Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И 11

481

КОМ ЈЕ

добио-ла

иовишица

на рачун добнвене повишице нвдаће се из држав. касе

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

је иовишицу му-јој се рачуна од

У ОВОЈ

ГОДИНИ

к т н

месту

срезу

округу

засебно

Свега

учите љ -и ц а

-• ?

дин.

н.

дин.

н.

92 93 94 95 96 97 1 98 ! 99 1 100 ! 101 102 103 104 ! 105 106 107 108 ! 109 110 111 112 113 114 115

Петар Лукић Михаило Ризнић Милева Марковићева Милева Марковићева Димитрије Шумкарац Миаан Милошевић Глигорије .Говановић Миленко Иешовић Даринка Каримановићка • • • • Ленка Марковићка Божидар Нешковић Никодије Отеоаповић Илија Миљковић Милева Михаиловићева Петко Николић Регина Јелишева Љубомир Тодоровић Лазар Обрадовић Катарина Аптоновићка СоФија Аранђеловићка Ђока Ивковић Анта Голубовић Александра Голубовићка .... Лепосава Николићева

» Бољевцу Књажевцу Маринозцу Ужицу » Ариљу Чајетини Миланџи Београду » » » » » » » » » » »

бољевачком заглавском тимочком ариљском златибор. моравичком код С. цркве » » » » » » на дун. крају . » » „ Ист. Брач. » Савинцу » Зан. Брач. » » » у Палилули » ТошЈидеру » » у В. В. Жен. Шк.

тимочком » » » » ужичком » »

нету трећу нрву » иету нрву пету » прву » » шесту » пету » четврту нету шесту иету шесту » четврту » пету

| 1. маја о. г. 14. Фебр. » » 1. марта » » 21. »^ » » 1. маја » » 20. јаиуара » » 1. маја » » » » » » 21. марта » » 16. » » » 14. априла » » 1. маја » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » „ » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » » »

200 200 208 194 200 236 200 200 194 197 178 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200

12 33 45 82 45 71 45

1459 970 2600

72 01

Свега • •

• •

22725

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Један џин међу Амонитима. — АттошШае праве један подред у колу Мекушац;!. Има их од прилике на 4000 фосилних врста. АттопШДае имађаху љуштуре (кућице) већивом у једној равии савијене и преградама нодељене у ложе или коморе ; у првој, најмлађој комори, спреда, налазаше се животиња, о чијој организацији нмамо само веома скученог знаља (јер рекосмо, да од АттошШае-а познајемо само фосиле). Љуштура животињнна беше танког зида, а врло често богато украшена квргама, трноликим израслима, бодљама итд. Врло је вероватно, да Аттоп. пливаху по површини морској, али да имађаху и подобност својевољно се свустити до дна. АттопНМае су још давно изумрле ; у кретацејској етажи, што се означава као „горња креда," налазе се последњи изданци (или боље огранци) овог подреда, који је своје максимално развиће досегао у јурској формацији мезозојског периода. Оне су се већином одржале на тај начнн, што је отврднуо муљ, који се сталожио у њихове љуштуре и при том добио, „снимио" њихов облик, а саме нак љуштуре (јер им је минерална материја арагоннт место калцита) уништнла је морска вода, која садржаваше С0 2 . У величини врсте АмоннтД веома варирају: најмање су пречника од неколико сантим.; међу тим највећа до сада позната врста је РасМсИзсиз ВеррепгаЛепзгз, коју нађоше 10 (гевр. 22.) фебр. 1895. год. у горњој креди. Фосилни примерак ове врло велике амоните припада музеуму вестфалске провинције, у МЦпз1ег-у, а испитао га је чувени професор Д-р

Негтапп Бап(1о13. Из његове расправе о њему, која се налази написана у 23. годишњаку тамошњаг друштва за науву и уметност, узимамо ове податке. Прва, највећа комора, као што је то већпном случај код фосила од АттошШа, није се одржала, али се може пзрачунати њена величина по одржаним љуштуриним увојцима, јер ови увек расту но геометриској сразмери (прогресији). По томе излази, да РасћусИзсиз има впсину 2,55 мет., највећу дебљину 0,40 мет. и целокупни обим од 6,67 мет. Тежина ове фосилне грдосије износи 3500 кгр.; љуштура пак живе животиње бејаше, разуме се само по себи, далеко лакша. Намештаае овога колоса беше наравно скопчано са знатним тешкоћама и изискиваше особиту меру опрезности.

Обичан легуан. — Легуани еу џинасти гуштери; живе у Средњој Америци и Северној Бразплији, дакле у топлим пределима. Од Легуана овде ће бити описан обичан легуан. Има велику, четвртасто-пирамидалну главу, кратак врат, дугуљаст а с бока стиснут труп, који се свршава у веома дуг, нешто стиснут реп; преко тела од потиљка до репног врха налази се једна зупчаста израсгао, леђни чешаљ, који жпвотињи даје изглед змаја; даље оздо, на гуши, има велику, такође бодљама снабдевену и на ниже обешену кесу. Дело животињино тело облажу пггитови и крљушти и граде као неки нанцир; штитови на глави су делимице пљоснати делимице испупчени, грбави н дршколики, а по осталом телу су мање испали ван коже. Бубне оине су велике и висе на ниже.