Просветни гласник

599

већини озбиљни ковачи свога носла, то сам мишљења: ј Да би се карте за рачумање у I. разреду могле преиоручити за набавку осмовних школа и то само у случају, ако би се оне могле ародавати ао јевтину цену. III. За рачунање у II. разреду поднехо ми је 8 таблица. На њима је просто наштампана таблица мно- ј жења. У њима нема ничега нити новога нит' оригиналнога. И бројеви, који се изучавају до 100 у II. раз. као и они до 20 у I. раз. треба такође да су приступачни чулноме погледу ученичком. Рачунање, од 100 па на више могућно је само на основи прве сготине. За то баш и треба сваки број до 100 у свима његовим односима јасно, разговетно и просто представити ученицима. Тек на тој основи треба утврдити таблицу множења. Бојати је се, да наставници не обесе ове таблице о зид са голом заповешћу: „Ено ти таблице па — учи !" Онда бисмо од прилике имали у рачунању ону врсту механизма, коју је нова наука о рачунској настави избацила из наших школа пре 20 година. Из ових разлога; нисам мишљења, да би се таблице за рачунапе у II. разр. основне школе, могле без штете иреиоручити за наше основне гиколе. Захваљујући на поверењу имам част назватп се Главном Просветном Савету 10. августа 1897. г. у Београду. ионизан Јов. Максимовић учитељ. Према реФератима г. г. реФерената Савет је одлучио : да се „Таблице за рачунање" не могу употребити у основним школама као очигледно наставно средство. Г. г. Аџићу и Максимовићу, у име хонорара за реФеровање, одређено Је свакоме по тридесет динара. XI Прочитан је реФерат г. Момчила Иванића, редовног члана Савета, о делу „Хајдук - Станко" од г. Јанка Веселиновића, књижевника, који је молио да се ово његово дело откупи за поклањање ученицима средњих школа и да се нрепоручи књижницама основних школа. Реферат г. Иванића гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам роман „Хајдук Отанко" од Јанка Веселиновића, који ову књигу нуди Министдрству Просвете за поклањање ученицима средњих и за књижнице основних школа. Роман, који је пред нама, једно је од најновијих дела наше књижевности, аједно од највећпх књижевиих послова г. Јанка Веселиновића. Пре но што је

овај роман одштампан у књигу од 456 страна обичне осмине, излазио је донекле у „Делу," за тим у „Звезди," па у подлистку „Дневног Листа." Уломак из њега чиган је на једаом концерту, а за тим одштампан у књижевном листу „Зори. -1 Као цело дело, понуђен је Коларчевој Задужбини за награду, и, по свој прилици, према иовољној оцени награђен. А пошто је одштампан у засебну књпгу, о њем су писане рецензије и критике, које су, полазећи са разних гледишта, доносиле и неједнаке оцене о књижевној вредности његовој. Кад се томе још дода, да је о г. Јанку Веселиновићу, као о нашем добро познатом приповедачу, већ доста утврђено мишљење, нарочито о његовим раннјим н познијнм приповеткама, онда ни ја, на овом месту, нећу морати говорити о овом роману као о посве непознату књижевву послу од незнана, или недовољно знана, писца, — него ћу, разматрајући и ценећи га, још боље, било у ком прачцу, о њем утврдити мишљење г. г. чланова Главног Просветпог Савета, те ће тако и Саветска одлука, обзиром на пишчеву понуду, испасти што умеснија. Да би ова књига могла бити нримљена за оно, за што је 1'. нисац нуди, треба да и садржином и обликом (уметничким сасгавом, стилом и језиком) буде не само без грешака и нрекора, него, напротив, треба по свем том да је узорита књига своје врсте, како би се Министарство Просвете ноказало као нажљив дародавац и мудар старалац о штиву народних учитеља. Што се тиче садржине ове књиге, њу је г. иисац одмах у натиису обележио, назвавши овај ромаа „историјским." Строго узевши, назив „историјски роман" не припада овој књизи, бар већем делу њену. По књижевној теорији, историјски је роман онај, у ком је главни јунак и његов догађај историјски истинит; а такав хајдук Станко, и његов главни догађај, није. Исгоријске личности тек се мешају у догађај Станков, као буљубаша Зеко и још неке виђене војводе и чувени јунаци из првога устанка. Према томе ни овај ромав није у самој ствари „исто.ријски," него полуисторијски, од прилике онакав, какви су, погледом на одношај иеторијског и неисторијског (измишљеног) градива, романи Валтера Скота и нашег Милована Видаковића, на ир. његов „Љубомир у Јелисијуму." Тако и у овом роману Веселиновићеву припадају, или управо треба да припадају, историји само време и прилике, у којима се испричани догађаји дешавају, а његови јунаци, главни и већина споредних, измишљени су. Ово је, дакле, роман: из времена пред првим устанком и за трајања његова. Према томе, у овом роману треба то време да се верно огледа на јунацима и њихним догађајима. Или другим речима: и главни јунак и споредне личности у овом роману треба да носе на себн веран отисак свога времена тако, да се, читајућп њихне догађаје, пренесемо у мислима у оно доба. А време пред првим устанком и за трајања његова није од нас толико удаљено, да оскудевамо у подацима (и писаним и предањима) о њему, нити смо ми толико изашли из њега, да се све оно, што треба у оваком роману да нам буде верно оцртано, тако изменило, да ничега, или врло мало од тога, није остало и за наше дане. Па опет за то мора бити разлике у узроцима појави, у животу и раду српских хајдука и