Просветни гласник

460

НАУКА И НАСТАВА

стању да оправдате, не тврдите без доказа. Алн нека не буде нн сувишних навођења и уиућивања, ни бескорисних уиоређења. Само се по себи разуме, да ћете се, спремајући објашњење, наоружати свима помоћним средствнма, која вам буду на домашају. Читаћете коментаре, мемоаре и чланке у часопнсима, у којима је расправљано о вашем тексту. То је прва дужност. При сваком испитивању треба се најпре уиознатн с оним што је већ речено о том предмету, ради своје користи, да се не би понова ишдо путем који је већ пређен, уместо да се иде даље, те да се и не износи као свој ироналазак оно што су други већ раније иашли. Али немојте мислити да сте дужни у своје објашњење унетп све то врло легитимно знање, које будете стекли. Изпесите и претресите само она мишљења, која су вредна труда. А нарочито држите се у независности наспрам научника, које будете употребили. Не прнмајте никако тумачење на лични аукторптет. Расуђујте сами, и ако вас не задовољавају тумачења, која другп предлажу, што Ке често бити, ви нотражате нова. Објашњење не треба ни једну реч да оставп у засенку, ма како да је она незнатна. Нема нп заменице, ни члана, ни речце, којима вредност не треба тачно одредити. Али не ваља ни да се објашњење изгуби у речима. Речн имају само у толико важности, што чине или измењују смисао некој реченици. Свака је реченица опет део целине, а главнпје је разумети целину но део. Али та целина није само једна глава пз историје, илпједна сцена у драми, или један комад што га врло често издвојимо ради превођења и што нам обично треба за испит. Целина је оно, што је сам писац желео дати, то јест како историско дело, беседа, драма, цела епопеја. Само се па целом делу показује тежња пншчева, његов нлан, његова мнсао. Тек кад се има цело дело, разумеће се утисак, којпјеонхтео да произведе, и осетиће се тај утисак. Према томе и тумачење треба стално да иде од појединости ка целини и од целине ка појединостима. Једно се разуме тек с помоћу другога. Отуда је и преко потребно, да се писци више пута нроучавају. Најире се упознајте с целим делом, прочитавши га брзо. За тим изучавајте специјалније свакп одељак, онако као што смо ми нринуђени да радимо у нашпм врло размакнутим лекцијама; али нека се целина не губи из впда. На послетку, повратите се иа целину, пошто сто се уверилп да сте разумели сваку страну и сваки рсд. Покушајте тада да разумете сврху, коју је писац себи поставио, п утисак, који је очекивао од свога дела. Оставите нека оно дејствује на вас, задахните се њиме. За тим

се запитајте, која је средства он уиотребио, у колико је н како успео. Сетите се, у каким су ириликама били нрви читаоци или први слушаоци, на покушајте да силом уображења створите те прилике ц за себе саме. Тако ћете се најзад приближити савршеном разумевању, које треба да буде сврха тумачењу, које се не може потпуно речима исказати и од кога можда најбољи део остаје тајна за свакога и награда за његов труд. Ставите барем све што можете у објашњења, којпма је задаћа да другима отворе пут ка савршеном разумевању или да нокажу, да сте га вп за се тражили. Довољно је мало размишљања о опом што рекосмо, на да се увиди, да се иотпуно разумевање ма ког дела не може постићи прн ирвом читању, па ни при другом, већ да се за то, норед свих знања које смо набројилн у овим предавањима, тражп дуго н интнмно познапство са писцем. Није дакде могуће у овом кратком животу, и норед многнх других послова ностићи тако иотпуно разумевање великога броја дела. Али ништа нас тако но приблнжује томе, нпшта тако не помаже објашњење, као кад смо успели, да потпуно задобијемо барем једнога писца. II ја сам рад да ове неколике напомене о изучавању текстова завршим овим саветом: нека сваки од вас има по једног грчког и по једног латинског писца, који ће бити вашн писцп, те да их темељно познајете, да они буду средиште вашим студијама п да на њихово објашњење примењујете све што будете опазили и научили на другом месту. Изберите, разуме се, оне писце, који су вам симпатични, који вас занимају, и мислите да ћете у њиховом друштву имати задовољство да. проживите дуге године. Читајте све што је од њих сачувано. Водите рачуна о новим публикацијама што се њпх тичу. Тако паоружани, старајте се да их сами разумете још боље но што је то ико пре вас учинио. Поправљајте им текст, где је погрешан, расветљујте га, где је још таман. Приносите на овом огранпченом пољу свој део за онај огромнп заједнички посао, које чини, да се са колена на колено све боље и боље улази у мисао великих људи из прошлости, и да та мисао доноси плода у крилу доцнијих покољења. У исто доба то ће бити стварна сатисФакција и пријатна радост за вас саме, — јер ћете видети, да уживање расте упоредо са радом — и наћи ћете најпоузданије средство, да увек будете подобни за вршење својо корисне и нлемените задаће н да, ма колпко скромно, нотпомажете напредак науке. Остварићете управо оно, што сам покушао, да вам у овим предавањима изнесем као сврху нашим студијама. М. Ј. П.