Просветни гласник

616

НАУКА И НАСТАВА

омдадиие, која Је хтела да се посвети дркси и н>еној служби, а што се тиче васпитања и ширења писмености међу омладину светскога реда, тј. оних младића, који би послужили светским пословима, ове школе о томе се иису бринуле. Онде где је умни развитак био толико висок, да се осеКала потреба. и за светским васпитањем, ту су се бринуле градске школе, у којима су предавали магистри и магистри граматици. И у једнпм и у другим школама, особито пред крај овога првог периода преовлађује латински језик, јер у њима, као што поменусмо један пут, беше исто онако уређење као код школа на западу, у опште код римокатоличког света. Исто онако као што се на западу сматрала гра матика за основ делокупне ендиклопедије, сматрала се и у далматинским и хрватским школама. На западу поред граматике учило се још и читање и тумачење писаца, нарочито оних, који су за изучавање језика сматрани као најбољп. Овде се разуме латински језик као језик цркве, иросвете и јавног, државног живота. т ) Да је тако било, тврде оне многобројне листине из јавнога и црквенога живота далматинских градова и хрватске државе, које су остале до данас. Што се тиче иута и начина како се ширило иочетничко учење писмености, у главноме исто је онако као и код православних Срба. Средњевековна методика иста је у свима школама тадање Европе, па разуме се и код Срба католика. У овим школама како манастирским тако и градским учило се читање, писање, граматика, црквено певање и рачунање. 2 ) И овде, као и код православних почетна су слова исиисивана алФабетичким редом на новоштампаним таблицама, иа су их деца учпла, за тим су срицала, п онда тек почела изговарати читаве речи ; а најносле тек долазило је потпуно читање. При писању учитељ је морао водити руку детету да пише, те га тако навикавао на писање прво слова, па слогова и најпосле речи. Кад се научило читати и писати, онда су прплазили граматици од ретора и граматика ЕНа Боиа1а. 3 ) Ова граматика учила се у Дубровнику све до четрнаестог века, 4 ) а пре ове граматике постојала је граматика Приецијана цариградског писца. 5 ) Какве су ове граматике биле, и колико је тешкоћа било скопчано око савлађивања њихног градива, лако се може видети по доцнијим граматикама, које су се у XVI и XVIII веку сматрале као најбоље. Осим граматике латинског језика, учио се исалтир. 6 ) За тим су се веџ>) КаШ Ка(1 СХУ, 48. 2) Ш 53. 3 ) Ш 49. 4 ) Мопишепка га^из1апа, II. 253, 5 ) ВасЂг Кас! СХУ, 49. 6 ) Ш.

бали у читању и разумевању Авијанових и Езопових басана, па етичким изрекама Ката Цензорија.') Кад се све то савладало и изучило прилазило се реторици и дијалектици. Под реториком се обично разумевало „(НсШпеп ргозашит" — знање да се лепо саставе писма п други писмени састави, као листине и исправе пословнога и правнога садржаја. 2 ) Као што се види исти начин и исти пут, као што смо впдели и код православних у оним обрасцима за гшсма. Најпосле дгГ номенем још неколико књига, које су могле биги предмет читања особито по манасгирима, а можда и у осталом писменом свету, као: мисал (слулсбеник), евангелисгар, часослов (ћгеујапшп), 1ес1шпапит, огастпа1е, ћиптапит, посШгпае, ги1а1е (требник), еисћо1а§шт (молитвенпк), теио1о§ (месецослов.) итд. Како наводи В. Адамовић у дубровачким школама, што ће рећи градским школама, учила се „лагинека граматика, али у толико, у колико је могла припомоћи тумачењу св. писма, уз то реторика, дијалектика, историја (?), иравословије, математика а иовластито астрономија". 3 ) Што се тиче уређења школа у ово време само су на западу више школе имале одређену чврсту организацију и у Византији особито у Цариграду и Атини. На западу, нарочито у Француској поглавар катедралне или столне школе био је 6ишоф, а у манастирској абат, али и један и другп нису обучавали но само водили 'надзор. Предавао је и учио обично какав каноник, који се звао тадгз1ег или тадгзГег зсо1агтт. Овај каноник или та §1з1ег всоћтит био је најглавније лице, прави учитељ, душа виших школа (БотЈсе11аг8ћи1е), у којима су се клирици спремали за вишу црквену и државну службу. У колико је овај магистер школе био спремпији и заузимљивији у толико је и нанредак овакве школе био бољи, а школа чувенија. 4 ) 0 школској дисциплнии нисмо могли рећи ништа за школе код православних Срба за времепрвог периода., јер о томе у нашим споменицима не нађосмо ни трага, а слабо се зна, каква је дисциплина владала и по византиским школама, на које су се понајвише угледали Срби православни. На жалост тако исто стоји и за школе Срба католика. Али нећемо се преварити, ако кажемо да је ту дпсциплина била онаква, каква но школама осталога католичкога света. ') 11)1, 53. 2 ) Ш, 54, 55 — Вг. ЗсћМег Нег : 1осо сИ. 54—57. 1)г. 8сћтиI Каг1 — 6ев1исћ<;е <1ег РаеДа^орк, 8. 157. 3 ) ААатогис V. ор(:о сН. стр. 9. — ВасаггсеТс М: Роујев!; реДа&ОЈГЈе, 2а§ге1|, 1881. год. 4 ) Б-г ВсћШег Негтап, 1осо сН. 52.