Просветни гласник

ПГЕГЛЕД ШК0 .1СКИХ ЛИСТОВА

схепев агрегације и заузели наставничка места, упражњена изгнанством језуита. Званично пак усвоји конвенат предлог о оснивању ове школе 9. бримера године II (30. окгобра 1794.), '1 е је с разним изменама и допунама дошла до данашњих дана. .,3аједничка настава " од др. Ст. Ведолда у краткпм наиоменама износи како се за заједничку наставу мушке и женске деце у Евроин зна само у сасвим малим сеоскнм осиовним школама и у новије време прилично и на университетима. Иначе је настава и у основннм и у средњим школама иодељена. После тога прелази се на заједвичку наставу у Америци, где је то готово искључиво свуде иравило, јер је иоследица особеностн и друштвенога положаја американскога женскиња. У Америци нико вшпе и не ис•гиче нитање, треба ли мушкој и женској деци дати образовање, већ се само гдешто јавља питање, треба ли настава да буде заједничка или подвојена. Жене, које су се одважиле на исељавање у Америку, биле су нсто онако исељеничке природе : чврста срца, која су својевољно загазила у борбу са усамљеношћу и дивљином, као што су и њихови мужеви, те је жена у Америци од нрвога дана навикла да се сматра равноправна и поштована и да стане на браник својих нрава. Таква је и данашња Американка, и у кући и ван куће, свесна своје надмоћности, свесна да би њен положај у друштву био уздрман, чим би се па њену штету одлучило нитање о заједничкој настави у корпст подељене иаставе. Зато и Јесу жене без изузетка најватренији поборници заједничке наставе. Гласови у корист иодвојене наставе избијају с тога само у оннм пределима, где је број жена већ нриближно достигао број људи, те она више није општа маза, „народни луксуз", али су и ти гласови безуснешни. Вашингтонски биро за наставу питао је, окружницом својом, први пут 1882. све више заводе, да му јаве како стоје по заједничкој настави. Од 19(5 већих места 177 сматрала су заједничку наставу као правило, а само 19 као изузетак. Од 144 мањих места већина се такође изјасни за систем заједничке наставе. Само се 12 места изјасни начелно против заједничке наставе, иешто пз практичких, нешто из педагошких разлога. На другу окружницу истога бироа (1891. године) дошли су овн одговори : У 32 савезне државе заједничка наставаје правило, удаљих 13 држава и територија је заједничка настава политички иравац школин, али има неких изузетака. Од (528 градских општина њих 586 (дакле 93,3%) имају заједничку наставу на свима ступњима (од 6. —19. године), њих 4 имају подељену наставу у вишим школама; њих 6 имају и заједничку и подељену наставу. Од 393 мањих градских општина 287 (дакле 73%) имају заједничку наставу. На селима је заједничка настава иравило. Од ириватних школа преко две трећине има такође заједничку ваставу, што значи да је и сам народ, и ири слободном избору, иретпоставља. Већ у 19 држава и 2 територије имају жене више или мање ироширено активно или пасивно ираво бирања за градске и државне школске управе; у држави Мисисиин њихово је изборно 1фаво искључиво актпвно; а у Северној Дакоти жепска је врховни школскн представник све јавне наставе. Тако исто стоје ствари са заједничком наставом и на великим школама. Године 1880. било је 51,3%, а 1890. већ С5,5°| 0 великих

школа, које отварају своја врата и женскињу. Данас Ј је свега 64 државних университета и С закладних великих школа, које иримају и женскиње. Американци су за заједничку наставу: 1 што им је јевтинија, јер им је потребно мање школа; 2 што је у њима школски ред бољи, иопгго оба иола у заједници бол.е пазе на своје понашање; 3 што је заједничка настава само нродужење оних односа, којн су почети већ у иородици, где је једно на друго упућено, те се једностраности губе а чвршћа узајамно поштовање; 4 што је настава наареднија, пошто се не употребљавају засебне методе за мушке школе (једностраност, сувншна научност, механично кљукање) и засебне за жеиске школе (нетачност и непоузданост, сувишно нстицање осећајнога, недостатак у стварноме); 5. што је мањи иолни осе&ај тј. мање наклоности да се мислп на други пол у оним разредпма где су оба заједно, јер навика свакодневнога заједничкога рада и живота чини другове хладнијим. „Данашње стапе васиитања у Ђнглеској " од X. Холмана износи ирво кратак преглед рада на школству од почетка овога века, из кога се види да се за оснивање школа слабо бринула држава, већ су оне поникле као приватна предузећа, потпомогнута обилно од државе, задужбин.1, и поједниац;! Тако се и дошло до тога да се готово и данас сме рећи да Енглеска и нема ираве васнитне системе, а да има само више или мање непотнуну п неделатну сисгему школа. Чињени су неки огледи да се школе изједначе, напуштене су многе ситнице, само да главно јаче избије, али је ипак остала чудна мешавина. Ниједиа школа не одговара другој или вигаој; мало их је само, које иодешавају свој рад за неку вишу; свака тежи да за се чини целину, јер је готово правило, да и осредњп учепик доврши своје школовање у истој школи, у којој га је и почео. Уза све то има обиље суручних школа с нарочитим тежњама. На послетку је влада 1889. године још овластила грофовије да из порезе на алхохолна пића обилно помажу школе, те је, услед заннтересованости управитеља и незнања руковалаца тих прихода, иомагањем најразличнијих завода, учињена јошвећа мешавина. Паиуниверситети и колежи дају сувише општег образовања, а мало научничке снреме. Они су застарели, с примитивним методама и само се врло споро ирилагођавају новпнама, криарећи тек по нешто, а. избегавајући сваку радикалну реформу. — Основна је настава уређена законом ток 1870. године и обавезна је. Учитељн у Енглеској добрн су нрактичари, али недовољне научне спреме. Оии обично почињу рад у 13. години као учитељски помоћници, а наскоро затим и самостално у разредима са 30—00 ђака. После четворогодишњега такога рада иду обично на који учитељски семинар, где теже ноглавито за онштим образовањем: стручно образовање и практично вежбање врло је скучено. Тако излазе добрп учитељн а слабн васпитачи, који пролазе с механизмом добро, јер је надзор у рукама нзабраних општинара и ређих доста неспремних стручних иадзорника. Тек носледњих година повело се старање о снремним стручним надзорницима, те ће онн јамачно утицати на савремени напредакосновно наставе. — На нољу средње наставе учињен је велики корак у Велсу; овде је заведен скроз један истн систем средњих школа, ио нарочитом зах-

ЦРОСВКТНИ ГДАОИИК 1890. г.

55