Просветни гласник
476
КОВЧЕЖИЋ
лом има. — 61. Како се сгара за младеж за школу дораслу, помаже ли школа и другим којим начином ту младеж у развијању телесне и душевне снаге. 62. Има ли школа свој школски врт и колико ђаци учествују у обрађнвању истог. — 63. Има ли школа фонд или друштво за помагање сиротних ђака и какав је дпљ истом. — 64. Има ли школа нарочиту своју гатедиошгцу, ко њом рукује н како је уређена. (Извештај о раду и преглед рачуна, нека се приложи).
Школске власти у Аустрији. — У земљама аустријским овакав је број округа, чланова гаколског савета и школских инсиевтора:
члаиови зем. шк. савета
земаљ. шк. ииспект.
округа
окружнпх инснект.
У
Чегакој
33
11
93
80
»
Галицији
19
8
78
62
п
Тиролској
19
3
26
22
55
Штајерској
13
2
68
18
55
Моравској
20
6
38
47.
55
Д. Аустрији
22
7
28
29
55
Г. Аустрији
14
2
14
10
5?
Далмацији
10
2
13
11
55
Буковпни
13
1
10
11
55
Корушкој
11
2
8
14
55
Крањској
11
1
12
13
55
Приморју
15
2
14
15
55
Салцбуршкој
10
2
5
3
п
Шлеској
14
2
10
7
55
Форалбергу
13
2
3
3
Свега ;
237
53
420
345
Школе за неписмене. — У Галицији је основано друштво за ширење школа за одрасле неписмене. Таквих школа већ има у Кракову, Лавову и другим местима свега 10. У њима се учи недељом и празником по подне. Предмети су: читање 1'/ 2 сахат, нисање 1 / 2 с., рачун 1 / г с., вероиаука х / г с. У овим школама предају учитељи основ. школа бесплатно или за неки мали хонорар. У краковској таквој школи било је ове године 129 ђака, који су били подељени у три одељења. Ђаци су из разних редова грађанства (занатлије, служптељи, трговци итд.). Најмлађи ђак имао 16, а најстарији 69 година. У Галицији је неписмених 70—80% и зато су оваке школе од велике иотребе. Код нас оваке школе такође биле бд врло потребне.
— За време владе данашњег аустријског дара (који ће до године славити педесетогодпгањицу своје владавине), број школа у аустр. земљама јако се увећао. За време његове владе подигнуто је 9260 нових гакола и то: у Чепгкој 2127, у Моравској 816, у Шлеској 443, у Доњој Аустрији 1132, у Горњој Аустрији 531, у Салцбуршкој 885, у Штајерској 417, у Корушкој 311, у Крањској 288, у Приморју 217, у Тпролској 323, у Далмацији 147, у Буковини 338, у Галицији 1785.
Школе руске. У Петрограду држава има 12 гимназнја са 4900 ученика, а само две реалке са 600 ученика; четири веронсноведне школе иоходе 700 гимназиста н 860 реалаца; 30% ових ученика православне су вере, што је доказ, како руски народ цени те заводе. Ђ. 2. I А. И.
Школе у Шведској. Све впше девојачке школе у Шведској јесу нриватна подузећа, а варошких нема. — У ПГведској, која има 5 милионо становиика, издато је за 1894. годину, само 154.250 круна за више женско образовање, а у Финској, која пма 2'/ 2 милиона становника, пздато је, псте годнне, 505.134 крупе на потпомагање вигаега женскога образовања
Школе у Норвешкој. — 27. јула прошле године издат је нов закон о вишим школама. Главне тачке његове ове су: I. Основна школа траје седам година, и има три одељења. Од другог одељења, после навршене једанаесте годпне, долази грађанска школа, која се зове средња школа са четири године (за ђаке од 12 — 15 година). После те средње гаколе долази гимназија, са три разреда (од 15 до 18 година), која даје више опште образовање и спрему за университет. У гимназију се иримају ученпци, који су ноложили нспит у средњој школи. У средњим школама уче се од страних језика: немачки и енглески, а у гимаазијама и француски. II. Гимназија има два правца: модерно-хуманистични и реалистични, првп са историјом и језицима (и њиховом литературом), а други са математиком и природним наукама, као главним предметима. Стари језици са свим су изостављени из наставнога плана вигаих гакола. III. Поред нормалне организације школа, допуштају се школској з г прави и нека одступања од закона, што се тиче броја предмета и задатака; а у једноме параграфу закона, где се та одстунања иоближе одређују, каже се изрично, да се, по одобрењу Краља и Скуппшше, у појединим гимназијама може давати настава и на латинском језику. Али не може се смањнти трајање учења и не могу се олакшаваги испитч зрелости. Но ипак, у средњим школама може да отпадне један стран језик, и може се смањити захтев из математике. IV. Пређашња мушка школа претвара се у заједничку школу за оба иола. Девојке имају, дакле, исто нраво за примање у школу н нримају се на испит зрелости, како у средњој школи, тако и у тимназији, као и мушки. Сва учитељска места, на и ректорска, приступачна су и женскима, само ако су ноложиле државнн исиит. Ну то до сада важи само за 2 — 3 женске, које су положиле наставничкп исиит за више школе. V. Закон се побрпнуо више за телесно и арактично образовање омладине, него пређе. У гимназији