Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКНХ ЛИСТОВА

427

данас говори и у корист нотшптених, роман износи на видик и најзабаченије елементе друштвене. Па ако још све није добро, све је боље но пређе, све је моралније. Погрешка ТагДе-а долази од гледишта на које се он ставио. Кад је реч о моралности, Тагс1е не говори ни као лсихолог, ни као лекар нн као социјолог. Његово је гледиште уже — домашај закоиа н уредаба. С тог гледишта сувремена неморалност доистаје, и ако иривидно, већа. У прошлости није било толико индивидуалних злочина, ни у тако разноврсним облицима. Али су злочини вршени у маси, инстинкт мржље н сва антисоцијална осећања налазила су одушке у оиштим иокретима народа иротив народа, у супротности сталежа, у небројеним гоњенима верским и политичким итд, Ако је убиство злочин — ја акцептирам мисао В. Хига — ратови су стоструко злочинсгво. Ако је крађа неморалност, то како да назовемо раскошан живот мањине на рачун већине, експлоатисање радника, на онда цео систем на коме се оснивао феудализам? Данашњи престуии имају и једну добру страну: јачање индивидуалности, буђење свести, слободу човекове личности. Отимати на известан начнн својину огромног броја људи, то је по сувременом законодавству и доиуштено и морално. А кад појединци, стављени ваа могућности да осигурају оистанак при такој органцзацији, дођу у сукоб са законом, одмах лојални моралисти иотржу питање о моралном оиадању и иреддажу, као ТагЛе, појачање казни, у место да раде на измени органнзације. У самој ствари тоје парадокс. Ако је данашње друнггво неморално, нашто сурово поступати нротив оних, који се огреше о његове интересе ? Ја се не ћу впше задржавати на закључцнма Таг<1е-овцм. Његова резоновања одају > њему буржоу, и ако би по самом положају и по огромној његовој спреми требало да буде нрави моралист. То не долази као ресултат студија, већ као оскудица храбрости, недостатак енергије, која би се развила у борби против сувременог социјалвог уређеља. Велики део научњака оиажа добро друштвене иевоље, зна им извор и лек, алп се задовољава слабим иротестима, палијативним лекцијама ила немим ћутањем. Јер доиста је тешко огласити рат установама, а биги иринуђен живети у њима. И кад је реч о жртви, лакше је многима одрећи се извесних идеја но свих задовољстава што састављају срећу једног човека. За то су Галилеји реткн, за то је Христос за обожавање. За то су многи... али најбоље је ирекннути. * * * У мартовској свесци интересанган је кратак чланчић о домаГшчким школама у Нсмачкој. У њима се сиромашне девојчице уче кувању и кућиим пословима, што не могу увек у кући научити. Прва је школа основана у Каселу (1889), а у Верлину тек доцније (1893). Кемниц троши на њих 10.000 фр. годишње, Карлсруе 7500, Келн 4750, Хајделберг 3750, Берлин тек 2610 и то на 6 школа. У Берлину је настава практична, с нешто теоријског излагања за време док се ватра не разшри и вода не угреје. Говорило се о иредметима који се непосредно домазлука тичу и то крагко и елементарно.

Чланак Настава у Егииту упознаје нас са просветним напретком ове земље. Основна је тежња младих Егиићана да свој дар и спрему употребе у корист отаџбине и њеног ослобођења од туђинске управе. Опи данас добпвају довољно знања у школама своје отаџбине, што пређе није било. Прве школе, које је увео Мехмед Алија, биле су впше за иараду но за стварву наставу. Исмаил паша отиочео је да ради иа организацији школа, и Егииат их данас има за основну (41} средњу (3) и вишу наставу (политех. школа, меднцинска, две правне, и војна). Данас има 10.000 ученика у државним школама и око 4000 у ириватним. Остала деца уче само коран, а наставипци су им урођеницп. Женских школа нема. Турци и Арапи показују у школама појетски дар, а потомци старих Египћана одају се више озбиљним ученима. У литерарној козерији нриказује М. РеНвзоп књигу Нетт-а о Рошфуколу, говори о Меримеу иоводом издања његове коресионденције, бави се снисом Оебгоу-а о Бланкнју и Ошгаис1-а о Фистел де Куланжу и најзад говори о Анатолу Франсу новодом једне његове нове приче. Козерија је и занимљива и корисна за читаоце коју познају француску књижевност и њене најважиије представнике. * У аирилској свесци на првом је месту беседа министра нросвете Рамбо-а држана 26. марта 1897. год. у част Ф. Нанзена. У беседи се у кратко саопштавају ресултати Нанзенове екепедиције на северни пол (о томе се исцрпније говори у научној кожријц ) и напомињу доживљајп овог храброг нутника. Чланак се свршује поздравом Њшзену н као доиисном члану географског друштва (којеје и приредило овај дочек), и као Порвешцу, чнја је отаџбина у пријателству с Француском. Чланак Живе силе једног народа набраја чиниоце који стварају нрогрес у једном народу. То су у ирвом реду племство, за тим велики и мали сопственици; војска и црква ако њихов дух хармонира са ошптим осећањем народним ; разна просветна, уметннчка и хумана друштва, штампа, ако је тоном, идејама и осећањем изнад вулгарности; породички и иатриотски дух, који везује људе јачим симиатичким везама. Сам народ постаје жива сила кад иостоји одабрана група која га водп и на добро окреће огромну енергију његову. Ову одабрану групу треба школа да створи. Јер сем живих сила има једпа сила ствари, тј. наслеђене умне и моралне тековине које упућују народ да мисли, осећа и ради у извесном одређеном правцу — да наставља ирошлост. Те догађаје треба да измене живе силе, као што је мењају и социјалнн преврати, доктрине моралне и нолнтичке, јаки карактери, светли духови итд. И школа треба да чннн то исто, уздижућн достојанство појединаца и нације, богатећи мисли и побољшавајући осећања, управљајаћи вољу дечју к самосталним акцијама. Чланак Ресаи^-а, то морамо рећи, више показује изобиље фраза но богаство идеја. Он прима с мирном савешћу подвојеност сталешку и у место да у тој нађе камен снотицања напретку социјалном, толико је наиван да у томе гледа прогрес. Сем тога он је у место познатих појмова: консервитинне и ирогресивне