Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

485

којих је највећи број био из Русије, Рум)'пије, Немачке, Удружених Држава, Турске д Швајцарске. Университетска библиотека иовећана је од 75.000 (колико је имала (1885) на 100.000 свезака. Сваке се године принови знатан број, било куповином, било поклонима изаменом. Године 1885—1886 нриновљено је 5430; године 1894—1895, 13.604 свеске. То је у кратко, само бројни, извештај десетогодишњег стања париског университета (од 1885 до 1895). Прошле године, 1896, држато је иоред свих сталних катедара, још 16 курсова уз разне факултете: уз теолошки 1; уз правнн 1 ; медицинеки 6 ; научни 1 ; литерарни 6; фармацејски 1. Број ученика стално се повећава; за ову (1896) годину било је овако бројно стање : у теолошком факултету 63 , правном „ 4555 „ медицинском „ 5175 „ научном „ 1087 „ литерарном ,, 1095 фармацејском (вита школа) 1869 Свега: 13.849 Број слушалаца медицинског факултета смањио се због тога што не примају велики број странаца, као пре, и што се прва година придаје научном факултету. Број женских и у опште странаца, за последњу школску годпну, износио је: женске страици у иравном факултету 283 „ медецинском „ 182 810 „ научном „ 39 90 „ литерарном „ 361 129 „ фармацијском факул. 7 27

Свега: 589

1339

Броју женских ученика у медицинском факултету треба још додати 167 ученица за бабичклук.

Школе италијанске У Милаиу намеравају, да у више девојачке школе (зсио1а 1'епшпт1е зирегјоге А. Мап/оп 1) з _ веду поред францускога, немачкога, а у иоследње време и енглескога, још и латински језик, ради дубљега разумевања талијанскога језика.

У Неапољу треба да се сазида једна нова зграда аа универеитет. Коштаће 6,800.000 лира без темеља и крова, која ће коштати 2,000,000 лира, а то даје држава на поклон. Почетком школске годиие ступа у важност распис новога министра просвете, од 27. маја, по коме ректоре университета неће више бирати, као до сада, министарство, већ ће их бирати иоједини факултети на две године. Ове је године иоходило 21 универснтет 20.148 редовних и 369 нсредовних отудената ; од овпх се упи-

сало у Неапољу 4.956, у Турпну 2.434, у Риму 1.911, у Падови 1.664, у Болоњи 1.375, у Павији 1.345, у Палерму 1.343, у Ђенови 1.089, у Пизи 1.066, у Катаиији 890, у Месини 551, а у друге по испод 500. Од 4 слободна уннверситета Перугија има 298 студената, Каморино 235, Урбпно 92 и Ферара 87. Сада стоје на расиоложењу у Италији 5.996 адвоката, 6.787 лекара, 1.819 ирофесора философије, 548 ирофесора Математике, 575 за Физику, Хемпју и природне науке. Б. 2. I А. И. С нем. Д. В. В. Енгдесве школе Школске реФорме у Енглеској. — Школе у Енглеској у почетку су биле установе приватне; њих су отварали и издржавали иојединци или разни религиозни фондови. Тек од 1833. г. почела је влада новчано нотпомагати неке школе. Потнора та расла је сваке године, а с њом је растао и владин утицај на школе. Год. 1870. установљени су у већине места, где није било школа, школски одбор, којима је био задатак да подижу и установљавају школе на рачун државни. Тим начином постале су две врсте школа: државне и приватне. Но и над приватнима држава водн надзор прехго свог инсцектора, а даје пм и иотиору. Ирошле годнне било је приватних школа око 14.000, а државних око 5000. Прве су имале 5 милиона, а друге 4 милиона фуната штерлинга. Ненрилика је било у многим местима, где је бцло школе обе врсте, јер су тамо сви морали плаћати за државне школе, а многи од њих онет и на своје приватне. Прирези ти били су доста велики, а сем тога незадовољство .је велико често и због тога, што је у Енглеској верских секата врло много, па многи нротествују што се у школама, на које прирез дају, не негује довољно њихова религија. Да би се све те несагласности уклониле, одредила је влада у свакој провинцији нарочити одбор, коме је ставила у дужност, да, према приликама свога краја, удеси школе и распореди државну помоћ и помоћ привагну. Одбори ови обухватају државне и ириватне школе ниже, средње и индустријске и иривредне.

Школе америчке У Њујорку се образује образује 20.000 деце у индустријским школама. које издржавају два друштва за помагање деце, и зову се Атепсап (дштНап 8ос1е1у и ЕпепсИеаз СШИгепз 8ос1е1у.

У 24 основне школе и у другим заводима у Њујорку отворен је 1896. године други курс јавннх предаван.а за народ. Први курс посетило је 50.000 особа.

Велика јеврејска школа у Чикагу. — У т 1пкагу постојн, од краја октобра 1890. године, једна велика јеврејска школа, која, ио своме нрограму, полаже највећу пажњу на образовање. Њу је основало јеврејско друштво за образовање у Чикагу (Јетвћ Тгатш§ 8сћоо1 8ос1е1у) и сада броји 900 нитомаца. Школа није вероисповедна, нрима бесплатно децу свију нација, а одређена је за сиромашну децу од 3. до 14. године. Има 8 разреда, трећина од те деце сврши целу школу, док у обичннм основним школама једва