Просветни гласник

424

ПРЕГЛ.ЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОВА

Поред Смодера, који јој је био оснивач, од иедесотих година све се више истиче у раду око унапређења Матичина, а од 1868. постао је и фактичким уредником „ Часописа* М. Хорник, с чијим је именом нераздвојно везана историја Матичина за вшие од четрдесет година. 0 радњи Хорника било је у „Делу" огпиирно писано после његове смрти 1894. године. Наставнике историје српске књижевности може интересовати ошиирна студија познатога византиолога Васиљевскога о Синодалном кодексу Симеона Шетафраста, са чијом ћемо садржином упознати читаодо „Просв. Гласника", кад буде завршена. И остали су одсљци ове књиге богати нрилозима, који заслужују пажњу руских читалада, алијеуњима мало шта, на што би вредило скренути пажњу наших читалада. Свет. 2еШсћгШ Гпг «1 ам ОушпахЈаНуекеи. Негаи8§е§еђеп уоп Н. К МгШег. Ј ,1 Јаћг^ап^, с1ег пеиеп Го1де елттс1(1ге1з81д84ег Јаћг§ап§. Вег1т, 1897. (УУеЈсћпгшп). а) Свеска за аирил. Као и у свима свескама (од којих су овогодишњо прве три приказане у мајској свесци Просветнога Гласника), тако и у овој већи део иде на приказ књига, а само мало страна иосвећено је првом делу, Расправама, од којих је овде: „Писмони радови из француског и иснит зролости у гнмнасијама" од Ф. Бекелмана. Наставни план тражи, да се у три виша разреда сваких 14 дана изради но један превод са францускога. Писац вели, да се човек мора запитати: сш ћопо ? Овај захтев наставнога плана може послужити једино као контрола, да ученик покаже, у колико уме да иреведе поднесени му француски текст. Ну те коитроле имаде на часовима лектире, а стаје мање времена. Јер од четири недељна часа један до два часа мора овако ићи на ове писмене задатке, а тиме се свакако гатети најважнија задаћа настави — лектира. Наставни илан означује као општу задаћу, поред разумевања дела, и извеџбааост у практичној усменој и писменој уиотреби језика. Ово је последње на горњи начин отежано. Превођење на немачки не даје при том ншпта у позитивном смислу; јер не само језик већ ни ухо за све то време не раде ништа. Писмени задаци прво ваља да су ређи; друго треба да служе ошптој наставној задаћи. С тога они морају бити не само контрола локтири већ и веџбање у усменој и писменој употреби језика. С погледом на ово, могло би се препоручити, да се сваке четири недеље ради ио један писмени задатак и то превођење са француског, али тако да се француски текст издиктује. Ученици треба тексг да пишу на левој страни веџбанке, а према њему носле да дође нревод. Оваки диктати веома помажу да се учениково ухо добро навикне на туђе гласове, те да се закони ортографије и граматике нред ученика јасно изнесу и да их он утврди. Разуме се, да ученика треба у овом иостепено веџбати,' још од нижих разреда. Нри том се препоручује, да се ученицима после неког времена цео тек.ст полагано и јасно ирочита, како би они могли поправити иогрешке, ако би их било. — С овим је у вези и испит зрелости. И овде би ваљало исто

овако поступати. Само на тај начин може се код ученика видети „из францускога језпка ноуздано разумевање и течно превођење лакгаих дела, као и нека извеџбаност у усменој и писменој употреби језика." Од 30 ириказа другога дела задржаћемо се само * на нриказу оних дела, која имају онште вродности или нас више могу интересовати. Тако, Херман Шилер ириказује неповољпо („тако се данас не пише историја педагогике") Раумер-Лотхолцову „Историју недагогике", а повољно Витштоков „Систсм естетичког васпитања." Даље истичемо повољну оцену X. Ф. Милера на ГустаФа Вонта „Настава из немачког и философска пропедеутика," нгго чини Шз свеску Баумајстерова „НашЈ 1>иећ с!ег Егмећип^з- шк1 ХЈп1егг1сћ(;з1ећге 1'иг ћбћеге 8сћи1еп." — Г. Канцов препоручује н ночотницима и знаоцима „Шилеров естетичко-мо рални поглед ва свет" од П. Гајера (Оеуег), а К. Молденке „Лесингову хамоургаку драматургију", коју су према свом великом издању за школу удесили Ф. Шретер и Р. Тиле. — За класичаре, односно класичној гимнасији намењона су дела : „Повесница грчког и римског позоришта" од ваљанога филолога Густ. Кертинга и „Пренарације за Хомерову Илијаду" од X. Шмита, које новољно оцењује Хр. Муф. Овамо иде н приказ» још неких дела, која нас могу мање интересовати, те и нрелазимо преко њих. У додатку је „Годпшњи извештај филол. другатва", где се налази кратки нриказ 18 дела што се тичу Корнелија Непота (6. Сетбз) и 12 дсла о Тацигу. (С. Ашћ-езеп). 6) Свеска за мај. На првом је месту расирава : „Културна исгорија у випшм наставним заводима" од Ф. Најбауера. — Борба између два правца у историји, индивидуално-историског и културно-историског, ностала је и школским нитањем. При свем начелном слагању није се још дошло до принципа, по ком би у пракси ваљало изводити историску наставу. Овде ваља двоје имати на уму: метод и обим наставне грађе. Што се тиче метода, Карл Лампрехт од прилике овако вели: До сада је историја имала пред очима поглавито а готово и једино иоједине личиости, она је гледала на човека не као члана друштва, као ексемплар своје врсте, и занемаривала је оно што је генерично, типско у човеку. Ако се хоће да историја испуни задаћу, мора поред индивидуалнога схватања да дође колективистичко, генеричко, историско опажање. Ну, може се рећи, вели писац, да се и до сада у историји на ово у главном обраћала нажња ; с тога он мисли да је у том погледу између старијег и новог правца. разлика само у ступњу а не толико и у начину. Довођењем у везу социјалнога и привредног живота са животом политичким ностају јасним многи каузални односи од велике важности. — Друго је питање о обиму културно-историске. грађе. Ако се иод културном историјом не разуме, као што се то често догађа, скуп антиквитета, појединих нотица из приватног, привредног, литерарног и уметничко г живота, већ историја човечанског културног развића у целини, то би она означавала највиши идеал историске науке ; она би представљала историју људскога умног живота у најпгарем смислу и у свима његовим гранама од религиозних и привредних погледа па до технике разних