Просветни гласник

ПРЕГЛВД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

465

2. Виша настава у Шианији —- Раи1 МеХоп. Овај је чланак жзвод из већег рада, што ће га нисац издати. Највећи университетски покрет у Шпанији био је у XVI. веку. Изабела Католичкиња дајо особиту важност васнитшш нитањима; она доводи са стране најзнатније учителе својим синовима, а по њеном примеру то учинигае и дворјани. На тај су начин и основане многе школе свију категорија. У Шпанију се уводи јелинска наз г ка и Алкала и Саламанка постају расадником хелениста, који су више хуманисти него ли филолози. Тако ова места ствараху елиту можда малобројну, али вишег духа, која разви науку и познавање класичних старина. Шпанија поста зборним местом ирослављених научника, књижеввнка и вештака. Одатле се они ночеше издвајати по другим земљама, оснивајући колеже или примајући се ректорских звања нли као професори предајући философију, теологију и математику. Други опет посташе чувени и иознати правници и медицинари. Престиж Шпаније постаје ведики и све се гране науке развише у њој. Природне науке почеше цветатп. Она доби ире Париза и Монпелија ботанички врт. Многи истраживачн нутовали су за Африку и Америку. Шпанија има и историчара, политичких нисаца, прослављених економиста. Фнлософија се отржејарма схоластике, а глас мислилаца нанада школски арпстотелизам и износи да су опсервација и иснитивање чањеница нотребне погодбе за научни покрет. Ово кретање идеја јако корисгн настави, те се осети јак напредак шпанских университета. Под утицајем арапске науке и андалузиских лекара, Саламанка оснива на бази више рационалној и више методској наставу медицинскпх п природних наука. Док се у Италији гони и затвара Галилеј, овде се предаје Коиерников систем. Метода у настави истаје као н свуда у овој епоси. Слободна у теорији, настава је у практици доста скучена. У иочетку схоластичка традпција, а по том интервенција краљевске власти стављају слободп учења знатне иреноие. Све се своди на читање и традиционално тумачење текета. Даље се, у другој глави, говори о испитима ђачким. Испит доктората прославља се врло свечано и са парадом. Даље се говори о ученицима и обичајима у њих; њихов је живот махом иун авантура и скандала. Други чувени универсигет био је у Алкали. Оба ова университета служе као образац другим средиштима науке; али је историја ових других университета врло ограничена, да готово не вреди ни да се спомене. Настуиа опадање школе и наставе. Школе не могу да измакну оиштем опадању у земљи, те се настава израђа. Уз пркос неким покушајима реформе, опадање је све јаче. Узалуд се повећавањем буџета гледа да се поврати стари сјај универсптету у Саламанцп; он долази у ред малих нровинцискнх университета. Тако је стање било у свима университетима. Зграде поругаене; ни збирака, ни инструмената, ни лабораторија; кабинети физички празни. У бпблиотекама само богословске и правне књиге. Апсолутна дезорганизација. Година 1845. отвара нов покрет са новим реформама. Настава напредује, јер реформа доноси важна

и нотребна побољшања. Врој је университета смањен, али се отварају нове катедре и научни материјал налази се на висини сувремене иотребе. Наступа нова организација университета. За ступање на университет тражи се бакалореат или потребнн претходни исиити. Средњошколска настава добија, се по лицејима. Свака провинција има лицеј; Мадрид два. Трајање учења није довољно. Уче се овипредмети: латински језик, географија, историја опгата, гапанска историја, реторика и поетика, психологија, логика, етика, аритметика и алгебра, геометрија, тригонометрија, физика и хемија, природне науке, агрикултура, француски језик, гимнастика и цртање (факултативно). И овај оволики програм мора се дрећи за сувигае кратко време од пет година. Ни овај рад није довршен у овој свесци. 3. 0 новом тумачењу Паскалових „Мисли" (тизГаЂ АЦагз. Морис Сурио написао је у Леиие 1п1егпаИопа1е (15. К оу . 1896.) чланак, врсту увода у дело, гато ће наипсати о Паскалу. Он у њему напада „традицноналну тезу" да су Мисли само апологија католицизма и нигата вигае. Држи да поједини одељци сведоче о јачању мржње против језуита, а у нападима на „Друштво" придружује нападе на краља и папу. Његово дело има задатак, да докаже само две ствари: да су јансенисте једини нрави ученици . Христови и да њихови нротивници нису истинити Хришћани. У чланку с горњим натписом, Але износи своја опажања новодом овог Суриовог писања. Главна мисао тога полемисања да се извести из характеристике, којом писац завршује свој рад. По тој оцени велики мислилац Паскал, дубоко религиозан и'Задахнут евангелским учењем, нокушава, нротивно црквеној забрани, да сам тражи истину. Он је предан послу не само свом искреногаћу и свом силом убеђења, него у ту сврху уноси и свој научнички начин рада, своју страст за логичним извођењеи и неодољиву потребу очигледности и јасности. Он се није могао задовољити умереном вером и гаироком надом нити простим веровностима, него је хтео савргаене извесности, и због тога је, да би је постигао, мучио и душу и срце. Он је боље но ико разумео узвишену тајну Крста. Био је велики хригаћанин. 4. Историја средњошколске наставе у Француској, исаричана Немцима од једног Француза Ји1ез СтаиИег. Иод тим натписом прнказује Готје читаоцима брогаиру Евжена Стропена : Ђге ОгдатзаНоп &ез ћбћегеп ЈЈпГегггеМз гп 1'гапЈсгегсћ, којом је писац имао намеру да немачком свету изнесе историју и детаље школске еистеме у Француској. По иовољној оцени референтовој, рад се одликује тачношћу и потпуногаћу, те даје добро познавање средњогаколске наставе у Француској. Наравно да се у овако сложеном раду морала ноткрастп н по нека нетачност н пропустити што шта вредно да се спомеие, алн ипак такви недостаци нису од великог значаја по ваљаност самог рада. Рад је веома нрепоручен. 5. Први конгрес арофесора средњошколске јавне наставе износи нам, у кратким потезима, рад на уна-