Просветни гласник

631

бави п стара се о томе ко ће то и како да изврши. I По седима обичио ова дужност иадне на уиравитеља или председника, ако је овај довољно иисмен. А најбоље је, ако они ово ураде заједиички, Учитељ изабере, а председник плати. За све набављене ствари ваља узети рачун иди признаннцу, како би се овамо оправдао издатак и знало колико је за шта издано. Ваља пазити, да се и дрва набаве на време и то за цеду годину. 3. Сазивање школског одбора. Као што смо видели, седнице школскога одбора по закону имају се држати што чешће и најмање месечно један пут. Потребу о сазиву школскога одбора износи управитељ. Он по селима и сазива одбор. Но ако председник не би хтео да сазове, или се одборници не би хтели одазвати позиву, управитељ ово забележи, а у случају дужега несазивања или недржања седница извештава и месну полицијску власт. 1 ) 4. Вођење записника. Нико не би знао да је држан који састанак и шта је на њему урађено да се то не запише. Па и самп они, који су се састајали и договарали, могли би да забораве. За то сс евуда у образованоме свету од свакога важнпјега заједничкога посла направи заиисник , који остане као докуменат и сведок овога рада. Зато се и састанци или седнице школскога одбора записују, те да остане трајна сведоџба о томе и знања ради шта је урађено. За ово се узме нарочита књига и може се назвати рад гиколског одбора. Сваки састанак има свој број. Једнога састанка може се посвршавати више ствари, и свака треба да сгоји под ос-обитим бројем, колико је разних ствари свршено којега састанка. Ради прегледности најбоље је, да се сваки лист превпје, па на првој половипи да се иишу предлози, и разлози, ако ових има, а на десној одлуке. Одлуке морају бити кратке и јасне. Тако ће оне све стајати једна испод друге за себе. и могу имати и свој особити број, те да се одмах види, колико је свега одлука одборских било у тој години. Сваки састанак треба да потпишу сви одборници, који су били на састанку. Или, нека се у по') На једном месту председник није хтео да сазива седнице целе године за инат учитељу. Учитељ је редовно позивао и износио потребу, и ово све сачувао и на крају године поднео у онравдаве своје. И он се оправдао, барем с Формадне стране ; а да није сачувао, или позивао, био би и оп врив. На другом месту су само водили заииснике, као да С У држали, а нису; па једнога састанка испотписују некодико дотадањих записника недржаних еастанака. Ово је неправилност која се по закону казни. А како је лено, вад наиђете на школу, у којој је место 30—12 држано ио 20 и више еастанака у години и у школи све у ев.оме реду!

четку иментује који су били, на нека потнише само председник и деловођ. Прво је коректније. Ако нема нарочите укоричене вњиге за ово, учи* тељ тј. уиравитељ нека сам сашије 10—20 табака за ову потребу. С тога што се у многоме издваја рад школског одбора од рада управитељева, и редне бро- * јеве и деловодник могу имати за себе и школски одбор и управитељ. 5. Изостанци ученички. Управитељ је дужан да од свакога учитеља прими извештај о изостанцима ученика дотичнога разреда и да чпни даље шта треба те да се дете доведе у школу. Управитељ сада ово износи одбору и одбор одлучује шта да ради с дотичним родитељем. Учитељи одговарају ако ово не доставе; зато им управитељ може потврдити пријем њихова извештаја. А исто тако и школски одбор мора унети у свој записник, да је њему управитељ ово доставио. А да би и родитељизнали за сваки изостанак који њихов син учини, уведене су „извеснице." 6. Превођење у другу школу. Често настане случај, да који ученик, особито чиновнички син, кад му се отац премести, мора прећи из једне школе у другу. Тада му се да сироводница, но којо.ј школа у коју иде зна у који ће разред да га уиише. Али се дешавало, да се овим само извуче дете из школе, а у ону и не оде. Зато је доцније уређено, да се спроводнице не дају ни ђацима нп њиховим родптељима у руке, него да се оне шиљу оној школи, у коју иде дотични ученик. Ова школа опет мора за најкраће време известити ону, да ли је та.ј ђак дошао или није. У овом другом случају мора се трагати за овим ђаком и о ресултату ове истраге треба известити полициску власт. 7. Испис ученика. С тога што су се дешавале многе злоупотребе с исписивањем ђака, управна власт морала је да уреди: да се ни једно дете, већ уиисано у школу, не сме исиисати без одобрења њена. Испис дакле може вршити само миннстарство просвете. Па како је то почело да задаје министарству одвише много узалудна посла, то је оно најпосле уредило како ће при томе да се постула. „Школски одбор примаће и шиљати ми на одобрење само оне молбенице ђачких родитеља, које имају све услове за отпуштање, а никако неће спроводити и онакве, о којима п он сам сумња, и које немају никаквих основаних разлога за исписивање", вели се у тој паредби. А ови «условн" побројани су у једном другом распису, и то су: велика болест, престарелост и крајња инокоштина. Прво се доказује лекарском сведоџбом, друго крштени-