Просветни гласник

642

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛНСТОБА

Ветие РМа^о&Цие, поитеИе зепе 1;оте XXXI. № 7—8. 1897. (Ји111е<; Аои1). У јулској свесци на првом .је месгу беседа министра иросвете Рамбо-а на свечаној седници филотехничког друштва, на којој су раздаване награде. Беседник подсећа на организацију овог удружења 1848. годпне, кад је уведено опште ираво гласања, и француски народ постао прави суверен. Васпитаги народ — ствар тежа но васпитање појединих владалаца — то је задаћа и државе и појединих просветпих удружења. Држава је од своје стране учинила много: повећала број школа и наставника, усавршила наставна средства, побољшала програме, уздигла ниво наставничке спреме, и најзад реформисала васпитне методе. Где држава стаје, настављају удружења. Једно од њих, фплотехничко, прлмајући под своју моралну заштиту и на умну негу известан број деце преко 13 година, упућује њихово васпитање утилитарипм правцем. Протрами њихови обухватају живе језике, гра1>ан. право у најпрактичнијпм применама, индустријску наставу (разне врсте цртања), трговачку (књиговодство), земљорадничку (баштованство, прерада млека итд.), за тим извесна практична научиа знања (електрицитет, фотографију итп.) најзад и стенографију. Настава се прилагођава месту и времену, а с тим и потребама друштвеног жпвота. Ипак овај утилитаризам не сме ићп на штету опште културе духа. Човек треба да је виши од своје професије. Насушни хлеб није једини његов циљ, јер се ирави грађанин постаје једино јачим разумевањем не само својпх права, већ и дужности. Средства су за то читање одабраних списа (у друштв. наукама) и очигледна настава с експериментисањем (у природним наукама). Помињући са задовољством суделовање наставника у овом удружењу, министар брани жене наставнпце од разних јавних и тајних напада. Напади на њих потпчу илииз литерарног дилентантизма, или из мушког егоизма. Тако пролазе и књижевнице као и уметнице. Међутим, морал њихов стоји врло високо а тиме се појачава и јаван морал и чини савршенијим друштвени живот. Јер као што воли Фридрих Паси: друштво не унапређује само рука човекова, веК и срце и дух женин. Други чланак бави се пнтањем о женском васпитању ( жене наставнице). Новинар Маипсе Та1теуг покушао је да у једном чланку у Ееуие с!еб Беих МопДез с мало факата изведе закључке на штету женског васпитања. Но питања педагошка нису више лакоће дневних политичких догађаја, и Такпеуг је нашао у Вшзноп-у одлична и одлучна противника својим погрешним аналогпјама и произвољним хипотезама. Вшз80п одбија апрпорна тврђења Та1теуг-а, открива његове софизме, и с много достојанства сузбија његове често нерасудне подсмехе. Тврдње Та1теуг-ове немају доказа; место факата он се служи анегдотама; закључке оснива на извесним и непотпуним опажањима, Његова је тежња да омаловажи грађански карактер наставе, и

пред том намером падају сви обзири. Та1теуг диже гласпротив установа за које Французима и сами странци завиде. Њега не одушевљава пробуђење духа народног, после тешких пораза у најближој прошлости. Та1шеуг не осећа симпатије за ову тежњу француског женскиња да постану достојне васпитачког позива, и спреме француској умну надмоћност у Европи. За њине напоре, за чврстпну воље и одушевљење, за веру и моћ науке Та1пгеуг има само жучног прекора или увредљивог подсмеха. Он живи у традицијама којима је вредност пала, мерећи будућност старом мером, гледајући на прогрес очпма једног кратковидца. Втззоп не налази за вредно да пространије обара идеје, Та1теуг-ове, њима је довољно изнети их на јасну светлост, па да одмах угину. Он само жали што је Веуие (1ез Беих МопАез, тај стари и велики реви француски, допустио да у место хвале, поруга обаспе ове вредне радиице на напретку в умиом препорођају Француске. У трећем чланку Непгг ЂоИ^еих пише о уређењу и раду у школи за ручни рад (у Сгех1-у). Школа је основана 1888. год. а 1890. већ је имала сем столарске и ковачке радиоппце још и библиотеку и индустријски музеј. Има 30—40 учен. бираиих конкурсом, којпм руководи оснивач школе Сћаг1ез Зотазсо. Деца се бирају из најбољих ученика продужне школе, и већина су радничка деца, које и у будућности чека физички рад. ПЗколска сезона траје од Марта до Јула а предавања су 3 пут недељно. Посећивање је врло уредно. Један помоћник из држав. школе води надзор, сам Зотазсо присуствује настави, а три надзорника, бнв. ученици ове школе, дају савете и помажу ученицима идућп од једног до другог. Учење траје две године. Спака лекција подељена је на двоје : цртање н ирактичан рад, а измеђ њих је одмор у дивно уређеној башти. Четвртком у јутру Зотазсо води с ученицими породичне разговоре : о фабрикацији гвожђа, ливењу, о челику, о разним металима и изв. важним питањима из физике итп. Ова школа веџба око и руку. У њој се добивају извесна општа знања, сазнаје се вредност рада, реда и методе, и дшпе се у једној здравој моралној атмосфери. Да одржи везу међу старим ученицима Зотазсо је осиовао 1891, године удружење бив. ученика ове тколе, снабдео школску библиотеку старим и новим делима и уредио музеј. Од 168 учен. ове школе (од почетка) 113 су чланови удружења. Улог је 25 сантима месечно. 31. Дец. прошле године било је у каси 312,45 &, новца и 820 1х. у обвезницама вароши Париза. Чланак се завршује похвалом оснивачу ове установе, његовој несебичности и скромности. Утисак који је школа учинила на меродавне просветне факторе изазива писца да узвикне : какво добро дело, и какав ваљан човек! Четврти чланак бави се питањем о школској гимнастици. 6еог§ез Оетепу извештава о ресултатима рада на годишњем скупу друшгва за ширење школ. гимнаствке (Белгија). Друштво саетављају већином наставници основ. и средњих школа. Оетепу хвали ми-