Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

531

ство наставе, лепих вештина и просвете за 1896. год. предвиђено буџетом 98,640.540 динара, а за 1896. год. 252,498.234 динара. Под тим министарством стоји 3750 чиновника, не рачунајући ту учитеље основних школа. Од аих мрима шеф кабинета министровога 10.000 динара плате, три директора министарства и директора лепих вештина по 18.000 динара; инспектори гимназија по 12.000 динара а основних школа по 10.000 динара; вице-ректор париске Академије има 21.000 динара плате, а 15 ректора између 13.000 и 18.000 динара. Професори парискога университета имају плату између 12.000 и 15.000 динара а професори на Со11е§е <1е Ггапсе по 10.000 динара. Плата је директора на Есо1е сГАШбпез и на Есо1е <1е Коте 12.000 динара, а директора онсерваторије 15.000 динара; плата академичара је 15.000 динара на годину.

Закон о университетила, који је, у овом облику, дело пређашњега министра просвете (Рошсаге), примљен је 5. марта ове године у француској Комори. На тај начин, на место појединих факултета, ностају у Француској университети који се изједначавају са университетима у другим државама.

Шволе у Шпанији У Шпанији има, са Балеарским и Канарским острвима, 17,667.256 душа. Школа има 31.035, и то 21.115 јавних и 9.920 приватних. Основне школе походило је 1,356.136 ђака, и то јавне 1,104.779 (637.553 мушке деце, а 437.226 женске), а приватне 251.357 (120.002 мушка и 131.355 жепске деце). Издаци износе на 25,996.879 динара.

Школе у Америци И у Америци признају корист, која се добпва, кад университете походе и сиромашни млади људи. „Добит је поуздана. Права величина и права вредност наших университета није у богатим завештањима и скупоценим зградама, нити пак у изврсној појави и луксузном животу академскога „гигерла," већ у часности, жудњи за науком и јуначкој издржљивости оних, који заиста, с резигнацијом, теже за умножавањем свога знања; а међу таквима се налази девет десетина сиротних." То је врло лепо казао ректор "Уа1е Со11е§е-а — најстаријега и најугледнијега университета после Харвардскога.

Заводи за малу децу. Варош Берлан има преко 110 завода за малу децу; а од њих су 46 дечје баште са 1500 деце. У Хамбургу има 37 завода за малу децу. У Немачкој царевини има око 3.000 завода за децу, која још нису дорасла за школу и од њих су више од 400 дечје баште. Берлин има 6.000 такве деце, за коју се брине, а Париз око 36.000. У целој Швајцарској има најмање 800 завода за малу децу, и од прилике 1.000 учитељица. Од тих просветни глАсниа 1897. г.

завода има бар 150 дечјих башта, које имају нростране и здраве локале а спремне и добро награђене учитељице.

Развитак трговачких жкода. У Француској се почеле развијати трговачке школе тек после рата 1870—71 године. До тада је постојала само једна виша трговачка школа (Есо1е аирепеиге с1е соттегсе) у Паризу. А после 1871. године основано је још шест таквих школа у великим варошима. Поред ових седам виших школа има у Француској још четири трговачке школе. Осим тога, у разним срезовима има још 16 завода за трговачко образовање, с двогодишњим течајем, а у Паризу има 14 вечерњих школа, у којима се ученици бесплатно поучавају трговачким пословима. У Аустрији има 13 трговачких академија. Најбоља је бечка Академија, јер је снабдевена богатим библиотекама, збиркама и лабораторијама. На њој раде, осим директора, 23 нрофесора, 3 доцента, 7 суплената и 2 асистента. Осим трговачких академија има у Аустрији још 104 друге школе, које се брпну за претходно образовање трговаца. — Угарска има јавних 13 трговачких школа са две трговачке академије, 42 трговачке средње школе и 64 продужне школе. У Италији је 1868. године, основана прва виша школа за трговину у Венецији. Настава траје три године. Основана је виша школа у Ђенови, а 1888. у Неапољу, обе по угледу на школу у Венецији. Осим тога у свима техничким тпколама и техничким институтима предају се још и трговачке науке; техничких школа има 422, а института 71. Сви заводи имају државну иомоћ. Белгија има у Антверпену велики институт, у коме раде 13 професора и 2 асистента. Држава му даје годишњу помоћ од 45.000 динара, варош 15.000 динара, а остали издаци подмирују се од школарине. И у свима гимназијама нредају се трговачке науке. Тако је, од прилике, у другим државама; само је Енглеска далеко заостала у погледу на развитак трговачких школа. Б. 2. !. А. И. С нем. Доб.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Шта се тразкило од абитуријента пре 200 година. — У мајској свесци „ХеНзсћгШ Јиг Даз Оутпаз^а^езеп" од ове године приказао је Мах Каћаие једну малу књижицу, коју је њен писац — но свој нрилпци неки нирнбершки нрофесор — издао 1726. године, дакле скоро ире две стотине година. Овај спис, који је израђен са великом брижљивошћу и ученошћу, носи наспис: „УегпиМ^ез 8(лк1сп1еп1ећеп, \ге1сћез 2е18е1, \уаз зо^о! ет СапсШаШз Асас1е1шае, а1з аисћ ет тгкПсћег 81и(Нози.5, ћеу Дет Ап&тд, ЕогЈ§ап§ ип(1 ЕпАе зетег аса<1епизсћеп Јаћгеп ги Љип ип(1 ги 1аззеп ћа!." Уз натписни лист иде и слика, која представља младога Херкула на раскрсници. и 69