Просветни гласник

640

0 Ц Е Н Е И

П Р И К А 3 И

њој су три урниса а деди се из Смрдљивих Језера (2357 т ); остала два цирка нижа су. У првом има гдечерских уреза. — На стр. 32. је проФил кроз Рибља Језера. После овога писац је обишао крај била Мусале Џанку (2424 т ) и извор Беле Месте с цирком (стр. 35—36) и у њему нашао два језера и енежанике. На стр. 37—39 писац описује исцрпно постанак мањих језера од снежаника на Рили. Даље испитивање Риле на ј. и. осујетила му је лична несигурност у Турској (буна и комите). Ј —з. део била Мусале (Налбант 2636 1 " — Ангелов Врх 2715 т ) ,најинтереснији чвор у Рили" (стр. 41) прекида Разлошка преседлина која одржава везу с Разлог-удољином и долином Белог Искра, који извире из Канареког Језера (2424 ш ) у цирку. Главно било Мусале највиши је део Риле (2923" 1 ) и даје лепе примере за дејство лавина. усова утрга. или како их тамо зову валови. Сличну, ал' свакако јачу денудацију запазио је П. Ровпнски на Ком.у и помиње више примера лавине — које тамо још зову и загон — од којих је једну и сам слушао и њену дејству приписује разрушење Кома, ко.ји је пре много вишн био (Черногоргв, I, 163—105). Маричин цирк је најлепши на Рили п са три језера храни Голему (Баш) Марицу; у њему је писац нашао морена; долина Марице ступњевита је. Са Макчова чала, изнад Маричина цирка, иде се преседлином на Мусалу (2923 т ) испод кога је цирк Бистрице са 7 језера. Нешто с—и. је Чадиртепе (2778'") с цирковима Жутих Језера (3) која дају воду Марици. — Ступњевити цирк и долина Бистрице, што се улива у Цр. Искар, показују да су били нод глечерима. II. ЈРезултати и студије. — Нрво је обраћена пажња оро и хидро-графији Риле. (стр. 49—62). Писац узима да су Родоп-планпне старијег постанка и да су окружене млађим венцем динарског и балканско-карпатеког порекла. Оне се одликују од осталих : правцем, целином и впсинскнм особинама. Махом су масиви и гомиле нланннске са највишим врховима на Балканском полуострву. Рила је крнсталаста планина родонског система са највишим врховима. На сгр. 51. изложен је начин којим се дошло до средње висине и како је утврђена хипсометриска еквидистанција на карти Риле. Највеће просторије Риле захватају впсине од 2100—2400"' (269-18 ћт2 ) и од 1200--1500'" (244'16 кт2 ) а висина преко 2700 т захвата 6-48 1 " 1 " 2 — тако да је Рнла „орограФски највише предиспонирана за развитак глечера" (стр. 52). Она се још одликује и тинским

цирковима, који се могу упоредити с алгшским и скандинавским. Рила је у такој везп с осталим планинама (Балканом, Витошем и Родопом) да је „није могућно на свима странама тачно ограничити". Ппсац дели Рилу на ова три дела : Пашаница (с — з.), Шермер (ј—и.) Мусала (с —и. део) стр. 55. Имајући велику висину, Рпла је „најважнији хидрограФСки центар Балканског Полуострва" због многих снежника и језера из којих вода радијално тече. Речне долине су преглацијалне и ступњевите а изворима проширене у циркове. Има снежника с биФуркованим током воде (на Кобилину браништу и у изворишту Јелашнице и Дршљивице, притоке Рилине). Северне долине су стрменитије и имају јак пад (Црни Искар, Лева Река, Бели Искар и Бистрица). Од река на Рилн ово су знатније: Искар са 4 крака има највећи над (Цр. Искар 45 т а Бистрица на 75'" на километру); нзвире из снежапика и језера. Супротна Искру је Рилска Река има три (Тнху Рилу, Криву Реку и Илину Реку која извире из Сини-ђол-језера (з) — Џермен река — крак Струме — извире из Еди-ђол испод Рупите. У Струму се удива и Џумајска Бистрица, што извире са ј—и. дела Риле испод Ај-Гедика. — Марица извире с венца Мусалина Манчов Чал из 3 језера с Мусале добије још воде преко Сухе Марице. Бела Места извире јужно од Марице из Грнчарског језера у цирку недалеко од Џанка (стр. 59—62). Одељак: Данашњи снежаници и трагови старих глечера захвата стр. 63—83. — Утврдивши знатан број снежаника на Рили, које је сам видео или их нз лнтературе зна, писац их упоређује са осталим сиежаницима Балкапског нолуострва и велн да их Рила највише има па Проклетија и Пирин планина. Говорећи о снежаницима на Комовима но казивању — у Цр. Гори помиње и снежаник у Загону. И ако је писац за друге марљиво иаводио литературу (нарочито немачку) о овом у Загону пропустио је да наведе казивање П. Ровинског о постанку снежаника на Комовима. То је лавина усов, утрг, загон •— која се често омиче с већих висова и западне на какву преседлину, која по њој и име добпја, нпр. Децин-усов и горе поменути Загон близу р. Брзкута (Черногорњ I, 105). Изобнље снежаника прати и знатна хладноћа на северној страни Риле (у јулу изјутра +2°) док је на западу (Рилска Река) много блажа. Величина снежника различита је (највећи 500 т дужине и 8—12 т дебљине). „На Рили има само „престража снежаничких" или спорадичких снежаника (као Татра) који до-