Просветни гласник

83*

ИРЕГЛЕД шкодских листова

643

сао о организацији школске гимнастике и усваја закључке скупа. Гимнастика треба да усаврши индивидуу и расу не прелазећи у атлетизам ; да ствара здрав организам без физичких претераности. Ваља увек имати на уму тројак утидај гимнаститких веџбања: хигијенски, естетичкп и економпи, Треба да покретн буду ленн, да се максимум рада постигне минимумом потрошка енергиЈе и да све то буде умерено и по времену и по интензивности. Главпи је обзир: неиринудност, јер свако приспљавање умањује здравствену вредност гимнастике. У осталом, све функције органске ваља да су номогнуте овим радом у извесној корисној сразмери. Само кречање треба да се поступно пење и спушта, а то се постигне водећи рачуна о законима биолошким и о психолошком стању деце. Без тога се гимнастичка акција прометне у досадно мучеље тела, које је више ј штетно но корисро. Чланав „ Пољоиривредна настава у основним школама " написан је иоводом ннтерпелације сенатора 1^ Р1ау-а односно недовољности ове наставе. Интерпеланту се чини да је мало урађепо у том погледу: закони су доношени али нису вршени у ирактици. Међутим, пољопривредна настава треба да обучи најдубље слојеве сеоског жпвља. За ту циљ треба спремних наставника, а учитељске школе посвећују врло мало часова овој настави, јер су претрпане многим некорисним учењима. 1,е Р1ау не одобрава да старање о привредној настави воде департмански просветни савети, у којима често не заседава ни један привредник, нити се саглашава с тим, да пројекте за ову наставу доноси парламенат, јер се тиме стварају нови трошковп и ново чиновништво. Он не тражи повећање црограма, већ њихову ирактичност. Треба поделити школе на сеоске и градске, и у једиима обраћати више нажње на привртду, у другима на механ. вештине. Где је становништво нешовито треба одржавати обе врсте школа, а даровите ученике унућивати на више школовање. Мннистар просвете Рамбо, бранп државне чионице од прекора. Много се чини за привредну наставу и успех је сваке године већи. Будућност ће допети још више пааретка, само не ваља нренаглитп. Министар привреде Желин (председник минпстарства) налази и сам да настава нривредна треба да је што више практична, да је интересантна и саобразна месту у коме се даје. Он се бави мишљу о привреднпм коморама, за које 1|е Р1ау мисли да ће бити више нолитичке но привредне, као што је случај с трговачким коморама. Министар налази да настава привредна мора напредовати, ако се само упути добрим правцем. Иривредна настава, пише сам писац чланка Вотћаб1е, — треба да је прегледна, нешаблонисана, више везана за реалне објекте и исказана у конкретним случајевима. Једно одлично средство за напредак нривредне наставе јесу угледна иоља, на којима се деца ирактично обучавају привредном раду. С тим се почело 1894. г. а данас та мисао налази врло много приврженика. Како је у нас с овом наставом? Наше основне школе имају потпуну једнакост програма, изузев извесна скраћивања за школе с више разреда. Оне су у главном јако нреоптерећене материјалом наставе; сеоске школе тим више, што велики број ученика не

учи даље. Тако излишна знања спречавају снрему у читању и писању, а пољска привреда ностаје предмет учења из књпге. Међу тпм наша држава је по преимућству земљорадничка а наша производња тако нерационална.... И у место да усавршавамо знања која нам земљу држе, ми без разлике талента, будућег занпмања и склоности моримо децу апстракцијама граматичким, или их васпитавамо да постану мали енциклопедисти. Ипак није овде место претресу ових питања. За то и ирекидамо ову напомену. Чланак о настави зе урођенике у Алгиру, одељак је из књиге Моипсе ^аШ-а о Алгиру. Писац налази да настава у тој провинцији напредује и ако јој се пе поклања довољно пажње од стране државе. У 1882. год. било је свега 73 школе за урођенике са 3172 учен. у 1885, било је учен, 5695, а у 1890. год. 11,206. Трошак државни био је у почетку 45.000 1'г., а од 1887. године порастао је на 219,000 Дг. 1891 године. Заузимањем Бурдовљевим и комора и сенат одобрише иовећање школ. буџета за ту ировинцију. Законом од 1882. организоване су три врсте школа: главне, са по 3 разр. а иод управом франц. директора; елементарне, опет са по 3 разр. а нод управом франц. учптеља и ирииравнс са по једним разредом, нод уцравом помоћника, урођеника. У свим школама настава је практпчна и има у програму привреду и ручни рад. Број школа у 1891. год. био је 123, а доцније се попео до 181, сем приватних (12). Наставника-ца је било 392, од којих 2 / 5 урођеника. У 1892. год. број ученпка износио је 12,263; у 1893 —13439; у 1894—16,794; у 1895 — 19,683 и у 1896. години 21,022, међ којима и 1760 ученица. Поред овога 3260 ученика посећивало је курсеве за одрасле. Писац нобија извесна тврђења о неспособности урођеника за наставу. То важи донекле само за високе философ. спекулације и тешке научне проблеме. За обично образовање имају урођеници и способности и воље. То се доказује и иосећивањем гаколе, јер узев средну меру, из разнихместа, од 100 учен. 70 редовно долазе на дужкост. Многи остају верни занимањима својих родитеља, те по свршетку школа постају радници и занаглије. Од 100 учеаика (опет по средњој мери) 70 осгаје при занимању својих оцева, а тек 30 °| 0 одаје се разним другим знањима. Отуд је неоправдана мала пажња коју држава у погледу финапсијском поклања овим школама. Француска треба на против да уложи што више може, да извојује иобеду над незнањем и варварством у Алгиру. Јулску свеску, изузев обилате кронике основне наставе и историске козерије, која се бавп напретком истор. науке, завршује једна кратка нАпомана о Леонарду Бурдону и његову плану за васпитање дофеиа, сина Луја XVI. Писца њеног РеШззоп-а заинтересовала је идеја, Бурдонова, да се припц васпитава са још 83 детета (из сваког департмана по једно дете), те да тиме добије могућност да упознадецу — будуће своје поданике, и да прими од њих оно што је ваљано и честито. Остала размишљања Бурдонова о васпитању не показују никакве оригиналности, и с тога РеШззоп не налази зе потребно да их спасава заборава. У свесци за август на првом је месту и опет беседа министра просвете Рамбо-а, овом приликом при