Просветни гласник

484

К 0 в ч

Е Ж II Ђ

Ови нови докторати важиће само за странце. Циљ је овоме да ее што већи број странаца иривуче на франдуске университете, а средетво и,ч је да странцима за то олакшају добијање докторске титуле на својим университетима. У извештају комисије научпог факултета нарочито се наглашује, да су многи странци покушавали да се гпколују у Француској, али ношто већином нису били у стању да своје школовање униформишу докторском тигулом, каква се до сада тражила, то су ови странци обично одилазили на друге (већином немачке) университете, где су до истих титула лакше долазили, те су и доцније, по новратку у своју отаџбину, немачки у|ицај, на штету францускога, јаче ширили и заступали. За. то се сада увидела лотреба да и француски университети буду, аа странце, издашнији у давању докторских титула. I. У научном факултету. — ЕтИе 1'гсаг(1 иоднео је извештај, како нови докторат треба сматрати према староме. Досадањи пачин добијања докто]>ата биће и даље обавезан за Французе и он ће важити као дрлсавни докторат. '»а њега се тражи да је кандидат уредно свршио лисанс. Докторат се овога уииверситета делина: докторат математике, докт. физике н докт. лрпродних наука. За сваки сс докторат траже три групе, н. ир. за нриродне науке : ботаника, геологија, зоологија или физиологија. Теза мора излагати нове резултате. Други докторат зваће се университетски докторат онога универсигета на коме со добија. За овај докторат могу се узети две са свим нроизвољне групе. Ирсма томе може бити толико разлитих доктората, ко-1ико ц комбинација од две научне груие. Тезаје довољна ако излаже макар једцу повост, било у резулгату, било у методи, било у начину излагања. На крају се каже да неће бити никакве сличности између ова два доктората. „Не само што се опи разликују ио иретходним гаранцијама, већ и но самом оцењивању тезе, отуда: ни у којем случају унивсрситетски докторат неће моћи бити трансформован у државни." II. У литерарном факултету. — Известилац овога факултета, Ат. НаиуеМе, већ јо био прецизнији у излагању начина, којим се долази до новог доктората. На университет примаће ее странци са свсдоџбом испита зрелости, па шта више, и са осталим сведоџбама, које нотврђују свршено средњошколско школовањс. У опште, са онаквим сведоџбама, какве странци ОУДУ доносили. Право на докторат имају који су најмање четири семестра провели на университету, од којих се два морају провести на ономе университету где се тражи докторат, а друга два ма где. Уз ово се могу странци уписивати и на друге научне заводе париске. За докторат се траже дво дисциплино, које кандидат сво.јевољно изабере. Тсза се пише на француском или латинском, али факултет може увек, кад нађе за иогодно, примити тезу и на другом модерном језику. На усменом исниту иитања одређује факултет пз оне две дисциплине, које је кандидат изабрао. Цена докторату није велика: за упис плаћа се 240 фр.: за школарину сваког Семестра по 60 фр.;

докторска диплома коштаће од прилике 240 франака. Свега, у средњу руку, 720 франака. Ако би неки од Француза хтео да добије овај докторат, мора прстходно свршити лисанс. Оба факулгета усвојили су овс извештаје. III. Правни факултет. У априлској свееци истог часоииса, донсте су одредбе иравног факултета о добијању новога доктората. Тамо се каже да то неће бити државни докторат. Они који претендују па овај докторат морају доказати нретходно школовање у Француској или на страни и ноказати пред факултетским саветом довољпу спрему. Од кандндата се тражи да плаге годншњу школарину од 100 франака. Школарина со нолаже при упису, а испит се може нолагати одмах после четири месеца, од ночетка школске године (не рачуиајући ферије), само не може пре. Спрема со доказујс испитом и тезом. Иснит се нолаже пред четворицом стручњака из оне групе из које је теза. Докгорат се дели на: правни (јнгШцие), нолитички, окономски п историски (1н81огЈ(јие). Овај докторат неће ннкако моћи добијати Французи. Ми се пнтамо: да ли су икоме потребни оваки докторати? Рад. I!.

Иариски университег. — По извештају општег савета нарискнх факултега 1 ) 188<>. године, имао је овај универеитет 171 катедру и 101)79 ученика. За 10 година (1885. —1895.) увећао се број за 16 новпх катодара, и то: за нротестантску теологију уводоне су јоп1 две катедре; —)' правном факултету седам нових; — у научном факултету отворене су две иовс катедре (хемија, 1886.; развиће организама, 1888.); у литерарном факултету четири нове (санскритски н упородна граматика, 1885; наука о васиитању, 1887; историја француске револуције, 1891; колонијална географија, 1893); — фармацејски (впша фармацејска школа) факултет добио је нову катедру аналитичне хемије (1894). Уз ове сталне катедре иоједнних наука, огварају се по свима факултетпма иривремени курсовн и држе се нередовна нредавања из области нојединих наука. Највећи број курсоиа, за последњих досет година, био је уз научни факултст (13); затимуз литерарни (11); уз правии било је 7; медицински 4. Многе катедре долазе на буџет париске општинс или су отворене о трошку појединаца. Катедра за Фр. Револуцију, у литерарном факултету, долази на буџет вароши Париза; тако ието катедра за развиће организама, у научном факултету, и социолошки курс у литерарном, издржавају сс трошком грофа Сћатћгии-а. Уз ово постоји за университет тријестину легата н других посебних прихода, који се троше на штудијс и путовања. Бро.ј ученика, за ових десет година повећан је од 10679, колико их је било 1885, близу на 14.000, 1895 г. Од овога броја било је странаца 1500, од ') Законом од 10. јула 1896. овајјесавет постао : »савет париског ундвсрситета* ; тиме је изгубио стари на.зив »општи савет париских Факултета.*