Просветни гласник

532

КОВЧЕЖИЋ

испод ње ове речи: „ЕН§е ^иос! ргаез1а1;, сига ћаес 1Ј1)1 ргоДегН; оПт." — Из ове занимљиве књижице приказаћено читаодима кратки садржај прве главе „о потребној претходној спреми једнога студента, пре но што дође на университет." Пре свега непознати писац опомиње, да Сап(П<1а1;из Аса(1ет1ае мора за све у животу па и за студију имати озбиљне припреме, подсећајући га на Цицеронове речи: „Ме^оШз рпизциат ১ге<Паге, а(1ћ1ћеп(1а еа! ргаерагаИо (ПИдепз." Даље је занимљиво класификовање и сликање будућих студената, где се вели: „Ако пре свега погледам на оне што долазе на университете, налазим, да се они могу поделити у три класе. Једни долазе амо с тога, што су, као што веле, од својих родитеља и нријатеља дестинирани да буду студенти, али налазе све више и више, да нису за студенте и да би боље учинили, да су се латили заната својих родитеља." Уз ово додаје писац напомену, која лепо и сада пристаје, „да има таких будаластих родитеља, који мисле: кад су праоци сви учили, треба и синови да уче; или кад син није ни за какав занат, мора бити добар за учење." — Друга је класа оних, који без довољнне стручне спреме долазе на университет, што сад не одговара нашим приликама због опште уведеног испита зрелости. — Трећу али најмању класу чине они, који на университет не дођу пре но што имају сва за то потребна гецшзЛа, и из њих се с временом могу створити корисни шетћга КеЈрићПсае. Кандпдат треба да има: 1) добар цриродни разум, 2) добру вољу, 3) подобну меморију, 4) добар т§ешит, 5) оштар шсИсшт. Кандидат треба себе да испита, да ли све то има, пре но што дође на университет. 7 За овим се излаже, шта треба знати из језика и других наука. На првом је месту 1ш§иа егисШогит, латински језик, без кога не може бити ни један студенат, и вели, да само онај зна латински, који „<1е гећив сП§1Т сопуешеМег, оррозНе, огпа4е е4 соршзе е! ас1 ш(1о1ет (у духу лаТ. јез.) Котапае 1т§иае" може говорити и писати. Ову тачку завршује овим речима: „Јер што је ведро код бунара, то је латински језик у свима наукама." Предаз на грчки језик, „који са латинским има много конексије и који се може корисно употребити у свима студијама. Теолог, медик и философ морају га знати, а не шкоди ни јуристу, тек овај може л.акше у својој студији бити без њега но она тројица," Ево, дакле, где је овде додирнуто и модерно спорно писање о пуштању абитуријената реалних школа на студовање разних научних струка. — Из грчкога језика није се тада тражило више но данас, јер се вели „да није потребно тако далеко ићи, да се он (грчки језик) може говорити, већ је довољно, да се разумеју поједини дијалекти и да се с помоћу лексикона може читати какав аутор." П1то се тиче чодерних језика, чини се, да је пре 200 година било довољно „деклинирати, конјугирати и једнога аутора експлицирати." А 4руге дисциилине, као историја, генеалогија, хронологија, географија, а пре свега математичке науке нису смеле бити занемарене. Сем тога је абитуријенат морао бити

уиознат и са говорнгсчком вештином; а и логика, наука о моралу и економија, и ако се баш не траже као припрема за университет, ииак се веома препоРУчују. После опомене, да се са слабом телесном конституцијом не одају на „тешки рад главом," долази савет, да се без довољно новчаних средстава и без иатрона не лаћају никакве научне карпјере. „И ако ми није непозпато, да се сиромаси могу помоћи стипендијама, као и да су они постајали носле најбољи људи, а на против они што су имали много новаца нису ништа учили; ипак је и сувише добро познато, како се бедно тп људи помажу, и колико морају чекати, док дођу до стипендије." ■— „Коп ГасПе етег§ип1, диогит гаЧиИћиз оћз1а1 гев ап^из^а с1опп." Нарочито младога читаоца може се тицати напомене о „растанку са патронима, прецепторима и добрим пријатељима", где мудри писац вели: „Има и у школама много таких грубијана, који, и ако су уживали све верне информације, ипак као незахвалне кукавице одлазе." „Пре двеста година и — данас!" узвикује М. Каане. И доиста, зар многе поуке (све нису овде изнесене) овога разборитога професора из времена од пре две стотине година не би могле одјекнути и у срцима садашње школске омладине? - у.

Девета годижња скупшгина ИроФесорекога Друштва. — Девета је година како у постоји Професорско Друштво. Ово удружење није постало из угледања на друга удруже ња страна и наша, не : њега је прека потреба изазвала. Наше средње школе нису давале онако повољне ресултате, какви су од њих очекивани. Увек је била сметња, које су пречиле да средњошколска настава покаже и такав успех, какав показује у других народа. Кад нн од куда томе није било иомоћн, сами наставници порадише, да отклоне све сметње успеху средњо школске наставе, и да средња школе дигну на висину на коју и треба да су. Посао је био врло тежак н појединац би мало могао што учинити. Али што појединац не може могу више њих удружени. Наставници удружише своју снагу, и тако носта Професорско Друштво. Било је нуно послова, којих се Професорско Друштво у црвоме реду морало нодухватити да изврши. За многе од тих послова било је потребно и истрајности и жртава, иа опет све то наставнике средњих школа није застрашило, они су одмах с највећим маром приступили послу око унапређења средњошколске паставе, те су и на скупштинама, а и преко свога органа Наставника, уклањали једну по једну сметњу, које су јој кочиле напредак. Већ је осетно дејство од рада у Префесорскоме Друштву. Да није било удружених наставника, наше средње школе не би биле ни оно што су данас. Скупштине Професорскога Друштва заслужују врло озбиљну пажњу. На њима је до сада и расправљано миого питања, која се тичу напретка школе и наставе. Сад је била девета скупштина по реду. И том приликом већало се о настави и народпој просвети. Мп се само одужујемо вредним члановима Професорскога