Просветни гласник

592

ковчежии

Максићу, да се и тако каже пемачки. Ако ми не верује, а он — ако нема при руци велики Зандерсов речник, који је доста скуп — нека вабави и прочига Зандерсову мању, јевтинију књигу „2ВогЈег6иф кгс ^аирЈ^сђпзсесгд^еКеп и ђег кеи1(феп ©ргафе" (1882, ®есИп), где ће, на стр. 110, наћи примере: Ш!е1п е1пег @сђп, тејп е I п е 8 .<Нпс. 5. Г. Максић замера, даље, што 2 раздео П. врсте глагола јаке промене нисам иоделио на два раздела, на глаголс са I у пређ: времену и у П. придеву, и на глаголе са гп у истим облицима. На то одговарам г. Максићу, да при подели јаких глагола на врсте и раздеде нисам водио рачуна и о дужини и кратко&и самогласника у поменутим облицима (и ако сам дужину и краткоћу самогласника код сваке врсте назначио), јер бих иначе морао поделити на два раздела још 2. раздео I. врсте (где ау пређ. времену може да буде и дуго и кратко) па и Ш врсту (због дугог или кратко о). Тиме би се пак још више отежало ђацима учење јаких глагола, а и обим књиге би се нешто повоћао, што би још мање годило г. Максићу, који ми и онако замера да је моја књиги опширна и да би је требало за једну треАину смапити. 6. Даље вели г. М., да је »методска страна мојега уџбеннка слаба." На то му одговарам, да сам своју књигу удесио са свим онако, како је већина немачких писаца до сада писала уџбенике за нем. језик, иа ако има какве замерке са методскога гледишта, нека се г. М. због тога разрачуна с тим немиаким писцима, којих сам се, држећи их за одличне школске књижевнике, придржавао, а мене пека сматра за грешника, који се од њих дао завести. Толико о појединим местима у приказу г. Максића, а сада нека ми је допуштено учинити још ове опште напомене: 1. Приказ моје »Нем. Граматике' 1 од стране г. Максића био је из два главна разлога са свим излишап. Прво с тога, што је та моја књига већ двапут не само »приказана", него и оцењена од стручњака , које је Главни Просв. Оавет за то бирао (први пут — год. 1889. — од г. г. прољесора Живка Поповића и Дим. Јосића, а други пут — год. 1896. — од

г. г. проФесора Хенр. Лилера и Љуб. Протића) и који из немачкога језика имају јамачно ако не бољу, а оно бар онакву спрему, каквом г. Максић мисли да располаже. Те су оцене штампане у »Просв. Гласнику«, где их г. М. може прочитати, ако то до сада није учинио. — Други је разлог за излишност приказа г. Максића тај, што нема изгледа да ће се моја »Немачка Граматика* прештампавати. Она је у своје време, када још не бејаше бољега уџбеника, чиннла то смем рећи — добре услуге и ђацима и неким наставннцима, а ускоро ће бити — а и сада је већ од чести — замењена изврсним новим »Немачким Вежбанкама* г. Влад. Малине, наставника I беогр. гимназије. 2. Ја сам се, пишући своју »Немачку Граматику*, у свим спорним питањима нз науке о гласовима и облицима данашњега пемачаог језика редовно обраћао писмима самом — сада већ нокојноме — Зандерсу, који ме је с највећом готовошћу о свем тачно и опширно обавештавао и поучавао. (Његова писма могу г. Максићу, аво жели, у свако доба дати да их прочпта.) При томе ја сча она правила, која се г. Максићу не допадају, нисам онако од ока трпао у своју књигу, већ сам о томе увек тражио поуздана обавештаја у најбољим немачким списима, или сам се, као што рекох, обраћао писмом пок. Зандерсу, као признатом стручњаку па пољу немачке Филодогије. 3. Најзад, нека ми г. Максић, као старијем колеги, који је, сем тога имао згодне придике да се доста тачно упозна с његвом спремом из немачкога језика, не замери што ћу му дати овај искрени савет : нека у будуће најпре темељно проучи предмет, о којем је намеран писати, па тек тако наоружан нека приступи приказивању списа оних лица, за која он држи да су на погрешну путу и да им је његова стручњачка поука потребна.

22. октобра 1897. год. у Веограду.

Стев. Предић, професор беогр. реалке.

Одговорнп уредник : Љуб. М. Дпвидовић.