Просветни гласник

Н А У К А И

н а с т а в а

415

А.ш шта бива, кад нема признања ? Онда сујета употребљава разне начине, да дође до свога нрава. Тада самодопадљивост истиче све своје добре особиие, мислећи, да ће и други о њој тако исто судити, да ће се свакоме донасти њен облик, који она види у огледалу, и да се сваки мора дивити несмама, које се писцу толико допадају. Има ствари, које на човека врло лако утичу. Чудно је, да самоосећање прима више хране од признања других људи, макар и замишљених, него из самог себе. Гордост тврдице, племића, научника иеби могли доћи до тако високог ступња, кад то небп нмионовало другпм људима, и кад то други неби тако радо признавали. Често човек сам себе цени по оцени других. Неким људима појави се самоосећање тек онда, кад задобије неки пов положај. Понеки човек постаје частан тек онда, кад добијс ночасно место. Други начин, да се самоосећање развија, противне је природе. Човек се ирави скромним, по нижава се сам према другима; ту се каже: остарнсмо, оседисмо, не може се више ништа учинити. Али тешко ономе, ко је тако наиван, да то одобрана, па да и он искрено жали и опомиње на резигнацнју ; јер онај који се жали хоће да чује баш иротипно томе. Овај начин јачања самоосећања, каодајенајстарији. -/. Грим доказује, кад се некоме каже Ти, то значи у свима индоевропским језицима моћ или надмашност. Казати некоме Ти, значи твоја сила или Ваше Височанство. Та најранија претерана учтивост значи само ласкање и понижавање пред другим, који треба истим начином да то врати. Облици титулисања постају све учтивији. Од речи Ти иостао је р1игаИ$ тајезШГсиз, Ви. Кад су за време тридесетогодишњег рата и доцније многи талијански и шнански војници дошли у Немачку, онда су Немци од њих примили оно „31е" (е11а, 1е1). Ово „31е" значи управо Ваша Преузвишеност или Висост рекла је ово или оно, она хоће ово или опо итд. Ну Немцима је то било чудно, да сеједном човеку каже „онп": нека они учине. Исто тако за време Фридриха Великог употребљавало се фино титулисање, као што је он говорио својим ђенералима и министрима: он ће пћи, ажени: она нека доиусти. После се то „ег, з1е, ез« употребљавало у множини. Тако су Немци дошли до израза „81е". Још се претеривало овако: милостива госпођа заиоведили су, господин надзорник нек пмају на уму. Сва та претеривања у тигулисању имају тај смисао, да ночаствују друге, или да искажу њихову надмоћност а нашу потчињеност, али с тајном намером, да сс и нама исга иочаст укажс.

Може се нешто слично опазити, кад се иореде поздрави разних народа међу собом. Међу њима има више сличности, него што би могли очекивати. Човечијаје природа свуда једнака, Поздрави исказују готово свуда на претеран начин потчињеност оних, који поздрављају, као н. пр. „Ваш слуга". Најиознатије су књиге о комплиментпма у Кинеза. Овде су прописани поздрави, питања, одговори за многе случајеве у животу. Кад један другога запита: шта ради мој господин и како пде његоној божанственој Фамилији? Одговори се од прилике овако : твој забачени слуга вуче се, моја два слена иацова (он ту мисли на своја два нанредна сина) такође с.е вуку. А кћери и не номиње, јер оне нису ништа, и жена се обичио не номиње, или се помиње са изразом омаловажавања. То је тај начин, где се сујета жели. Самоосећање тражи хране, хоће да пробуди одзив. У познатим књигама о конФесији има питање: који характер презпрете највише? Један је одговорио: мој характер. А јели то искрено? Да то није лицемерна скромност? А на другој страни даје се савет : клеветај само, што више можеш, или ласкај што више можеш, увек ће се нешто од тога залеиити. Онај кога хвалиш, можда те неће сматратн за искрена, те ће нешто одузети, али ипак ће му бити пријатно. Тако бар мисли ласкавац о другима, као о себи. И оваки човек, ма како да нам је равнодушан, иитересује нас, чим чујемо, да се он за нас интересује, да нас хвали. Ту се кажо : ако не смеш њега да хвалиш, а ти хвали његову децу, његово псето, његову мачку итд. Ту треба много познавања света, па да можемо разликовати при таквом ласкању код људи и жена, шта је од тога истинито, а шта неистинито. И онда пије чудо, што човек са јачим самоосећањем, коме то није потребно, избегава сваку сенку ласкања и признања, па чак и брижљивост у облачењу, допадљиност V понашању, захвалност за указну почаст. Нека цео свет зна, да он није сујетан. Али још је Сократ казао Антистену, да кроз рупе његове хаљине нровирује сујета. Онај, који се ноказује, да није сујетан, а у сгвари то јест, не може се уврстити . међу оне, који у истини нису сујетни. Ну наше самоосећање може се уздићи и у добром смислу, кад нам други признају, кад нам нешто добро иоверавају; а може се смањнти, па и уништити, услед неиоверења других. Кад би пре ночегка битке војсковођа казао, да све војнике сматра као плашљиве и бешчасне, онда би ствар р! } аво ношла, јер .је ту све нредви1)ено за новратак војске. Тако би се самоосећањ« војника много смањпло, и иоследица не би изо54 *