Просветни гласник

466

ИГЕГЛЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОВА

пређењу средњошколске»наставе у Француској, са прегледом историског тока њеног. 6. Међународна иреииска. 7. Х.роника наставе износи нам иросветно кретање п нове резултате за наставу у Француској и другим државама. 8. Новости и обавештења. У априлу ове године држана је у Сорбони главна седница конгреса научних друштва у Паризу и департманима и друштава леппх вештина. Говор министра јавне наставе и лепих вештина, држан у тој седници, износи нам развиће и напредак тога удружења. — Јула и августа држаће се у Хавру олимписки конгрес, који је организован међународним комитетом олимписких игара, под почасним нредседништвом председника Француске Ренублике. Он ће претресати питања из хигијене, педагогије и друТа питања која се односе на телесно веџбање. Из пространог програма овог конгреса вадимо ова важнија питања: морални утицај телесних веџбања на дете, на младића, утицај напора на стварање карактера и развиће иерсоналитета; организација телесног веџбања у лицејима и колежима: улога ауторитета; психологија телесног веџбања; — хигијенска правила за поједине врсте веџбаља; настава хигијене у средњим школама; програм наставе; о оделу; о хидротерапији сматраној као допуна телесног веџбања; како је треба употребити; — питања за развиће спортова. Одређена су даље .и правила за седнице и програм свечаности и ескурсија. 9. Летимичан иреглед француских и страних иедагошких листова. 10. Ђиблиографија. Морис Фале реферисао је Бајев превод РогтаИоп с1е 1а роИЛгдие ЂгИаптдие раг 8гг Ј. В. 8ее1еу. То је дело врста увода у историју британске политике у XVIII. и XIX. столећу, управо есеј. По тој оцени изгледа да овај превод нема оне познате лепоте вештачких облика, којима се одликују остала пишчева дела. Њим се вређа укус читаочев неприличношћу израза, тривијалностима, лажном елеганцијом застарелог класицизма, а за све то не зна кога треба теретити, да ли писца или преводиоца. Ипак је дело, при свем том, пуно мисли, да се сваки мислени историк мора на њима зауставити. Даље је по оцени Луја Ђеја П ЕЛисаИоп гпГеИесШеИе Лез 1е Ђегсеаи, раг Ђ. Регев одличан саветник за оне, који имају бригу да се старају о васпитању деце. В.

Еетие р&Јадорцтге, потеИе зегге. Тоте XXX. № 5 е1 6. (Маг, Јит). 1897. Први чланак мајске свеске званични је извештај министарству просвете о исиитима за надзорнике основних и директоре учитељских школа. Из њега сазнајемо, да је ове године било 161 канд. (60 ггроф. учитељ. школа, 12 проф. впших осн. гакола, 6 проф. колежа, 1 помоћник надзорника и 92 учитеља). Испит је положило свега 23 канд. Задатак из педагогије ре-

шило је свега 36 канд., док су задатак из администрације израдили њих 105. Писац извештаја, Е. ЈасоиШ, констатујућп мали број примљених према броју иријављених, покушава да објасни немио факат. Кандидати долазе неспремни на испит. При разматрању израде педагошког задатка опажа се недостатак лектире, а с тим недостатак довољне образованости. Размишљање се показује врло слабо; дисциплина духа и моћ асимилације нису у довољној мери развијене. И ако се и чита, то бива без избора, без велике пажње и самосталног размипгљања. Све се прима на веру; речи великих људи постају светиња; умна се храна апсорбује али се не вари. Нема никакве сразмере у израдн задатка; избор идеја и детаља скоро никакав; јачина мисли и лепота израза ретко се јављају. Констатујући ова факта, Јасои1е1 даје савет будућим кандидатима. Ваља добро промислитн смисао и одношај текста; расправити тему самостално — ма и супротно тврђењу каквог великана; не ослонити се на памћење већ на размишљаље; бити искрен, а уз то исказати мисли без звучних фраза ништавног значења. Али главно је читати што више, и то по избору, како би се дух дисциплинисао и укус васпитао. Други чланак износи живот и рад американског педагога и организатора наставе Непгу Вагпагс1-а, а с тнм уједно указује се на практичан и слободан дух, којим је задахнута настава у Америци. Трећи чланак је уводно иредавање из иедагогије на университету у Лилу. Проф. 6. ^еГеуге, у том предавању, у кратко разматра поједине теорије васпитања. Њему се чини неупутно гледиште по коме треба оставити природи да врши свој васпитни утицај. Силе природне не могу бити васпитач човеков, јер би се човек излагао многим евентуалностима, које не би биле корисне за њега. Да човек уцравља природом, треба да има довољно сила, а њих може добити једино васпитањем. Потчинити васпитника власти свога васпитача — и то гледиште налази у њему противника, јер прети принципу личне слободе и индивидуалности. Религиозно васпитање у сувременом смислу такође није за препоруку. Идеал тог васпитања — тело потчнњено души а душа Богу — још се може и примити. Али како се доведе човек до тог савршенства? Ако ће то Бог учинити, онда се мора примити учешће у васпптном ра.ду извесних привелигисаиих тумача Божје воље — и то више није верско већ вероисповедно васпитање. Само човек, као несавртпено биће, не може другога упутити к тако узвишеном идеалу. А да се остави један део рада Богу а други човеку, ко ће моћи одредити те границе и тражити да се не могу прећи?... Бе!етге сматра васпитање као спрему за моралан живот. То се не да постићи без сарадне других људи, али ова помоћ не сме вређати права личности. Главни је принцип таког васпитања: живети иокрај детета, што никако не значи живети у име пегово. То у исти мах не значи и пустити га да ради по својој вољп, иод изговором да се поштује његова личност. Човек је окружен другим људма: његова слобода граничи њиховим правом. Овај друшвени и морални поредак мора се поштовати, јер се у сагласности појединачких интереса са оппттим и састоји идеал друштвеног уређења. Дружеае с дететом има два средства: реч и ири• мер. Реч треба да је истинита и искрена, пример