Просветни гласник

0 Д Е Н Е И

П Р И Е А 3 И

639

Трагови старих глечера на Рили, ОД Д -р Ј. ЦвијиКа. (Из Гласа српске краљевске академије 1ЛУ.) Вел. 8° стр. 1 —105. Са три ФотограФпје, картом Планине Риле у размери 1:150.000 ц картом Циркова на Риж у разм. 1:45.000. Међу вредне мдађе про®есоре на Вел. Шкоди спада ван сумње г. др. Ј. Цвијић. Да је то тако најбоље утврђује Факат: г. Цвијић излази пред пубдику сваке године са по којим ваљаним радом из области Географије. То је плод његових оисежних екскурзнја — свакога лета — не само по Краљевпни већ и ван граница. Да не идем даље, већ да поменем само његову прошлогодшпњу монограФију: Извори, тресаве и водоиади у Источној Србији. (Глас срп. кр. академије стр. 1—122) у којој је саопштен опис понајвише личног пишчевог испитивања и посматрања хидрограФских прилшса у номенутом дел у Краљевине. Од како се у нас и Бугара обновила струја за узајамним зближењем г. Цвијић је међу првим раднидима нашим на научном упознавању Бугарске. По ранију Панчићеву примеру он је прошлог лета вршио екскурсије у Бугарској у области нланине Гиле 1 ) То је продужење ранпјих пшнчевих екскурсија ван Краљевине у тежњи ближег упознавања и Испитивања планина Балканског Полуострва. (види ранији му рад: Еше 8сћагс1а§1>ез1;е1§ипд). Као плод прошлогодишње екскурсије Др. Цвијића по Бугарској јесте менограФпја, чији наслов горе исписах. Писац ју је читао 26-1Х-1896 у срп. кр. академији, а почетком ове године изашла је из штампе у Б1У. Гласу срп. кр. академије. Остављајући да стручна критика изнесе деФинитивни суд о овој најновијој монограФији Др. Цвијића хоћу овим да скренем нажњу на њу изложившијој укратко садржај. Цела монограФија подељена је у два дела : Проматрања : (3—49) и Гесултати и студије (стр. 49—100); као прилози служе: таблица висина (стр. 105), три Фотографска снимка и две карте (Планине Риле и њених Циркова). У уводу (стр. 1—3), пошто је изложио повод овој монограФИЈи, писац набраја десет различитих излета (1е 1оиг) којом је приликом обишао већи део Риле у друштву с бугарским проФееорима г.г. Илковом и Велчевим, који су му, при овом испитивању Риле, добродошли својим услугама. — За овим прелази на: I. Проматрања. — Прво је испитивао с—з. део Риле почев од места Самокова. Идући уз долину ') Досле је у нас ова планина била иозната обично под именом Рило (Карић, земљопис У02) а писац је, према месном називу, узео Рила, слично страним писдима (Р. Сатепа (1' А1те1с1а, 1Г Еигоре 450Ј.-

р. Искра наишао је на остатке рудокопње гвожђа, која је сад престала, и наводи неке податке о њој. На више у долини напшао је на највиша насеља на Рили (Српско село и Маџар) на висини од 1200 т ; наоколо су масе четинара. На стр. 6. је проФил долине Црног Искра код села Маџара, која је састављена из кристаластог шкриљца. Ова долина као и Л.еве Реке нису дубоко урезане и иуне су материјала од плазева и урниса а можда и глечерског (стр. 10); али како је тешко на стенама Риле (кристаластп шкриљац, гранит, сијенит) распознати глачање н урезе глечера (мутонирано стење — госћев тои1опеез КишШбскег) то је и писац ово оставио, да се доцније утврди. У горњој Левој Реци писац је наишао на више места мутонирано стење на висинп од 1850 т . Њен цирк није посетио, већ је опис позајмио из дела Коскв^гоћ-а о Црном Искру. Цирк Доње Леве Реке сам је обишао и у њему извршио подинско мерење (стр. 15). Иреседлина Еобилино браниште (2160 т ) с долинама Леве и Рилске Рекечини најдубљу удољину, којом је Рила „дужином и најдубље прорезана" (стр. 16). Интересно је, да се на овој преседлини додирују заплаве Белог и Црног Мора, јер се ту вода из околних снежника стаче у мале тресаве и баре; одатле део иде на С. за горњу Леву Реку а други део па Ј. за Језерску Реку — Сухо језеро и Рилску Реку (стр. 14). —• Сличан појав јавља се и на Кому у Црној Горп; са преседлине Рашково Гувно, од ког један поток иде у Леву Реку Морачи за Јадранско Море а други у Верушу Тари за Црно Море. (Ровинскги П. Черногорњ I, 107). Преко сувата на Кобилину браништу, промотривши појаве Сухих језера, писац се спустио у долину Рилске Реке (Тиха Рила) где се на мах осећа благи дах клпме басена Белога Мора. Из манастира Риле писац се испео на Рупите (2630 т ) где је иодробно испитао највећи и најдубљи цирк Рилин код извора р. Џермена; Језера (Едиђол) и Цр. Искра. Џермин цирк знатан је што је ту поред морена нашнао типске глечерске урезе и мутонирано стење. Најниже му је језеро на 2140 ш а остала су степенасто (40—70'") поређана и одвојена моренама, а у вези су међу собом; воду добијају из снежаника. На стр. 26 је проФил кроз Еди-ђол. Остале циркове на с—з. страни (Урдинске Реке и Маловице) није писац опширно описао. Опис ј—и. дела Риле захвата 27—49 стр. на њему је највећи Брчебор (2620 т ) са три важнија цирка Џендем, Рибљих и Смрдљивих језера. Леви крак р. Риде зове се Зимница и Крива Река, на