Просветни гласник

634

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

које је природа немилосрдио наружила. Наставом се постиже тек тодико, да се од педесет питомаца за неколико година тек неколико њих дотерају дотле, да личе на глупу школску децу. Најнапреднији ђаци ове школе су као најогранпченији у нашим основ. школама. Но бива случајева, да се после неколико година и после великог напрезања и стрпљења од стране учитеља код кога детета пробуди мало разума. Докле се пак то постигне утропти се много труда и стрпљења. А какав труд и стрпљење нађох у овој школи, нити сам нашао, нити ћу наћи где год у основној или др. којој школл. Част и поштовање таком труду и стрпљењу, част и поштовање онима, који имају милосрђа према овој одиста бедној деди, онима који се старају да и од ниче-га бар што год створе, или бар да то ништа очувају де се не убија, кад га је природа већ и онако доста убила. Завршујући ово, ја бих још имао да учиним

једну напомену, да овом приликом скренем пажњу учитеља на једну ствар. Ретка је школа у којој неби било, поред обичне и бистрије деце и по које ограниченије и глупо. Око таквог једног детета учитељ често има више муке него око 50 других. И учитељу то често досади, па такву децу стане кажњавати. Неки их кажњавају и одвише, па и злостављају их. Међутим, ако се игде учитељ у кажњавању може огрешити, то ће се огрешити, кад за незнање казни оно дете, које одиста не може да научи. Верујем да је учитељу тешко и да код оваке деде лако изађе из такта ; али кад год до тога дође, боље је да их остави него да на њих руку дигне. Кад велим, да их остави, не мислим да их забатали, па да их не учи. Не, и то би био грех, него да их учи, али да од њих не тражи успех и напредак као од друге деце. Д. Ј. П.

0 Ц Е Н Е г Скупљени граматички и полемички списи Бука Стеф. ЕараџиКа. Књига ирва. Државно издање. Београд Штампарија Краљевине Србије 1894. 8° стр. XVI. и 224. Дена 3 динара. Кпига друга, свеска I. 1894. 8°, стр. 240. Цена 3 динара. Књига друга, свеска II. 1895. 8 0 , стр. XI и 240—510. Цена 3 динара. Књига тре&а, свеска I. 1896.. 8°, стр. 256. Цена 2 динара. Књига треЛа, свеска II. 1896. 8° стр, XI. и 256—593. Цена 3 динара, Ми смо били срећни да брзо добијемо књижевност на народњем нам језику. Наш први књижевник св. Сава у својим књижевним пословима био је употребио црквено-словенски језик, те се после тај језик одржао кроз толике векове као књижевни језик. Било је до тога дошло, да је књига са језика којим је била написана, била народу готово са свим неприступачна. Досити.је је био први који је почео уводити у књижевност народни говор, и тако рушити оне бране, које су туђиле књиге од српског народа. ИстИна, Гаврило СтеФановић је пре Доситија огледао такођер да пише народним Ј ) Гаврило је још 1716. године огдедао иисати иародним говором. Види Ј. Бошковића Вук Стеф. КараџгЉ, на стр. 17.

П Р И К Д 3 и говором. али тадашње несрећне нолитичке прилике учинише, те су ови лепи огледи остали били и неопажени. У својим Прикљученијама Доситије већ пише, и ако не увек доследно, народним говором, па одмах у неколико мења и славенску буквицу, којом се до онда у нас једино и писало, избацујући из ове ш и уносећи /?, кога ]е било у Србуљама. Овим је Доситије био већ указао пут, којим ваља унутити српску књижевност. Блиски његови последници'Атанасије Стојковић, Сава Текелија и Павле Соларић још више помогоше, да се створи покрет за реФорму српскога правоииса. До ових огледа готово се није пи помишљало, да у нашој књижевности може и сме бити књиге, која не би била иисана словенском буквицом и црквено словенским језиком. Ну кад је овим огледима већ била ироваљена бреша, већ се почињу јављати захтеви за реФорму и књижевнога језика и правописа. Искуство је већ утврдило, да се јављају и звани и незвани посленици, кад год ваља подизати што ново, на рушевинама онога, што је вековима сматрано за добро, иа се на послетку руши као већ преживело. Исти је случај био наступио и код нас, кад црквено словенски језик и словенска буквица почеше губити у нашој књижевности некадашњу неприкосновеност, и кад се упоредно с тим почеше