Просветни гласник

67*

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

517

У истој тачци под в). и г)., речено је да се и ватром (давањем сигнала) и електричним телеграфом може одредити дузкина. Међутим требало би рећи да се може одредити разлика локалннх времена, а из ове дужина. У параграфу 7., где се говори о спљоштености земљиној, под тачком 2. казато је: „Ово се може само тиме објаснити, ако и о замајној сили водимо рачуна, која опада идући половима« итд. Али, у чему се састоји то вођење рачуна о замајној сили, која опада идући половима ? — То ннје речено, зато је ова тачка сасвим нејасна. У параграфу 10. где се говори о различитим СФерама, нарочито у тачци 3., где се говори о косој сФери, био је крајњи рок где се требало макар што год поменути како се одређују (или како стоје) светске осовине према хоризонтима разних геогр. ширина, или обратно, о положају ових хоризоната ирема небеској осовини и екватору. Код ове СФере има једна мала грешка јер становниште није у X, већ у М (сл. 12.), а хоризонат није ХЗ, већ ХР. Није напоменуто зашто је упоредник 44-ог степена извучен испрекиданом линијом, а то се могло рећи, јер је то граница циркумполарних звезда за тај хоризонат. У параграфу 17., говор је о зонама земљиним. За жарки појас вели се: „Сви становници ове зоне виђају сунце два пута у зениту и тада су без сенке, иначе су са две сенке." Овако речено значило би да када сунце није у зениту да становници те зоне имају увек две сенке. Међутим то је немогућност. Могло је само бити говора о двема врстама сенки, које се разликују по правцу. Слика 19. нема никакве везе са текстом. Требало је њу тако нацртати како ће приближно одговарати истини. Жижа код ове елипсе не стоји ни приближно на оном месту где стоји С; друга је мана ове елипсе што је много развучена, те не личи на елипсу земљине путање. На слици је требало показати перихел и апхел. Сем тога, жижа у којој се находи сунце не меће се на ону страну (леву) где је С, већ на десну, јер треба и ова путања да се слаже са оном у слици 18 (стр. 29.), те би она дошла с деспе стране центра, пошто је земља за време зиме у перихелу. Овде се могло нешто поменути и о ексцентричности (е) земљине путање.

Највећа нејасноћа настаје у параграфу 20. где се говори о једначењу времена. Овде је поменут сунчани дан али није поменута разлика, нити њезин узрок, између овога и звезданог дана. Отуда је наступила у тачци 2. онолика нејасноћа да би и самоме аутору изгледала загонетна. Први навод за промену дужине сунчаног дана, који се састоји у овоме: „земљин пут је елиптичан и с тога брзина земљина на њеноме путу или привидна брзина сунчева на небу није увек иста," имао би само онда овде места кад би нам израније био познат узрок о разлици сунчаног дана, за тим о неједнаком његовом увећавању услед елиптичног облика земљине путање. Тек на основу овога била би јасна тачка 2., а тачка 3. добила би још потпунији облик кад би се напоменуло како би остао тај средњи сунчани дан. Овако је постао цео овај нараграФ неупотребљив и један врло важан предмет ове геограФије необјашњен. Код месеца требало је запремину од ^ попра1 вити на — део земљине запремине. Оно што је речено на страни 36. о месечевим менама, могло се довести у јачу везу са онпм што је речено на стр. 10. о истој појави, и тада би се могла истаћи јаснија представа месечевих мена у току целе године. Трећи део и додатак чине само целину овога дела, те немају велике везе са ужим појмом математичке геограФијо, зато се не морам ни упуштати у оцену истога. На крају овога излагања имам да кажем: да је једна врло добра страна овога дела у томе што је са мало текста обухваћено толико материјала колико је потпуно довољно за средње-школску наставу. Уџбеиици треба у опште да су кратки, али наравно и да су сигурни. То ме је и навело да овај реФерат напишем. Целокупно дело могу радо препоручити свима друговима, који се њиме занимају, да га срдачно приме, јер грешке, које сам изнео, нису такве због којих би га требало одбацити, већ су само те врсте да је о њима требало водити рачуна при ноновном штампању. Рад. Васовнћ