Просветни гласник

630

н а у к а и

н а с т а в А

која је највшне уобичајена у војсци, одговара се на истом акту, и он се врати, а овамо остане само траг у деловодннку. Али зато, у том случају треба забележити у деловодник још и ово двоје: шта је одговорено и пред бројем знак ј /~ што значи, да је акат враћен и да га не треба тражити у архиви. Писма, која полазе од нас, добивају иов број. Он се ставља код датума, а ово може бити испод и више писма. Ако се стави вг г ше писма, то ваља да буде с леве стране. Ту се стави Школа та и та, број тај и тај и дан, кадје писмо писано, па онда долази само писмо с нотписом управитељевим. Деловодника има и штампаних и најбоље је ку1 ,ити неколико табака. Кад се писмо или акат испраћа или предаје коме, то треба да се врши на иотиис. Онај који прима ваља да нотнише да је примио. А да не би давао .реверс" или писао признаницу, којеје опет тешко чувати после, најбоље је и за ово сашити књигу 1 ) (или купити сашивену), па ту заводити свако нисмо, аманет или депешу која се шиље и ту оставити места за потпис примаоца. 7. Архива. Сва нреииска, вођена овако и чувана на једном месту, зове се архива. Сва писма или акта у њој ваља да иду оним редом, којим су обележена, како би се одмах могла наћи. Ако их има више по једноме истоме предмету, онда се она као што напред споменусмо, саставе (или „сајузе") и то се у деловоднику обележи. Ниједнога акта из архиве, не сме нестати. То је својина школина и она ваља да се чува као имаовина њена. Из тога се некада може црпсти и материјал за историју њену. Сем тога, има и новчаних аката, од вредности, и нестанак њихов могао би се сматрати као злоупотреба. 8. Подношење извештаја. На крају свакога месеца и на крају сваке године управитељ је дужаи да поднесе министарству иросвете и црквених послова извештај о стању школе. У тим извештајима мора се изнети свака промена и све што је од веће важности за школу. Особито годишњи извештаји морају бити нотпунији. У њима се мора из,нети живот школин за целу дотичну годину, са свима отежицама и олакшицама, које су сметале или помагале раду школскоме. У извештајима ваља да превлађује сушта објективност. Никаких личиих ствари не сме бити, сем помена и изјаве захвалности коме за што. У дужности управитељеве у школскоме одбору долази у главноме ово : Ј ) Ово се канцеларискин јеаиком аове »експедициона књига«.

1. Упис нових ученика. Ово је у главноме дужност школскога одбора. Али овде управитељ као пословођ сазива одбор, предлаже и тражи да се изврши упис. По уредби о овоме школски одбор има да добави од дотичпога свештеника извод из протокола крштених свеоне деце, која су дорасла за школу. Одбор сада гледа, може ли примити сву децу п колико може, према нростору и учионици. За сада се готово свуда по селима, мора чинити велики избор. А кад се изведе начело обавезне паставе, онда ће се примати сва деца. При овоме избору данас се мора гледати прво на вољу родитељску: ко хоће сам да да своје дете. За тим на имовно и задружно стање. Боље је примити дете из повеће задруге, којој се неће осетити, и која ће моћи дете да издржава, него како инокосно од оваца, које ће се мучити без потреба школских или пасти онштини на терет и најпосле напустити школу или молити за испис. Још се може гледати на здравље и године. Здравија и старија деца имају првенство. Школски одбор треба не само да направи списак нових ђака, него но испитним списковима да изведе и састави списак ученика за сваки разред и да их потпише, па тако оверене преко управитеља преда дотичним наставницима на даљи поступак. Ове спискове сваки учитељ мора да чува, а може их чувати и управитељ у архиви. 2. Набавка иотреба школских. Управитељ предлаже одбору школском све што треба да се набави за школу, и одбор се саветује о томе и доноси одлуку како и шта да се набави. Ако је могућно набавка се изврши за целу годину и сву децу. По варошима и варошицама, где има књижарница, имућнија деца могу и сама куповати кад им што затреба. Оиштини тј. школском одбору оида остаје само да пабави за сиротне ученике. Али но селима и у малим варошицама, где нема књижарнице (или има рђаве) ту је најбоље, да школски одбор набави све нотребе за сву децу, па после нека се стара о наплати од родитеља њихових. Управитељ је опет и у овоме главни чинилац. За то он предлаже: колико којих књига да се набави, колико прописа, таблица, писаљака, држаља, пера, мастила, гуме, цртаће хартије, креде, сунђера и крпе, метала, четака за чишћење учионица итд. Ако треба и које учило: мапа, рачунаљка итд. или нова уписница, деловодник, табаци за прозивницу итд. онда и то може ући у списак. У потребе школске долази и покућанство: секира, тестера, лоиата, судови за воду, која мотика, ашов, грабуље итд. Све ово ваља набавити одмах у почетку године. Управитељ износи шта треба, а школски одбор одлучује да се то на-