Просветни гласник
646
ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА
сазнају. Највећа корист од интернагскога живота је та, што кандидати немају ирилике за пуста уживања и забаве, којима се иначе расеју самостални авадемски грађани, те и не стигну ни на редовпа предавања, а камо ли на самосталан рад. Овде се у интернату развија благотворни однос између кандидата; овде је дата неирекидна прилика да се разговарају о омиљеним им студијама, овде од зоре до мрака има прилике за философске контроверзе, лигерарне колоквије, филошка тумачења, Школа има два одељ&а : литерарни и јестаственички. Кандидати литерарног одсека имају на крају године да положе лисаас философије, историје, језика и књижевности, од којих се пначе на университетима иолаже само један. Тежња је дакле у овој години за општим образовањем. У првој годиаи држе се сасвим университетска предавања, многа вежбања, усмена излагања, иревођења и критике текстова. дакле све што у университетским семинарима у Немачкој. Друга година слободна је свакоме за оно, чему : највише осећа наклоности, п нема испита на крају исте. Има до душе и овде утврђен наставни план и предавања заједничка за све, али из листе питања, коју сваки професор истиче у почетку године, бира ученик оно, које му се највише свиђа, и израђује кад које стигне и хоће, а пре краја годипе не мора га |
иредати. Овако се развија самосталност рада и иадмвидуалност учезикова. Треће године деле се ученици у четири групе, које немају више заједничке наставе, и спремају се за агреграцију из књижевности, историје, философије и језика, на којнма се с њима такмиче најбољи учениди университета или најискуснијп средњошколски наставници. У овој годиии посећују четрнаест дана предавања у којој гимнасији, те се тако уводе и у практички рад наставнички. Ученици јестаственичког одељка спремају се ирве године заједнички за лисанс математике и лисанс физике и хемије. Друге године одваја се од целине један део, који још нешто допуњује лисанс физике и хемије, па се баца само на природне науке, дов први нолажу лисанс оба дела. Треће године стварају се три групе: прва полаже на крају годиие агрегацију математике, други агригацију физике, а трећа лисанс природних наука, и тек после четврте године, која постоји само за њих, и агригацију природних наука. Поред свих ових главних наука обвезно је да се сваки ученик бави и једним новим језиком: немачким или енглеским, да би се могао користити и страним научиичким радовима за своју струку. Уз то има још и неких часова, када ио који чувени глумац даје упуства за добар изговор и лепо изглагање.
Таблица А. Преглед иредлога учин.ених од стручних конФерениија.
Основни разреди Примарна школа 1 Граматичка школа
Виша настава Средња школа или академија
1. год. Стар 6—7
2. год. 7—8
8. год. 8-9
4. год. 9-10
5. год. 10-11
6. год. 11—12
7. год. 12-13
8. год. 18—14
9. год. 14—15
10. год. 15—16
11. год. 16—17
12. год. 17—18
1. Аатински
Почетак латинскога језика
5 сах.
5 сах. 5 сах.
5 сах.
2. Грчки
Грчки годину дана
после Датинскога 5 сах.
4 сах. ј
4 сах-
ј 3. Евглески
Усмено понавл.ан.е испричаних прича, смишљање прнча и описивање предмета
Читање из читанке ради допуњавања остале наставе. Писмена причања и описи. Усмено вежб. у грађењу облика и реченица
Од овога разреда нема више читанке већ цели списи
Граматика 3 сах.
Књижевност 3 сах. Састави 2 сах.
Књижевно Саставг Реторика 1 сах.
У л И ^ м 8 03 Јд
4. Нови језиди
Немачки нли Француски 5 сах.
Немачки или Француски 4 сах.
Немачки или Француски бар 3 сах.
Немачки или Француски 4 сах.
Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.
Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.
Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.
5. Математива
Рачунање с адгебарским изразима
и знацима и простим једначинама Геометриско цртање, мерење и израчунавање Алгебра 5 сах.
Алгебра или Трговачка рачуница 2*5 сах. Геометрија 2*5 сах.
Тригоном. и Виша алгебра за студенте јестаств. и техннке
6. Фисика, Хемија и Астрономија
Претрсање природних појава, огледа и Фисичких*мерења у вези са штивом и са вежбањем у писменом исказивању
12 недеља по 5 сах. фракултатнвно Астрономија
Хемиј а 5 сах.
Физика 5 сах.
7. Јестаственица
Недељно 2 сах. описивање биљака и животиња у вези са наставом матерњега језвка, цртања, књижевности и земљописа
Годину дана (не каже се која) Ботаннка или Зоодогија 5 с»х. Последње пола године 5 сах. Астономије, Физиологије и Хигијене.
8. Историја
!
БиограФије и митолошке гатке 5 сах.
Америчка историј а и грађанска знања 3 сах.
Грчка и римска историја 3 сах.
Франц. историј а 3 сах.
Енглеска историја 3 сах.
Америчка историја 3 сах.
Изворна обрада 1 изабране периоде. Амерички устав и управа
9. Земљовис
Са исто толико сахата као и рачуница: Земља и њени становнпци, природни свет који се налази око човека заједно с елементима, с Астрономијом, Метеорологијом, Зоологијом и Ботаником, историјом саобраћаја, раса, вера и државних облика.
Физички земљопис
Сем тога Цртање, Писање, Певање и Телесно вежбање.