Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

425

заната; она би развијала умне струје којо су владале и показивала, како иојединцо једва на другу утичу гране људске радиности; она би чинила допуну философији : јер ако нам опа ноказујо вечне законе, на којима јо све умно развиће, ова нам износи стадије самога тог развића. Ну, кад би и било овако уннверсалне науке (а ње још нема у нотпуности, и ако има много стручних иочетака), она не би могла пристати за школу. А лрви је захтев, који се ставља историској настави, да створи јасну представу о развићу државе, надионалне државе, као оне социјалне организације, која условљава свако даље културно развиће. Отуда је битна задаћа историској настави да даде јасну слику о држави, да утиче норед разума и на осећање и вољу, и да негује и развија мисао о националној заједници. Јер и сваки ученик има права да се поучи о државном развићу, нарочито у овако политичком времену, као што је наше; а и сама држава мора тражити, да се њеви будући грађани упознају са основима љонога бића. Велика јс тешкоћа наћи нодесан пут у обрађивању културне историје спојене са политичком у средњошколској настави. На крају своје расправе иисац поставља овај лрннцип : историска настава у нрвом реду има посла са исторпјом држава а не са културном историјом. Али унутарње развиће држава треба обрађивати онако исто брижљиво као и спољашње. Даље ваља узети оне факте из социјалне, нривроднс и књижевне историје и осталих грана културне историје, који стоје у унутрашњој вези са фактима из државнога живота и који су на њ имали утицаја. Ако историска настава нзбегава енциклопедиско нагомилавање појединости и ако се потруди да изнесе упутрашње односе културно-историских факата мсђу собом ц према државном животу, сме се надати, да тиме унаиређује и ојачава како разумевање историскога бивања уоиште тако и интересовање и разумеван>е за иолитичко развиће с јсдне и културно-историско с друге стране. Према постављеном начелу, да истакнемо неке реферате и из ове свескс. X. Фриче оцењује „Латинску елементарну граматику" (Лајпциг, 1896.) од К. Штегмана, коју је писац прерадио за два најнижа разреда, држећи се својо веће „Лат. школске граматике," и у којој јо иста нрегледност, тачност, јасноћа и збијеност, којима се одлпкује ова иоследња. — Наставницима и то наставницима која раде у школи са великим бројем часова француског језика, намењена је књига X. Солтмана „Синтакса француског глагола I. Времена. Бремен , 1897." (0. ЈовироК;). — Новољно се оцењује (8. НеуАепгеГсП) други део В. Мартенсове „Историјо за сродњо школе" ; зп тим М. Мертенса „Помоћна књига за немачку историју" (Ј Авћасћ), као и Ф. Шулца „Уџбеник историје" и „А. Цео „Уџбеникисторије средњега века " (Мах НоЊпапп). — Макс Симон приказује пето издање „Гавне геометрије" од ваљаног матемагичара Г. Гекнагела. У трећом је одељку занимљива белешка „Шта се тражило од абитуријента пре 200 година" (Мах Каћапе) ; у четвртом је списак иослатих књига; а у додатку „Извештаји филолошког друшгва" кратак приказ 31 дела о Тациту (О. АпЉезеп). М.

Кеупе р<$<1а&о§'1(| ие, потеИе вегге, 1оте 1гепИете.Жч 3—4. (Магз — АлгИ) 1897. Најважнији су чланци у ове две свееке они који говоре о кривицама у омладине. Један јо од Тагс1е-а (мартовска своска), други од В1Иззоп-а (априлска). Тап1е статистиком у руци доказује, да ирестуаи младежи, у евим. културним земљама, раету сразмерно јаче но кривице одраслих. Са чега долази ово наравствено онадање младежи? Тап1е набраја више узрока а у ирвом реду опадање нобожности, дух неверовања који руши традиционалне принципе морала и породице, не замењујући их ничим. За тим ватрена амбиција гони омладину ка несмишљеном трчању за срећом, и норађа у ње тежњу да дође до великих положаја , славс, богаства итд. Уз то долази сиромаштво и опадање богаства, то не допуштају средства за живот какав сувременост захтева. Најзад алкохолизам, иравећи од иравно одговорних лнца психички скоро несвесна створења, повећава и онако велики број криваца. Где је клица овим преступима? ТагАе је налази у иородичном васпитању, а нре свега у тежњи да се избегну брачне дужности и ограничи рађање деце. Где је једно дете, неизбежно је мажење; где их јо више, дисциплина постаје сталнија и емишљенија. Породица, међутим, одриче своје иогрешке и баца анатему на школу, и ако се ревносно — свесно или несвесно стара да уништи или делимице наралише користан утицај школин. Статистика скида са школе незаслужене прекоре: кривци малољетници махом су из реда ђака који су напустили школу, а сем тога 8 °/ 0 је из добрих нородица, 38 % из рђавих а 54 °/ 0 из врло рђавих. Сами наставници спадају у најморалнији део интелигенције, а њихов нример само је од користи деци. Ипак нагомилавањем децо у велике школске палате и мешањем из разних иородица у неколико се потпомаже развићу страсти и лоших инстиката. Таг<1е се обрће друштву, и не без пзвесне јоткости, проткане тугом, устаје иротив разузданости журналистике и неморалности штампе у опште. Затим налази у ширењу религијских и политичких идеја подстицај за злочине, по свој прилици с тога, што се стари ауторитет губи а нови јачп нс иодиже. Најзад под утицајем иесимизма скоро сличног Толстојеву, иесимизма који јо пола мода века а иола нервозност, Тап1е немилостиво уДара на ресултате и закључке модерне науке, нарочито на принцип борбе за оастанак, јер му се чини да он уништава добре особине: оданост, смерност, доброту и др. а истиче и потхрањује: гордост, амбицију, хладноћу осећања итд. И у тренутку кад грми против суврсменог друштва, он недоследно тражи појачање казни за злочине према том истом друштву. Најзад, завршујући чланак, жалн што иородица слаби по везама унутрашњим, што вера опада и родољубље сс губи. Он се узда у будућност, и као и други философи моралисти очекује од ње сиас друштва и породице. У одговору на чланак Тагс1о-ов нравда Ви1ззон световни дух који нровејава кроз наставу. Овај дух није узрок безбожности: вера је почела раније опадати у својим формалностима и наука је били дужна заузети њено место. Међутим, отргнути се од наметнутнх догми, одбацити веровања у чуда, престати спу-