Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

533

Друштва, приказујући у најкраћим иотезима рад љихове последње скупшгине. Скупштииа је била у Београду 9., 10. и 11. августа ове год. Било је шест састанака. Састанци су држани у дворани Велике Школе. Још на првоме састанку, одмах после разговора о годишњем раду Управину и избору нове Управе, приступило се послу. Прво питање, стављено на дневни ред, било је питање 0 народноме иросве&ивапу. Већ је велики низ година, како се у напреднијих народа јавила идеја: да ваља и у масу народну ширити образовање. У половини овога века јавља се татав покрет ради остварења ове идеје ; у Данској је удешен читав систем рада на народном просвећивању ; у Немачкој и Енглеској један део интелегенције подухватио се мучнога посла, да унесе што више образовања у народну масу; у сродној нам Русији исто тако је интелигенција образовала читав кадар, који и књигом и речју радн на народном просвећивању. Време је да се и у нас једном приступи овоме, в ако мучноме, а оно тако значајноме, послу. Захваљујући Професорскоме Друштву, ево, покренуто је и код нас пигање о народноме просвећивању. Професор Др. Миливоје Јовановић проучио је ово иитање и ресултате, да којих је дошао, саопштио је друговима на скупштини у лепо спремљеноме иредавању. Поводом овога предавања отворила се дебата, која је трајала за све време другога састанка. Многи су говорили, и сви су били сложни у томе, да је већ време да се и у нас почне радити на народноме просвећивању. Јавила се и оправдана бојазан, да ће бити недовољна снага Професорскога Друштва да са успехом оствари мисао о народноме просвећивању. После међусобвнх обавештења сви су драговољно примили на се још једну велику моралну обавезу, и одлучише: да Професорско Друштво узме иницијативу у раду око народнога просвећивања, и да овога ради ступи у споразум и са осталом нашом интелигенцијом, а нарочито са нојединим корпорацијама као што су : Учитељско Удружење, Лекарско Друштво и др. Питање о средњим школама за женскиње већ је претресано и на скупштинама Професорскога Друштва и у Наставнику. Данашње наше Више Женске Школе ни мало не одговарају нашим потребама. Овакве какве су, оне су у Професорском Друштву одмах биле осуђене чим се на скуиштини била повела реч о њима. Али чланови Професорскега Друштва нису остали само на томе, да кажу: ово ваља, а ово не, они су се латили и много мучнијега посла: да на супрот свему што осуде и ставе што друго што ваља и треба, да замени оно што се у школи и настави већ преживело или што никако није ни ваљало. Тога ради било је стављено у дужност нарочитом одбору да проучи како ваља питање о средњим школама за женскиње да ресултате свога проучавања саопшти члановима. Овај је одбор требало да још пред осму скупштину изнесе спремљени пројекат. На трећем, чегвртом и петом састанку само се о томе већало. Највише се већало о чл. 9. и 12 у којима су програм и наставни план ових школа. Ако овај пројекаг постане законом, ми ћемо, место садањих наших Виших Женских Школа, које ни у колико не одговарају нашим потребама, добити школе, које ће „да у српскоме духу васпитавају вредне домаћице и мудре мајке".

Ваљано и методоки израђени уџбеници много пута знатно олакшанају носао и наставнику и ученику и тако обезбеђују успех настави. Наше средње школе не обилују таквим уџбеницима. Чак је редак уџбеник за који се може тврдити, да задовољава све захтеве, који се за добар уџбеник тражи. Већ су чињени огледи, да добијемо ваљане уџбенике. Али с тим огледима није се готово ништа помогло. Ово је привукло пажњу члановима Професорскога Друштва. Професор Сава Максић нарочито се бавио питањем о уџбеницнма средњих школа, и у своме предавању о иравилима за иисање уџбеника предложио је начин на који се може доћи до потребних ваљаних уџбеника. И поводом овога прилично се већало, и сви су се сложили с Максићем да су врло непрактична досадашња правила за писање уџбенека, којима се поједини уџбеници готово патентирају. На скупштини је донета одлука, којом се тражи да се само утврди програм за ноједине предмете, а да буде допуштена употреба свих уџбеника, по програму израђених, те да се тако ствара надметање у изради све бољих и подеснијих уџбеника. И питање о ученичкоме владању већ је интересовало чланове Професорскога Друштва. На скупштинама је већ било о томе речи. На овој скупштини то нитање као да је већ окончано. Скушптина је једногласно усвојила Лравила о владању ученика, која је спремила Управа. Ова нова нравила знатно се разликују од старих, која су и сада у важности. Нарочито се нова правила разликују својим одљком, где су казне за ученике : Сада је много већа постепеност у казнама; казне су више родитељске; затвор, као врло неподесна казна за ученике, са свим је избачен. На послетку је наставница Мара Глигоријевићева расправљала 0 леиоме иисању у средњим школама. 0 овоме питању није се могло већати због немања времена, и то је остављено за десету скупштину. Ово је у кратким потезима рад на деветој скупштини Професорскога Друштва. Пада у очи, да нриличан број чланова није био на скупштини, нарочито је било врло мало наставнпка из Беотрада, и ако су београдски наставници већ самим друштвеним правилима упућени да воде прву реч у Професорскоме Друштву. Од старијих наставника било је тек неколико. Они који су били на скупштини радили су са похвалном марљивошћу. На скупштили је било и доста и одличних гостију. Скупштини је присуствовао и г. министар просвете. Он је поклањао толику нажњу раду ове скупштине, да је присуствовао готово свима састанцима и са највећом пажњом пратио већање у свима питањима, којима се на скупшгини већало. На растанку, у врло лепоме говору, захвалио је члановима Професорскога Друштва на њихову раду око унапређења средњошколске наставе, похвалио је њихову готовост, да приме на се мучан посао око народнога просвећивања, и умолио их да и даље, са толиком самопрегоревањем као и до сада, раде на остварењу племенитога цнља, који посгавише своме друштву кад га основаше. Ми ни мало не сумњамо у добру вољу и истрајност наставнпка средњих школа, те се и надамо, да ће на десету скупшгину похитатн још у већем броју и продужити и ако мучан а оно врло илеменит иосао