакле се може далеко догледати, и предузимати и већа путовања с децом. 1 ) По данашњем наставпом плану за основне школе у нижој основној школи учи се само нешто из Јестаственице (по неколико животиња, неколико биљака и неколико минерала), а нншта из Физике и Хемије. Из ових се предмета учи тек у вишој основној школи. Али за то се тамо опет не учи ништа из Јестаственице. Ово је скроз погрешно. Зар да дете доживи и 1.0 и 12 година, па да му се ниједна ариродна појава не објасни?! И зашто у випгој основној школи да арестају с упознавањем предмета природних ? Да ли у нижој изуче сву Јестаственицу (Зологију, Ботанику и Минералогију)? Овако се природа не изучава ни концентрички, ни потпуно, ни природно. просветни гласник 1896. г.

397

б) Што се год прегледа, види, то ваља нацртата. Ово је ириарема за оно што се не може видети. Дртање земаља, река, планина итд. служиће доцније као очигледно срество за оне земље даљне, које деца не могу видети. Сваку земљу ваља нацртати. Нацртати прво границе, па онда планнне (висине), па онда реке, како се спуштају итд. Цртати иред децом, мало по мало, и јасно. в) Још је боље очигледно срество рељефно ирестављање, на земљи, песку. блату, снегу итд. г) И у предавањима Земљописа најкрупнија је грешка: не служити се овим очигледним срествима, но предавати га речима и из књиге. Ово води у чист механизам. д) У III разреду биограФије не смеју потиснути прави земљоцисни материјал. БиограФије су зачин и накит. ђ) Свуда избегавати много имена. И са мање имена може се боље изучити једна земља, и са мање муке. е) Имена пли не записивати, но изговарати јасно, или записивати, али читко и лепо, и то не у цртежу но на пољу, на страни. ж) Особито јасно преставити деци нагиб земљишта, или иовргиину његову, те да се види на коју је страну нагнута и којим је ветровима изложена. з) Избегавати „л.ево а и „десно", и „горе" (северу) и „доле" (југу) на мани, но прво одређивати ио странама света, а друго узимати само код река (горе. — извиру, доле — утоку) и брда. Само код река и путова може се употребљавати „десно" и „лево". и) Не узимати реч „клима" или „климат", док се добро деци не изнесе оно што она значи. Боље је и избећи је, но је говорити а да је деца не разумеју. Д. У Иеторији Историја је „учитељица рода људскога". Она се предаје у иричању, а „причање је души посластица". Зато, ко лепо уме да прича, он ће лепо нредавати Историју. Приправници ваља да се веџОају и у причању. Код предавања из овога предмета ваља имати на уму ово: а) Везивати догађаје кодико је могућно више за земљиште, на којему су се збили. За сваки догађај казати где се збио. То наћи и на маии и одредити иоложај тога места и његову даљину од познатих места. б) Избегавати многа имена и бројеве, него више излагати саму счгвар.