Просветни гласник

1

394

Н А У К А И

Н А С Т А В А

задовољавати се Једним одговором и само Једним начином израчунавања. Један задатак није само за једнога ђака него за све. в. У иисменом рачунању. Усмено јевишезаразвијање ума; писмено више за практичан живот. Усмено има своје олакшице; писмено своје. У почетку писмено иде онако као и усмено, па се посде, мало ио мало , изводе иравила из самога рачунања. И сами знаци рачунски не треба да им се покажу готови, но да се изведу. Утврдити добро један вид рачунања, па онда прећи на други. Ни овде не помагати, него питањима водити. И овде избацити п „пробу" и „позајмљиваље" и „претварање" и (код дељења) „у", „иде", „кроз" и „чрез", „спуштање", „писање", „нула у количник" итд. А све свести на природност, логичност и разумљивост. (На нример, 5890 поделићемо са 4 овако : Поделићемо ирво хиљаде (с тога, што може која да претекне, па морамо да их променимо у стотине). Њих има 5. К-ад се пет хиљада подели на четворо или на четворицу (или на четири гомиле или места), онда свакоме (или на свако, како буде) долази по 1 хиљада и претиче 1. По једна се запише на место, у количник, а она једна се иромени у стотине, и добије се 10 стотина. Ових 10 и у задатку има 8 стотина, то је 18 стотина. Кад се поделе 18 стотина на четворицу, свакоме дође по 4 стотине и иретекну 2. 4 се напишу на своје место, а 2 се нромене опет у десетице и добије се 20. Ових 20 десетица и у задатку има 9, јесте свега 29. Кад се поделе на четворицу, свакоме дође по 7 (написати) и претекне 1. Ову 1 десетицу променићемо у јединице и биће 10 јединица. Када их поделимо на 4, сваки ће добити по 2 и претећи Ке 2. Ако ћемо и ово да им поделимо, онда морамо сваку јединицу иоделити или променити у четвртине и добићемо 8 четвртина; и свакоме ће доћи по 2 ч. (или УЈ. И.лп се могу променути у десетине, а за тим у стотините делове итд. и тако поделити. Кад овако логички деца уђу у ствар, с разумевањем, онда је после лако прећи на уобичајену скраћену Формулу, ако се мора. У предавању рачуна разломцима не треба бити „маћија". Кад се овај предмет лепо предаје, онда су разломци само једно поље веџбалиште више, и то одвеп згодно поље. Само и њих ваља. извести очигледно. Особито показати очигледно (и у забави, на стварима и цртежу) како се промењују делови једни у друге: круннији у ситније и ситнији у крупније. В. У Познаваљу Природе После Матерњега језика и Рачуна Познавање Природе је најважнији предмет у основној настави.

Посматрањем природе деца су се развијала и пре доласка у основну школу. Она то сада имају само да продуже. Тако ће се наставити ириродни развитак. А оно што је природно, то је и лако и духу угодно. а) Зато је одвећ погрешно с поласком у школу ирекинути ову везу с нриродом, одвојити децу од природе, лепоте и шаренила њенога, од толиких безбројаих конкретних предмета њених, па их затворити и бацити у којекаке сухопарие апстракције пре времена. То значн, убијати децу. Зато их изводити што више и учити нрироду у самој ирироди. б) Али исто тако погрешно је и унети изучавање природе само по имену („Познавање Природе"), па то не чинити у природи и на природним предметима и појавама, него из књиге. То није изучавање ирироде; то је само један апстрактан нредмет више. То не богати дух преставама и појмовима, знањем, но само празним речима. в) У природи ваља свраћати пажњу деци на оно што је од важности. Деца и сама заииткују за све што им је ново и непознато, али им све не падне у очи. У природи им не треба много причати. Тамо ваља да иосматрају. г) Што се у нрироди нађе ново и занимљивије, то ваља донети у школу. Тако се састављају збирке и минерала и биљака и животиња и њихови делова и свега шго је од њих. Те су збирке после десна рука у настави. д) Избегавати догматизам у природним наукама. Овде најмање доликује причање, само речима, и примање на веру. Овде ваља ученик све да види, да се увери, и у томе баш и јесте васпитна моћ овога предмета и за дух и за срце и вољу. Што је мање иричања, а више иосматрања из овога предмета, то је боље. ђ) При предавању природних наука имати увек на уму ирактичну страну и иримену онога што се учи на наш живот. Нема ни једне друге науке, која толпко користи може да донесе животу људскоме, колико то могу да учине природне науке. Човек живи у природи, опкољен појавама и предметима њеним; па, што их год боље иознаје, то ће моћи боље владати њима и уиотребити их у животу своме, а сачувати се од штетности њине. Искорењивати иредрасуде, сујеверице, ове сатираче простога света. е) Погрешно је и непотпуно је узимати само аредмете природне (Јестаственицу), него ваља узимати и иојаве природне (Физику и Хемију). Овоје