Просветни гласник

55*

ПГЕГДЕД ШКОДСКИХ ДИСТОВА

423

рода, те су, вођени својим првадима, пристуиили озбиљном нослу — обнављању и развићу своје словенске писмености. лТрУД нрвих људи, уложен у разрађнваше народног наречја, које је у многои погледу врло карактеристично, не гледајућн на тежину те задаће иосред туђинског, немачког живла, крунисан је успехом. „Лужички Срби, (на броју не више од 200.000 душа) данас имају 9 својих периодскнх издања, а сем тога издане су књиге за основну наставу, за читање пароду, зборници песничких производа, градттике, речниди, црквене књиге, нови нреводи, библије и др. Они имају три књижевна друштва за распростирање словенске писмености и просвете међу народ. „До таког је резултата довело старање српских трудбеника, посвећено папретку народном. „При свем том, Лужички Срби, живо острво посред бесних вала, морали су номишљатп о још чвршћим бранама, којима би очували по скупу дену добивене успехе. „Да би очували своју народну индивидуалност, Лужички Срби су осетили потребу да имају установу, која би својим изгледом и значајем утврђивала у срцу народном његову словенску евеет посред победног германства. „Средиштем и регулатором свих облика, у којима се појављивала народна радљивост Лужичких Срба, у времену од педесет година од како иостоји, служила је и служи Матица Сраска, која се, осим своје ближе дељи — нросвећивати народ на народном језику п одржавати у њему опште еловенску свест, — брижљиво егардла да подржава свезу лужичко-српског иарода са књижовнпм друштвима свих словенских парода". Матица Сраска основанаје 1847. године. И пре ње бнло је друштава са сличним задаћама, али им је рад био много ужега обима и пиједно се није могло дуго одржати. Састављали су их већином, почевшиод прошлог века, ученици гимназија, университета или семинарија. За иостанак свој Матаца има да захвали Смолеру , који је још 1845. год. изнео нред један скуп омладине, која се школовала, пројекат о стварању Друштва, коме би бно задатак — издавати и распростирати у народу књиге и издавати научни Журнал. Пројекат је био нримљен одушевљено, и одмахјеорганизован привремени одбор да радн две године и за то је време првобитни нројекат претриео извесне измене. Својим се заузимањем за његово остварење нарочито истакао Вг. Адолф Клин, иознати родољуб и јавни радник, коме се има поглавито да захвали, што је, у ноколико измењен, овај пројекат био потврђен 26. фебруара 1847. год. Од тога доба се води постанак Матице Сраске, чија је установа поздрављена са великим одушевљењем у целој Лужици. Одбор Матице Српске већ је у другој својој седници нмао да расправља о овнм питањима: 1) о издању дела Пфуљева о новом „аналогичном" правогшсу српском; 2) о неоиходности да се приступи издању двојаким правописом, у што краћем времену, морално-иоучних прича за Србе обе веронсповести; 3) о издању научних и белетристичних производа; 4) о неоиходности да се што пре приступи издању Журнала Матичина; 5) о издању српско-немачког и немачко-српског речника. Али

да Матица настави с уснехом рад, почет тако одушевљено, требало је много материјалних срестава, а у њима се баш осећала велика оскудица, јер је број чланова био доста мали, а мало је било и људи снремних за тако крудне иослове. Па нпак је прва књига „Часописа Матпце Српске" изишла 1848. године с богатом и разноврсном садржином. Интересно је да је у тој првој књизи изишао и нревод Велана наших народних песама из збирке В. Караџнћа. Осим тога Матица је већ у ирвој, 1847. години, издала „Језиз \уе Оонп Роћохпусћ", четнри проповеди А. Љубенскога и раздала је својим члановима сто примерака „Одјеци руских песама" Ф. Челаковскога у преводу на лужички-српски језик. Бурна 1848. година имала је утицаја и на малену Лужнцу. Бројем слаба лужичко-срдска народност није могла остатп равнодушна ирема покрету, који је захвагио све народе око ње. С једне их је стране иоврет у Чешкој, Познању, Галидији, међу Словацима у Угарској, међу Србима н Хрватима привлачио да се нридруже заједници словенској; с друге онег стране доктрине немачких ултра-демократа мамиле су их да се одреку своје племенске индивидуалности и да се придруже иокрету у Германији, који су они сматрали као дело оиште-човечанско. Потребно је било вођама лужичко-српског народа много обазривости, да би га могли извести из та два суиротна правца. Увиђајући да од демократа немачких, који су у то доба принремали револуцију у Саксонији, не могу очекивати никаква добра, Срби су нристали уз онај део становништва, који је остао веран саксонском краљевском дому. И то је било, по том, од корисиог утицаја за лужичко-српски народ и његово даље развиће у народном нравцу. Вође народне су израдиле н иоднеле биле влади и краљу једну петицију, која је обухватала ове жељенародне: 1) у погледу школе — равнонравност језика српског с немачким у народним школама и увођење предавања српског језика у будишинској гимназији и семинарији; 2) у аогледу дркве увођење проноведи недељне и празннчне на народном језику у свима селнма и употреба народног језика, кад свопггеници имају да врше религиозне обреде, ако то зажеле Срби; да се у Дрезди служба божја врши на српском језику бар дванаест пута годишње, а ироповеди да се држе бар чегири иута на годину; да се нови свештеници заклињу на српском језику у селима, • у којима је ернско становгшштво у већини; 3) у погледу суда — да се уведе српски језик у судовима у Лужиди, да се цреведу на народни језик и издаду сви закони н наредбе, итд. Већи део ових жеља је и испуњен, те је тиАе постављена поуздана основа за развиће лужичких Срба у националном духу. За 1849. —1850; издала је Матица четири књиге свога „Часопиеа", дакле ио две на годину, а за 1851. до 1857. издавала је но једну на годину. Тек од 1858. ночео јс „Часоиис" излазити редовно по две књиге на годину. До 1872. годиие, дакле за ирвих двадесет и нет година, Матица је издала 44 књиго својега „Часописа", које су растурене у 11.500 ексемилара, и много поучних књига за народ у 100.000 егземплара; међу поучним књигама за народ највише ииа ирича, календара, школских књига, зборника песама итд.