Просветни гласник

422

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОИА

теву народном да се школовање тиме олакша. Сада се по овом примеру тежи у делој Енглеској за изједначавањем, на чему ради једна краљевска комисија, чији ћемо рад саопштити. Код универсихета значајна је појава, што су кембрички и оксфордски узели на се дужност, да спремају и учитеље основних школа, те је и годпшњи збор енглеског учитељског удружења држан у просторијама оксфордског университета. „Најновији иокрети у настави у Северној Америци " од др. Е. Шле-а износи тежње америчких школских људп, које су избиле за последње 3—4 годино. У Америци је јавна настава ствар иојединих држава, а не Савеза; а поред тога има и ванредно многих одличних приватних предузећа. У Вашингтону до душе постоји Савезни биро за наставу као одељак министарства унутрашњах послова, алн он нма само дужносг да непрестано прати рад и кретање школско у разним државама америчког Савеза и целе Евроие, па да о томе израђује и издаје годишња извешћа. Носплац пак нових тежња и иретреса јесте Пародно друштво за васнитање, које је основано 1871. године, састављено из наставника и наставница свих грана целокупнога школовања. Научни рад овога друштва врши одбор, нодељен на десет одсека ; а сваке године друштво у другоме коме месту држи годишњу екупштину с истовременим предавањпма у разним одсецима. Број носетилаца ових скупштина креће се између 5 — 15000. Нре 5 година одлучи ово друштво да предузме иосао око средњошколске реформе и повери претходни носао Комисији десеторице, ставивши јој на расположење за потребне радове суму од 10.000 марака. Ова комисија изабра опет према појединим струкама 9 поткомисија по 10 чланова н изнесе иред њих 11 питања на свестрану обраду. Ове стручне комисије, на основу претходнога ироучавања планова и мпшљења од 200 средњих школа, држале су у декембру 1892. године тродневне састанке, иа после предадоше своја извешћа Комисији десеторице. Ова извешћа бише штампана и раздата члановима ове комисије, која их је после пет недеља у тродневним седницама претретресла и заједно са својим извешћем штампала (1893.). Рад поткомисија и Комисије десеторице скоро је у свему једногласан, те је овај извештај (од 259 страна) верна слика садашњих гледишта и тежља, у Америци. Рад те комисије изнесен је у другој свесци, те ћемо о њим говорити на своме месту. У одељку Саошитења налазе се овн радовн: ,Краљевска комисија за вишу наставу у Енглеској" од А. Димернове нзноси узроке и новод постављању те комисије. Ми смо све то већ дотакли у горњем говору о Холманову чланку „Данашње стање васпитања у Енглеској," те овде можемо само додати да у тој комисији има и три женска члана, које су ирве женске што су икада од круне ностављене за члапове иарламентских комисија. „ Медџцински институт за женске у Иетрограду " износи кратку историју постаика овога важног института, којп ће ирорадити у току ове 1897. године, а на који ће се годишње трошити 63.000 рубаља. — „Немачке школе у Копенхагену " износи у кратким цртама живот и стање четири немачке школе у томе месту. У одељку Иреглед има, по државама груписано, пуно крупнијих и ситнијих бележака из школе и о

школи. Ми. смо у ирошлом и у овом броју у одељку „Гласови о школама" и донели из овога часописа такве белешке, по којима ће читаоци моћи пресудити колико је и ин-тересантан и важан овај одељак (који захвата стр. 64—93). У одел.ку Иреглед кп.ига прнказано је свега 14 књига, које се баве искључиво питањима из школскога живота. И овај је одељак изврстан. У одел.ку Књижарство изиесена је библиографија нових дела о пностраном школству, која су уредништву послата на приказ. Л.

Журнал Б Министерства Народ. ТТросв4ш,еша. 1897. књига за јуни. Ова је књига, као и ирошле, богата разноврсном садржином. У првом званичном делу заслужује нажњу ирва доиуна иокушају да се састиви киталог за ученичке библиотеке у средњим заводима. Овај је покушај изведен 1889, а у другом издању штампан 1896. године. У овој доиунн обележене су књиге, које нису ушле у раније снискове, и иодељене су по одељцима: 1 књиге религиозно-моралне садржнне, II дела философска и правничка, III Историја (народна и ошита), IV географија, V математика и јестаственица. Све су ове књиге даље разређене у књиге за децу нижих, средњих и виших разреда, и има их у овој само донуни 785. По овоме се види, колико се велика пажња ноклања у Русији лектири ученика гнмназијских. У нас је то остављено самим ученнцима и н.иховим дружинама, од којих свака има своју билиотеку. По извештајима о овим ђачким дружинама види се да се у њпма доста чита, само што то читање није систематско и што се читају и књиге, од којих учеаицп имају мало користи. Време би било да се и у нас почне о овоме озбиљнпје мпслити, те да се предузму мере, како бн се уредило ово иитање о ђачкој лектири. У незваничном делу имамо лен чланак Жатица Срискау Будишину (1847 — 1897), који је, новодом педесетогодишњице њене, нанисао Вл. Францев. У прогласу, којим је Матица нрошле године позвала на уиис прилога за подизање Народног дома у Будишину, овако се говори о задатку тога друштва: „На крајњем Заиаду словенског света у Саксонској и Бранденбургу, саставним деловима сувремене Германије, на земљи својих словенских нрадедова, на обалама реке Спреве, расејана су насеља старога народа Венда у областн Лужици, станишта садањих лужичкнх Срба, с градом Будишином. „По сведоџби старих летописа, од XI века, од времена распрострањења хришћанске вере, на обалама река Лабе и Одре, водпли су Словени тих страна неједнаку борбу за свој онстанак у току од седам векова. У XVII и XVIII не чује се више име Венда и Срба у историји, заостали су само остаци некада силнога народа на земљи која не иривлачи више пажњу ратоборног суседа. „Чувајући свој стари језик и словенске обичаје, остаци ових Словена, Лужички Срби, под добротворним утицајем свесловенске идеје и захваљујући учешћу нрвих филолога словенских, брзо су се осведочили о својој сродности с великом иородицом словенских на-