Просветни гласник

654

КОВЧЕЖИЋ

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Шжоле у Русији У Русији има необично велики број слеааца од прилике 200.000, и то долази од рђавих станова рускога сељака, од дугачке зиме и од других неиогода. С тога одавно постоји друштво дарице Марије Александровне, за неговање слепих, које у разним местима има 21 школу за слепу децу, 2 радионице за одрасле слепце, 5 завода за очне болести и 3 дома за слепце. Поред тога ово друштво има своје нарочите очне лекаре у оним местима, где владају очне болести. Тако је претпрошле годпне извршено 11.500 операција., од стране изасланих лекара.

Школе у Рунунији Краљевина Румунија има од средпих завода : 12 класичних лицеја и 19 класичних гимназија, 1 реални лицеј и 11 реалних гимназија, 9 виших девојачких школа (екстерната), 3 стручне школе за девојке и 5 учитељских школа. Ови су заводи били, према закону од 1864. године, врло либерално уређени. Настава је бнла са свим бесплатна. Сваки ученик, којије свршио 4 разреда основне школе, може да стуии у најнижи разред ма које средње школе, без пријамног испита. Ученик, који из ма ког разреда остави средњу школу, па се приватно спремао, може полагатн испит за старији разред месеца јула или септембра (у почетку или на крају великог одмора), но што илати 30 динара таксе. 0 владању ученика у школи и ван зцколе нема готово никаквих правила. Због тога се много жале на рад и стање средњих школа. Једно за то, што је олакшано примање у средње школе, а друго с тога, што се не плаћа школарина, и ако се број завода непрекидно умножава, те су школе препуњене тако, да у нојединим разредима ииа често 90, 100 до 110 ученика. Ученици су већином осредњи. Већина је учеиика сиромашна; они немају довољно ередстава, и живе код родитеља или у другим породицама, које су већином неписмене, а ту због тешкога рада не може бити говора о слободном домаћем раду и о помагању школе од стране породице. Богати ученици имају већином репетиторе; ну ови не поучавају, не упућују и не веџбају ученике, већ просто сами израђују задатке лених н неуких ученика. Колико ова школска омладина вреди, видн се из тога, пгго је на. једном од последњих испита у лице,]у Св. Лазара у Букурешту од 100 ученика најнижег разреда прешло у старији разред само 25 учепика, а од 68 ученика из другсг одељења, истога разреда, свега су 2 ученика прешла у старији разред. А испите зрелости професори су тако олакшали, да је просечно образовање румунске омладине сваке године знатпо опадало. Па и наставннчко особље, од 756 професора (не рачунајући наставнике вештина), не стоји тако високо. Истина ио закону од 1879. годнне наставник средње школе може бити само онај, који положи прописни државни испит. Али закон се обилази; јер половина од садашњих професора није положила професорски испит. Ови се људи употребљавају годинама, па и деценијама, као помоћви учитељи ; они примају само 70°/ о плате редовних наставника; министар просвете може

их, по својој вољи. иремештати из места у место, а ни публика ни ђаци их не цене много. Начин је предава,ња у толико погрешан, што у свима разредима влада стручна система. То је старн обичај, да један професор предаје само један једини предмет. За то н. пр. у лицеју наставник Философије има само'6 часова, наставник Математике 8, а наставник' грчкога језика 14 часова, и то је највећи број недељних часова. Ну овај број 14 сматра се као тако претеран, да је у већини лицеја постављен и други ирофесор за грчки језик, и тако је тај рад подељен. Старији професори лицеја примају по 576 динара месечно, дакле 6912 дин. годишње, тако да им се сваки школски час самога предавања плаћа са 18 до 30 динара. При настави се не обзире један професор на другога. Сваки има свој метод и своју научну термииологију. Опгате основе наука, нарочито граматику, сваки предаје изнова, а тиме се губн време и понавља се једно исто на досадан начин. Но што многи професори раде иоред тога још као инжењери, лекари, адвокати, новинари, иолитичари или као ириватни учитељи, то, поред великих редовних ферија, има још доста изостанака у школско време, тако да се једва пола школске године редовно ради. Услед тога ученици не само да заоетају у знању, него се још и кваре на разне начине. Ово, што је овде речено, не оснива се само на исказима незадовољних родитеља и нерасположених новина, него се оснива поглавито на званичним подацима из извештаја једног генералног школског иаспектора о настави у средњим школама за 1895./96. шк. годину. Из овога се види, да је европска култура, која је тек од неколико деценија пресађена у Румунију, још површна, и да никако није дубоко укорењена. Боље би било, да је основан мањи број ваљаних средњих школа, у већим местима, него што је нодигнут велики број свакојаких средњих школа.

Школе у Француској Француска Народна Скупштина решила је 1. фебруара ове године, без икакве дебате, да се ученицима више гиколе за наставнике (Ксо1е погта1е зирепеиге) урачунају у аенсију и оне године, које су они у том заводу провели после своје навршене 20. године живота. Ово је сасвим правичпо, јер и учитељима основних школа, који долазе у пенсију после 55. године живота (а не после 60. године, као професори), рачунају се за иенсију, према закону од 1876. године, такође оне године, које су проведене у учитељској школи. * * * Француски министар иросвете издао је распис, у почетку ове године, ректорима разних академија, кбјим допушта оснивање месних и обласних удружења наставнака средњих школа, у цељи узајамнога помагања, или расправљања литерарних, научних или педагошких питања. Осим тога допустио је и зборове, с тим, да му се претходно поднесе дневни ред, и да се ти зборови не баце интањима управе или политике.

0 међународној ареаисци ученика, о којој М. Наг1шапп пише у својој књизи, пнше и професор