Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛ.СКИХ ЛПСТОВА

645

II свеска. У одељку Расправе додази на првоме месту чланак „Васиитање руке и ока у Француској" од др. В. Геце-а, директора вемачкога семинара за мушки ручни рад у Лииисци. После знаменитих догађаја 1870.—71. године Француска је нрегла свим силама да ноднгне и уједначи што више ннво општега народвога образовања, које би захватало најшире слојеве. Читав низ закона и одредаба заиста су. и успели и намери владиној, која није жалила средстава за стварне нотребе. Док је иросветни буџет 1870. године износио 73 милиона динара, 1887. године већ се попео на 173 милиона. Од особитога је значаја што се приликом тих великлх напредака сјајно признало, да у васнитању подмлатка мора да се истиче и васпитање руке, тога оруђа свих оруђа људских, и васпитање ока, најплеменитијега чула човекова, јер се само тако може постићи хармонпчно васаатање свих сила подмлатковнх. Тако је ручнп рад и заведен већ 1882. године у све претходне, основне, више грађанске и све стручне школе. Знаменита је реч, којом је министар просвете Жил Фери у мају 1883. године отворио једну гаколу с ручним радом у Вијерзону, јер је у тој речи дивно изложен значај ручнога рада за државу. Између осталога вели он: „Да се не би племство ручнога рада ценило само од оних, који се њиме искључиво баве, већ од целога друштва, изабрато је најиоузданије, једино практично средство: уведен је сам ручни рад у школу! Верујте, када стругало и турпија заузму своје место поред шестара, земљописне мапе и историског уџбеника, када буду заузелн почасно место, и када буду нредмет разумне и систематске наставе, онда ће изумрети многе предрасуде, ишчезиуће много од сталешкога духа, соцнјални мнр припремаће се на клупама основне школе и слога објасаће зрачном светлошћу будућност фраицускога друштва." Разуме се да се све ово не тиче стручнога ручнога рада, већ елементарнога, који је саставни део целе опште образованости, како га схвата и творац фравцускога ручнога рада, некадашњи главни инсиектор јавне наставе М. ЗаНшз. На основу закоиа о организацији опште наставе од 1882. годиие обавезна и бесплатна је настава у ручном раду. Разуме се, да са новчаних и просторних незгода аије та настава свугде иодједнако и како ваља изведена, али се ипак данас предаје методички ручни рад у 19.000 школа француских са 40.000 разреда а 2,500.000 ученика. Највнше се у том погледу истичу већи градови, а пре свега престоница. 40.000 ученнка основих школа париских имају данас иедагошки смишљењу наставу у основима ручнога рада, а уз то још и 23.000 ученика дечјих забавишта. Године 1890. трошио је сам Париз 486.000 динара за ручии рад. Врло важно и карактерно обележје француске наставе у ручном раду лежи у томе, што техника ступа у службу идеје, што се ирактичан рад доводи у органску везу са школском наставом, што је непрекидно у тесној вези са цртањем, рачуном, геометријом и знањем метарске системе, даЈући овим теорискии дисциплннама стварну грађу, која им је врло потребна, да бп се трајно могла савладати. Постунак те наставе изложен је леио у наставним плановима за ручни рад у парискнм школама (М. А. Ји11у е! Косћегоп: „Ие 1гауап тапие1 а 1'есо1е рппшге." Рапз, ВеНп Јгегез, 1893.). Ова веза нзмођу практичнога рада и цртања, рачуна н геометрије одржава се кроза све време школовања; у њој је идеја концентрације

наставне међусобним односом предмета ради појачања њихова наставнога дејства изведено таквим плодним начином, какав се само може пожелетн по Хербартовој недагогији. Напослетку карактерао је обележје ове наставе и то, што се задовољава најпростијим алатима: вежбанком, писаљком или држаљом, двогубим сантиметром (који ученици сами себи нанраве) и дрвеном иглом за плетнво (коју замењује негде држаља, кроз коју се на горшем крају проврти ушица). Радионица је разредна учионица. Чак нема ни ножа или маказа за сечење хартије: све се цеиа, пошто се марљиво превије на ономе месту, где има да се одвоји по цртежу. То је педагошки врло тачно, јер цепању је место пре сечења. А педагошки н по историји људскога развића је тачно, да се рука, то оруђе над свима оруђима, прво извежба за све послове, за које је сама довољна, па да се тек онда, када оиа сама за се даље не може, пређе и на алате, од вајпростпјих до најсложенијпх. То је физички и психолошки оправдано, јер и развитак јединке претходи развитку заједнице. Као једину слабу страну фрапцуске наставе у ручноме раду писац налази то, шго скученим програмом и незнатам бројем нредмета, који се израђују, ова настава не изазива довољно дечје ингересовање већ само њихову умешност. „Иајновији иокрети у настави у Северној Америци " од др. Е. Шле-а наставак је из прошле свеске. Комисаја десеторице тражи за средње школе: 1. да се не повисп број недељних часопа; 2. да се повећају захтеви за ступање на колеж; и 3. да се начелно не руши система једноликога школовања. У вези с овим иоследњпм захтевом стоји захтев да је настава за све заједннчка и једнака за првих осам годана школовања (од 6. —14. године), а да се тек онда изврши рачвање, у нравој средњој школи, која траје само четири године. Ну ово време од четирп годиие није довољно, да се постигне аотребни успех из страних језика, математике и јестаственаце, и за то комисија тражи да се ови предмети унесу још у осповне школе или да се основне школе од осам година сведу на гаест, а средњим школама додаду још две тодине. Нарочито наглашује комисија потребу, да се са страним језицима почне што пре. У иридогу саоиштавамо у прегледу А нацрт, који је израдила стручна ноткомисија за основну и средњу наставу уједно и он се слаже у главном са новим европским тежњама за једноликом наставом, или још боље са правцем који у Немачкој заступа КеЈоттзсћи1е. Преглед Б износи детаљнији нацрт за средње школе, како га је израдила комнсија десегорнце, а коме је тежиште на упрошћавању и концентрацији. Комисија десеторице задовољава се малим бројем предмета, али им даје већи број часова, тако да настава збиља може да утиче и васпитно. (Види прегледе на страни 646. и 647.). „Есо1е Ћогта1е 8иреггеиге" у Паризу од А. Ерхарда свршетак је чланка из прогале свеске. У одељку III износи унутрашње уређење ове школе. У ову школу ступа се иосле озбиљнога пријемнога испита, на који се за литерарни одсек годишње јавља 250 кандитата а ирима обично 25, а за јестаственички јавља непгто мало ман>е него за првп а прима 18. Како учење траје 3 годипе, то се у заводу налази обично око 130 кандидата, који сви живе у интернату. У интернату уживају само добре стране његове, а рђаве једва да