Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

461

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Српска граматика за III разред гимназије. Саставио Љуб. Стојановић. Треће издање иакладом књижарнице В. Валожића. У Београду државна штамиарија краљевине Србије, 1894. Цена 1 динар.

Овај уџбеник обухвата глаголе, предлоге, прилоге, свезе и усклике, што је све обрађивано и у првом разреду према прописаном уџбенику опет од г. Стојановића. Разлика је само у томе, што је то овде опширније разрађено, ма да се понека правила и дефиниције и дословно нонављају, као на пр. деФинпције глагола, ирилога, итд. Водило се, дакле, ипак рачуна, да су ученици сад одраслији и да се овде учење сриске граматике ириближуЈе крају, па се нрема томе и подешавао овај уџбеник. Начело концентричиих кругона очувано је овде само у толико, у колико су ових пет врста речи уопште више разрађене него у уџбенику за први разред. Остале четири врсте речи и не спомињу се ннкако, а које би се и овде, према њему, морале у ширем обиму разрадити. Односпо реда, по коме се речи обрађују, има се споменути, да ирилози овде долазе послепредлога, стр. 82. а у уџбенику за први разред је обратно, стр. 60. Подела глагола по трајању радње и ио врсти радње долазе једно за другим, стр. 1. и 2., а у уџбенику за први разред, стр. 28, долази подела глагола по трајању радње, а подела по предмету (дакле не као овде по врсти или овде као тамо) радње тек на стр. 43. пошто је од 29. до 43. страие уметнуто о глаголским облицима и промени глагола. Стварнога разлога за овако што не може бити нити га има, те би боље било даје се остало при једном реду, па ма ком било, у оба уџбеника, јер то траже и стручни и педагошки обзири. Нарочито се ово очекује од једнога истога писца, који треба да у разним својим делима остане доследан како према начелима која заступа, тако и према реду којим своје мисли излаже. Еао год у уџбенику за други разред тако и у овом има деФиниција, које се разликују од оних у првој књизи, па и ако одређују исте појмове. Тако се овде вели: „нредлози су непроменљиве речи које показују узајамни одиос између два лица или две ствари," стр. 56, а у уџбенику за први разред стоји: „предлози су непроменљиве речи које показују узајамну везу између две речи," стр. 62;

горе, дакле, однос између два лица или две ствари, а овде везу између две речи. У оба је уџбеника I дефиниција и допуњена у следећим тачкама, али су и те допуне различне. На стр. 84. стоји: „свезе су непроменљиве речи које спајају две речи или две реченице," а у уџбенику за први разред, стр. 62. вели се: „свезесуоне непроменљиве речикоје везују реченице или поједине речи", горе, дакле, спајају а овде везују. Док ове дефиниције у уџбенику за трећи разред изгледају као боље (и ако се ја не унуштам у оцењивање истих), дотле опет има неких које изгледају теже и непотпуније од оних у уџбенику за први разред. Да наведем који пример. На стр. 28. (уџб. за I раз.), тачка 117, стојп: „сваки глагол показује не само радњу или бивање, него уједно и трајање те радње или бивања. 11о трајању оне радње или бивања које глаголи собом показују они се деле на трајне, тренутне и учестане". А на стр. 1. тачка 2. и 3. стоји о томе овако: „сваки глагол показује собом не само радњу или бивање, него уједно и трајање те радње или бивања". Ово је, дакле, као и горе (осим што је додата реч собом), а сад, тачка 3. вели се: „но трајању радње (дакле без: или бнвања које гдаголи собом показују) глаголи се делб на.... Тако је можда и са овим дефинпцијама: Ћ начин иогодбени показује радњу која би се могла извршити да није неке препреке", стр. 5, уџб. за III р., а на стр. 42 (уџб. за I р.) стоји: „ начин погодбени значи да би се радња глаголска могла извршиги под неком ногодбом"; горе нрепрека, овде ногодба. На стр. 5. уџб. за III р. вели се: „ начин неодређени је име глаголске радње", а у уџб. за I р., стр. 37, стоји овако : „начин неодређени показује само име глагодске радње, да се нешто ради, а не каже се ни ко ради ни кад се ради." Уопште има у овоме уџбенику ствари, које се дословце понављају као и у уџбенику за првиразред, има их које су друкчије него тамо, па и то више по изгледу а каткад можда да су и стварпо казате неодређеније и непотпуније; а разуме се, да су неке и иотпуније. Да је прво и друго погрешно није потребно овде нонављати и доказнвати, јер је то довољно јасно из реФерата на уџбеник за други разред, где сам о томе говорпо, иошав баш са гледишта према коме су ови уџбеници и удешавани. Методичка упуства под именом веџбапа, стр. 87. на до краја, ограничена су само на предлоге. 60*